Lazna Nada

[seducer]

Ne znaci da ako se nadamo u sebi mi izbegavamo realnost.Ja mislim da smo mi duzni da ucimo i shvatamo realnost, ali nada nas ne stiti od toga, ona nam samo ukazuje na druge puteve koje ne vidimo ukoliko se zavalimo u "surovu realnost" i mislimo da drugacije ne moze biti.Ja mislim da je razumevanje, uvidjanje toga sta nam se desava jedan stupanj, a da je nada drugi stupanj.Sanjarenje nije dobra stvar, ako je ekstremno. Kada kazes da mozemo da zivimo prilicno optimisticki, sta to znaci nego nadati se.Nada otvara nove mogucnosti, to ja hocu da kazem.

Opet me ne razumes o kakvom vidu sanjarenja-nadanja pricam... Ajde pokusacu da nadjem vise koncentracije da bih to objasnio i na primeru. Trenutno to nemam.

 

[seducer]

Pokusacu da objasnim...

Danas culi neku losu vest koja nije toliko dobra za nasu buducnost. Tipa, ne mozemo da platimo racune za ovaj mesec. I sada u frustraciji tog nezadovoljstva, mi naravno se brinemo, patimo. Ako bih ovde ubacili nadu tj to dnevno sanjarenje, rekli bih u sebi "ej nema veze sutra ce se desiti nesto lepo" i tako prosto ignorisuci problem mi se nadamo necem lepom. Ne kazem ovde da treba razmisljati o problemu, ali zar treba stvarati tu vrstu nade? Da li u nasim emocionalnim bilansima moramo osecati pozivitno osecanje da bih sve bilo u redu? Da li ako period "losih vesti" traje duzi period da li ta nada "boljeg sutra" nam je beningna?

Razlika u nama kada smo u patnji ili u nadi se ogleda u tome da reagujemo drugacije na okolinu. Ako se nadamo onda smo i srecni iznutra i samim tim pruzamo vise drugima oko nas, ako smo u patnji, mizerni smo ali sta? Vise razmisljamo.

Taj kontrast izmedju nasih osecanja nade i frustracije, patnje i srece u nama je ono sto mene zanima. Da li se zaista mi moramo hrabriti i usrecavati na dnevnoj osnovi. Da li je to korisno ili mozda usled nedostaka nekih drugih stvari koje dobijamo u patnji je zapravo lose/

Ovde se naravno ne doticu pitanja eksitenzcije, zivota i smrti i onda ne dolazi do depresije.

 

[Jennifer Jennin]

Danas sam razmisljajuci o tome kako covek kada je bez nekih velikih zelja ili pak mogucnosti u zivotu za postizanje nekog uspeha sklon razocarenju prema zivotu i depresiji i razmisljao se o resenjima koja se nude za resavanje date situacije.

Jedno je naravno ono s cim mislim da smo svi upoznati a to je lazna nada.

Lazna nada je nesto u sta verujemo i njeno moguce ispunjenje nam pruza osecaj pozitivnosti i lepog osecanja. U neku ruku ta lazna nada je pozitivna, ali mene zaista zanima da li je ona zaista potrebna ili ne?

Daklem, da li lazna nada treba da postoji? Da li njeno postojanje neophodno da bi smo sacuvali zdrav razum i bili osecajno sposobni?

S druge strane da li lazna nada nas odvaja od realnosti i samim tim od nekog sazrevanja? Da li je mozda ona problem i samo njeno upotrebljavanje je lose za psihu i emocije?

Sta vi mislite.

Ako znam da je nešto ostvarivo, pogotovo kad dobrim dijelom zavisi od mene, onda imam nadu, i to ne lažnu...Nada i vjera u bolje me pokreću...da nisam takva ne bih mogla živjeti...Jednostavno se ne mirim sa stvarima koje me čine nesrećnom.

 

[Say it right]

Danas sam razmisljajuci o tome kako covek kada je bez nekih velikih zelja ili pak mogucnosti u zivotu za postizanje nekog uspeha sklon razocarenju prema zivotu i depresiji i razmisljao se o resenjima koja se nude za resavanje date situacije.

Jedno je naravno ono s cim mislim da smo svi upoznati a to je lazna nada.

Lazna nada je nesto u sta verujemo i njeno moguce ispunjenje nam pruza osecaj pozitivnosti i lepog osecanja. U neku ruku ta lazna nada je pozitivna, ali mene zaista zanima da li je ona zaista potrebna ili ne?

Daklem, da li lazna nada treba da postoji? Da li njeno postojanje neophodno da bi smo sacuvali zdrav razum i bili osecajno sposobni?

