Bila jednom jedna reka.
Kad sam je prvi put video, prilično bistru i čistu, pomislio sam : "To je to! Fino mesto, odmorićemo malo ovde i napuniti baterije".
Raznih riba beše u reci, i somova i grgeča i štuke i babuške.
Nisu se previše ujedale međusobno, više su se igrale preskačući jedna drugu ili prelazeći jedna drugoj preko puta.
Poneka zmijica bi doplivala, ali nije dugo opstajala u toj igri velikih riba.
Zmijice su se uglavnom posle nekog vremena, kratkog, povlačile u neki ćošak ili odlazile dalje.
I ne samo da su ribe uživale, i druge živuljke su dolazile do reke i posmatrale tu igru sa obale.
Poneka bi se odlučila da uskoči i da se malo igra.
Poneka bi se toliko uživela u vodu da bi postala vodozemac a onda, i prava riba.
Svakako, umela je da naiđe i poneka konzerva, da malo prolupa po reci i otplovi dalje.
Bilo je i onih konzervi koje su se zapetljavale u šipražje na obali pa su ljubitelji reke ponekad morali da odu do njih i da ih oslobode odatle kako bi mogle da otplove dalje.
Nije bilo ni teško, jer je reka ostajala čista koliko je to god bilo moguće.
Međutim, vremenom je reka donosila sve više konzervi, plastičnih flaša, raznih zmija se tu nakupilo i nekad široka reka je postala sve uža.
Čak su i pojednci koji su čistili reku nekad, počeli da ostavljaju te konzerve i flaše da tandrču, jer su mislili da će onda reka biti bučnija i da će dovabiti nove vodozemce u nju.
Najosetljivije ribe su se prve pokupile i otišle.
Pa one malo manje osetljive.
I onda i debelokošci.
Odjednom više nije bilo dovoljno riba za igru i sad više reka nije bila zanimljiva ni posmatračima sa strane.
Polako se i publika sa obale osipala dok nije i obala ostala sasvim pusta.
Više nije bilo nikoga ko bi mogao i želeo da postane vodozemac ili makar da se malo igra u vodi.
Zmijurine su napunile obale i nisu puštale nikoga da se približi.
Sve mutnija reka je isterala i one najupornije ribe odatle a ako je neka i ostala, ubili bi je otrovi iz fabrike koja se napravila uzvodno i potrovala celu reku, čitav njen tok.
Kad je već otrov prošao, onda se neko dosetio i da može da pusti kanalizaciju u reku, ionako je već mrtva, daj da je dodatno zažuti, zašto da ne...
Reka sad čeka još samo da izvor presuši i da najzad ode u legendu, bar tu će ostati čista i bistra, ako tu legendu budu pričale neke ribe...
Kako kažu, ne znam zašto sam vam ovo ispričao, ali ne može da škodi....
Kad sam je prvi put video, prilično bistru i čistu, pomislio sam : "To je to! Fino mesto, odmorićemo malo ovde i napuniti baterije".
Raznih riba beše u reci, i somova i grgeča i štuke i babuške.
Nisu se previše ujedale međusobno, više su se igrale preskačući jedna drugu ili prelazeći jedna drugoj preko puta.
Poneka zmijica bi doplivala, ali nije dugo opstajala u toj igri velikih riba.
Zmijice su se uglavnom posle nekog vremena, kratkog, povlačile u neki ćošak ili odlazile dalje.
I ne samo da su ribe uživale, i druge živuljke su dolazile do reke i posmatrale tu igru sa obale.
Poneka bi se odlučila da uskoči i da se malo igra.
Poneka bi se toliko uživela u vodu da bi postala vodozemac a onda, i prava riba.
Svakako, umela je da naiđe i poneka konzerva, da malo prolupa po reci i otplovi dalje.
Bilo je i onih konzervi koje su se zapetljavale u šipražje na obali pa su ljubitelji reke ponekad morali da odu do njih i da ih oslobode odatle kako bi mogle da otplove dalje.
Nije bilo ni teško, jer je reka ostajala čista koliko je to god bilo moguće.
Međutim, vremenom je reka donosila sve više konzervi, plastičnih flaša, raznih zmija se tu nakupilo i nekad široka reka je postala sve uža.
Čak su i pojednci koji su čistili reku nekad, počeli da ostavljaju te konzerve i flaše da tandrču, jer su mislili da će onda reka biti bučnija i da će dovabiti nove vodozemce u nju.
Najosetljivije ribe su se prve pokupile i otišle.
Pa one malo manje osetljive.
I onda i debelokošci.
Odjednom više nije bilo dovoljno riba za igru i sad više reka nije bila zanimljiva ni posmatračima sa strane.
Polako se i publika sa obale osipala dok nije i obala ostala sasvim pusta.
Više nije bilo nikoga ko bi mogao i želeo da postane vodozemac ili makar da se malo igra u vodi.
Zmijurine su napunile obale i nisu puštale nikoga da se približi.
Sve mutnija reka je isterala i one najupornije ribe odatle a ako je neka i ostala, ubili bi je otrovi iz fabrike koja se napravila uzvodno i potrovala celu reku, čitav njen tok.
Kad je već otrov prošao, onda se neko dosetio i da može da pusti kanalizaciju u reku, ionako je već mrtva, daj da je dodatno zažuti, zašto da ne...
Reka sad čeka još samo da izvor presuši i da najzad ode u legendu, bar tu će ostati čista i bistra, ako tu legendu budu pričale neke ribe...
Kako kažu, ne znam zašto sam vam ovo ispričao, ali ne može da škodi....
