Dirljive POSLEDNJE PORUKE KRAGUJEVČANA pred odlazak na streljanje
Tri dana između 19. i 21. oktobra 1941. godine zauvek će ostati crnim slovima ispisani na stranicama srpske istorije
kao vreme kada su nacisti u Kragujevcu streljali ogroman broj civila uključujući i đake i decu od kojih je najmlađe
imalo samo 11 godina.
Na suđenju u Nirnbergu, nakon Drugog svetskog rata, predstavnici tadašnje Jugoslavije dokazivali su da je u Kragujevcu
1941. streljano oko 7.000 civila.
Savremena istraživanja kažu da su tada ubijena 2.792 građanina jer za toliko osoba postoje lični podaci – ko su bili, gde
su i kada rođeni, čime su se bavili…
Među njima je bilo i 300 kragujevačkih učenika i dece od kojih je najmlađe imalo 11 godina.
Za Kragujevac koji je tada ima tek nešto više od 20.000 stanovnika ovaj zločin zavio je u crno skoro svaku porodicu u gradu.
U dokumentaciji Spomen-muzeja “21. oktobar” sačuvane su 42 poruke streljanih.
Njih su u poslednjim časovima, na komadima papira, iscepanim novinama ili poleđini fotografija, svojim najmilijima pisali
Kragujevčani koji su znali da se kućama neće vratiti.
Ovo su neke od tih potresnih poruka:
“Lebac sutra nemojte poslati” – Jakov Medina, knjigovođa
“Mila Ružice, oprosti mi sve na poslednjem času. Evo ti 850 dinara, tvoj Boža” – Božidar Milinković, majstor, na poleđini radničke knjižice
“Draga Lelo, Seko i Bato, kucnuo je zadnji čas, oprostite svom tati. Ljubi vas sve Lazar. Htedoh se slikati s tobom Lelo, ali ti odgodi. Žao mi je”
– Lazar Petrović, radnik, na poleđini stare dopisnice
“Ja i Aca odlazimo zajedno. Ljubi vas otac, živite u slozi” – Nikola Simić, inženjer streljan zajedno sa sinom Aleksandrom, gimnazijalcom od
18 godina koji je pored dopisao: “Pozdravlja vas sve Aca. Pozdravite moju drugaricu Danicu”
“Tata, ja i Miša smo u topovskim šupama. Donesi nam ručak, neki džemper i neki ćilim. Donesi nam u teglici pekmez. Paja.
Tata idi kod direktora ako vredi” – gimnazijalac Pavle Ivanović koji nije znao da je i njegov otac uhapšen
“Zbogom, Mico. Ja danas pogiboh. Zbogom, srce. Poslednja mi misao na tebe. Budi sretna, sine i bez mene” – Radislav Simić
"Zbogom dragi moji. Nevino strada. Vaš zauvek Andra - Andreja Božić, sveštenik
"Deco, osvetite oca, Steva” - Stevan Vuleta, radnik
"Sećajte se moji mene, jer me više nema. Vaš nesretni Laza” - Lazar Perišić, metalostrugar