S druge strane da li lazna nada nas odvaja od realnosti i samim tim od nekog sazrevanja? Da li je mozda ona problem i samo njeno upotrebljavanje je lose za psihu i emocije?

Sta vi mislite.

Mislim da gresis u boldovanom.
Kada se razocaramo?
To je onda kada se u stvari, neke situacije nisu desile, razvijale onako kako smo mi ocekivali.
Onda, ako neko nije voljan da menja stvari ili nije dovoljno psihicki spreman da nesto preduzme i sazivi se sa svojom situacijom, onda postaje depresivan.
Kako bas znamo da je lazna?
Naravno da je lose, treba prvo rascistiti sta zelimo i mozemo, koja je realnost, pa tek onda nadati se!

 

[baš_čelik]

Mislim da gresis u boldovanom.
Kada se razocaramo?
To je onda kada se u stvari, neke situacije nisu desile, razvijale onako kako smo mi ocekivali.
Onda, ako neko nije voljan da menja stvari ili nije dovoljno psihicki spreman da nesto preduzme i sazivi se sa svojom situacijom, onda postaje depresivan.
Kako bas znamo da je lazna?
Naravno da je lose, treba prvo rascistiti sta zelimo i mozemo, koja je realnost, pa tek onda nadati se!

Potpuno se slazem!
Da dodam, u prirodi ljudskog ega je da postavlja sve vise i vise ciljeve kojima tezi....a problem nastaje i kod dobrog i kod loseg ishoda te teznje. Ako ostvarimo ono sto je nas ego zacrtao, tada jednostavno budemo srecni privremeno na sat-dva/dan-dva i onda ponovo krecemo u novu jurnjavu za jos visim ciljevima, i tako u beskonacnost.... cak i kada bi smo postali najbolji na svetu u tome sto radimo nas ego bi i dalje od nas trazio jos vise i vise te nikada ne bismo dostigli stalan mir, spokoj i zadovoljstvo.
Sa druge strane, mnogo teze podnosljivo je ako ne ostvarimo ono sta je nas ego zacrtao... tada nastaje bol i razocarenje, a to se mora kad tad dogoditi.

Zato moja preporuka je, radite na spustanju svog sopstvenog ega!

 

[lilium_bosniacum]

Ne postoji lažna nada. Nada je uvijek samo nada, a ako je bila nerealna vremenom ćemo shvatiti da je to bila iluzija.

 

[Mrs_Sick]

Meh, ja kažem da nije loše nadati se, ali posle toga ide ogromno razočarenje ako nešto očekujemo...
Zato treba biti realan.

 

[seducer]

Potpuno se slazem!
Da dodam, u prirodi ljudskog ega je da postavlja sve vise i vise ciljeve kojima tezi....a problem nastaje i kod dobrog i kod loseg ishoda te teznje. Ako ostvarimo ono sto je nas ego zacrtao, tada jednostavno budemo srecni privremeno na sat-dva/dan-dva i onda ponovo krecemo u novu jurnjavu za jos visim ciljevima, i tako u beskonacnost.... cak i kada bi smo postali najbolji na svetu u tome sto radimo nas ego bi i dalje od nas trazio jos vise i vise te nikada ne bismo dostigli stalan mir, spokoj i zadovoljstvo.
Sa druge strane, mnogo teze podnosljivo je ako ne ostvarimo ono sta je nas ego zacrtao... tada nastaje bol i razocarenje, a to se mora kad tad dogoditi.

Zato moja preporuka je, radite na spustanju svog sopstvenog ega!

Sta je sa onima koji nemaju ego?

Sta je sa onima kojima apsolutno nije stalo do neke sopstvene velicine, nemaju ponosa, niti pate od reputacije i ugleda bilo kakve vrste.

 

[bukvaxxl]

To je ono,kad jednom vec izustis ono poznato,
"E sad je dosta" i okrenes novi list.

 

[NeDoDiri]

Zadnje što ću izgubiti jeste nada.
I ne mislim da postoji lažna nada.Možda je blijeda,možda slaba,možda i nerealna,ali je moja.
Ona me hrani i drži ponekad,pa i kad klonem duhom,kad grizem sama sebe,ona je negdje tu.Možda je ne vidim uvijek,možda je zaboravim(iz bijesa,bola il gorčine) pozvati da dođe i pomogne..ali je tu u meni.
I možda se ne zove uvijek istim imenom...

 

[sunchaya]

Zbog te lažne nade koju sam gajila i koja me skupo koštala sam na kraju upala u totalno beznađe.