У једној далекој далекој земљи скоро на крају света а можда и даље
у једном граду а можда више или мање од града
у коме су обитавали људи мада можда баш и нису били људи
говорили су као људи изгледали као људи а можда и нешто мање
појавила се једног дана а можда је било и вече или јутро
једна жена можда марионета а најпре Пјеро женског обличја
тужна а не несрећна можда ни не баш срећна
у оделу кловновском можда и хаљини више старој никако отрцаној
сашивеној од старих хаљина или можда и од завеса или сунцобрана
коју је сашила њена мајка а можда и креаторка Сулуда Прва Небулочанствена
краљица трица и кучина јоносфере а можда и атмосфере
суверенка краљевства а можда и царства опустелог
где је ветар свирао на напуштеним шерпама можда и лонцима
и пре своје смрти а можда и рађања у том далеком граду
дала јој име које није ништа значило и није се памтило
зато га је она заборављала и стално га тражила налазила и губила
као и свој изглед и боју косе можда и очију вероватно и висину
тако одрасла и незрела а можда и недорасла за своју величину
дошла је а можда и допловила да нађе свог оца или сценаристу
не верујући да је могла настати само од мајке мада је можда и могла
верујући у те људе који то можда нису као у браћу и сестре
надајући се а можда и не да ће јој помоћи у потрази
за именом висином бојом очију оцем сценаристом а можда и режисером
заузврат она им је певала можда и фалширала
смејала се весело изврнуто наопачке тужно можда и уплашено све до ранфле
причала умилно плетући а можда и хеклајући плашт шарени
који је шаренилом а можда и једном бојом покривао истину
али је стално био кратак а можда и узак па је настављала да плете
да покрије истину а можда и лажи неуморно и све вештије
ломила је игле а можда и хеклице смењивала у плетиву
шарени конац и свилене нити вуну од чаробне овце а можда и овна
армирала златном струном где је то требало а можда и није морало
јер је арматура сметала алергичнима или можда и није
него су само имали слаб стомак а можда и плућа
па су неки људи који то можда и нису бушили плетиво
прогоревали га цигаретама и цепали рукама а можда и грицкалицама
и њеном послу се није назирао крај можда чак ни почетак
умарала се све лакше а можда је само постала лења
све се мање сећала мајке а можда и креаторке
на оца сценаристу или можда режисера је потпуно заборавила
као и на текст песама које је певала и можда понекад на интонацију
за осмехе је морала да тражи мустру можда и шаблон
растезао се и скупљао а можда и стискао као оскоруша
мирисао на лимун освежавајуће можда чак само кисело
и јасно је било свима осим можда њој да је сметња
да никоме не треба њен плашт или сад већ пачворк
огроман нескладан а можда и застрашујуће ружан
опомињући осуђујући освешћујући или можда само глуп
попут прдежа угаслог вулкана или можда гејзира сумпорне воде
морао је бити спаљен можда уништен на други начин
свакако је за то била надлежна виша сила или можда слабост
јер се људи а можда и нису тиме не баве гледајући своја посла
заузети гледањем у своје слике које можда то и нису
нису приметили егзорцизам а можда и лоботомију извршену над њима
који су их начинили холограмима или можда само људима
који не виде а можда и не чују а сигурно не њуше
мирис паљевине или смрада сумпора можда чак ни прдежа
тако да нису могли да виде а можда нису хтели
да је убрала чак можда и одсекла детелину са четири листа
коју је приметила весело гледајући пепео а можда и прах
кроз који су светлуцали а можда и блистали исцепани атоми злата
од златних струна у плетиву истопљених ватром а можда ипак ледом
и да је узела са згаришта име или можда презиме
које је исписивао пепео а можда и прах спаљеног плетива
заденула га као цвет иза левог уха а можда и десног
и кренула можда и одлебдела на облаку
од тих људи који можда нису људи
из тог града а можда и више или мање од града
и из те далеке далеке земље скоро на крају света
а можда и даље.
Poslednja izmena:
menjaj naslov, hahahahahaha
