Lazljivost

[Gljiva zjalelovka]

Kad se pomene laž naježim se...možda sam suviše bezobrazna i ne tražim da lažima izbjegnem suočavanje. Ne govori ništa, samo ne laži...ne govorim da sam iskena, niti potenciram istinu, samo ne otvaraj usta, samo ne laži...jer znam da lažeš....od tuđe laži fizički se razbolim, jer vidim, znam, osećam, shvatam da je laž i ne mogu da preživim to saznanje dugo, dugo...nije mi više ista osoba ...ne vidim je istim pogledom...ako mi je bila važna trebaće mi dugo da iznivelišem osećaj da me neko toliko ne cijeni da me laže - tj. hoće da izbjegne istinu ili neće sebe da dovede u neugodnu situaciju...a ne cijeni me , ako me laže zato što mi vrijeđa mozak misleći da može da me slaže. U meni živi jedna žičica i kad gledam laž, slušam laž, ona počinje da treperi , da vibrira, do fizičke boli. Treperi mi pogled, izraz lica bi da se zakovrne, ako od šoka ne mogu da izgovorim : ,,Molim te, ne s..., zivota ti" . Sad sam naučila da smrznem lice i oćutim. Dosta imam kontakta sa ljudima koji lažu ...lažu s razlogom, lažu bez razloga, a da ne govorim o tome da lažu iz navike, tzv. maslačenje i prosipanje...i ako slaže i ako kaže istinu nije garancija da ne otpilim osobu , samo što kod istine možda i komuniciramo, a sa lažovima nikad...ako ne mogu da ih izbjegnem , oni su mi stand by. Nisam vidjela malo situacija gdje je osoba još veću dubiozu napravila služeći se lažima, a moglo je sve da prođe lakše. U sebi kažem , druže , drugarice razguli dalje. Ako je neko važan sto puta se preispitujem , koji je povod bio da se toliko laže i najgore je kad otkrijem okean svega i svačega...a od svakodnevnh lažova, imam ih u bliskom okruženju i ne mogu da ih otpilim, ali ne mogu ni da naučim da nepovjerenje ostaje doživotno, ne veruješ ni laži, ni istini, jer može biti i jedno i drugo, kako da se osloniš na lažova...danas laž, sutra - nema ljeba ako nekome prestaneš da vjeruješ...pada..potone...nema više nazad...

Bože, koliko puta sam rekla sebi da ne dajem srcu jada, zbog laži , ali ne mogu ...nije to laž ,,kasni autobus"...mislim na prave , efektivne laži...znam neke ljude , za koje sam sretna što im nisam blizu, da me lažu koliko lažu svoje bližnje...samo da su daleko ...dovoljno daleko...jedno četrdeset sedam gora i pedeset mora, od duše predaleko...

 

[DeeLite]

Koliko zene lazu?

Kad placu;
Kad se sminkaju;
Kad nose umetke u grudnjacima;
Kad nose stikle;
Kad se smiju;
Kad su hladne;
Kad vole;
Kad imaju orgazam;
Kad su ljute;
......

kad god se pomene laganje, na pamet mi padne onaj insert iz filma...mism da je bata stojković reko, al neam pojma koji film...netreba lagati, ukrasti

et tema...laganje je postalo toliko raširena pojava da to više nije mana, nije nešto ružno, nego normalna stvar u komunikaciji među ljudima...to samo govori kolko smo otišli u ****** kao narod, kao društvo
tako da ja ovo ne bi vezivao isključivo za žene, jer ni muškarci nisu imuni po tom pitanju...
laganje je danas ko dobro jutro, samo je pitanje kolko umeš da provališ da laže

 

[Only Beer]

Kad se pomene laž naježim se...možda sam suviše bezobrazna i ne tražim da lažima izbjegnem suočavanje. Ne govori ništa, samo ne laži...ne govorim da sam iskena, niti potenciram istinu, samo ne otvaraj usta, samo ne laži...jer znam da lažeš....od tuđe laži fizički se razbolim, jer vidim, znam, osećam, shvatam da je laž i ne mogu da preživim to saznanje dugo, dugo...nije mi više ista osoba ...ne vidim je istim pogledom...ako mi je bila važna trebaće mi dugo da iznivelišem osećaj da me neko toliko ne cijeni da me laže - tj. hoće da izbjegne istinu ili neće sebe da dovede u neugodnu situaciju...a ne cijeni me , ako me laže zato što mi vrijeđa mozak misleći da može da me slaže. U meni živi jedna žičica i kad gledam laž, slušam laž, ona počinje da treperi , da vibrira, do fizičke boli. Treperi mi pogled, izraz lica bi da se zakovrne, ako od šoka ne mogu da izgovorim : ,,Molim te, ne s..., zivota ti" . Sad sam naučila da smrznem lice i oćutim. Dosta imam kontakta sa ljudima koji lažu ...lažu s razlogom, lažu bez razloga, a da ne govorim o tome da lažu iz navike, tzv. maslačenje i prosipanje...i ako slaže i ako kaže istinu nije garancija da ne otpilim osobu , samo što kod istine možda i komuniciramo, a sa lažovima nikad...ako ne mogu da ih izbjegnem , oni su mi stand by. Nisam vidjela malo situacija gdje je osoba još veću dubiozu napravila služeći se lažima, a moglo je sve da prođe lakše. U sebi kažem , druže , drugarice razguli dalje. Ako je neko važan sto puta se preispitujem , koji je povod bio da se toliko laže i najgore je kad otkrijem okean svega i svačega...a od svakodnevnh lažova, imam ih u bliskom okruženju i ne mogu da ih otpilim, ali ne mogu ni da naučim da nepovjerenje ostaje doživotno, ne veruješ ni laži, ni istini, jer može biti i jedno i drugo, kako da se osloniš na lažova...danas laž, sutra - nema ljeba ako nekome prestaneš da vjeruješ...pada..potone...nema više nazad...

Bože, koliko puta sam rekla sebi da ne dajem srcu jada, zbog laži , ali ne mogu ...nije to laž ,,kasni autobus"...mislim na prave , efektivne laži...znam neke ljude , za koje sam sretna što im nisam blizu, da me lažu koliko lažu svoje bližnje...samo da su daleko ...dovoljno daleko...jedno četrdeset sedam gora i pedeset mora, od duše predaleko...

Kak´ si emotivna...

Nego, kako je moguce da je Majami nocas izgubio od IndiJane? Cist kec bio, kvota 1,25, majku mu...