Лажи и клевете да је Стаљин побио милионе у Гулагу су дело Хитлеровог пријатеља!

Wiliam Hearst – Hitlerov prijatelj

William Randolph Hearst je ime multi - milionera koji je odlučio da pomogne nacistima
u njihovom psihološkom načinu ratovanja protiv Sovjetskog Saveza.Hearst je bio dobro
poznati američki novinarski urednik poznat kao ''otac'' takozvanih ''žutih novina'' ili ti
senzacionističke štampe.

Njegova prva kupovina bila je časopis New York Morning
žurnal,tradicionalna novina koju je Hearst kompletno transformisao u senzacionističko
smeće.On je kupovao priče po bilo kojoj ceni,a kada nije bilo zanimljivih događaja ili
kriminalnih radnji koje su iziskivale izveštaj,naređivao je novinarima i fotografima da
''pripreme'' materijal.To je ono što je u stvari karakterisalo ''žutu štampu'' – laži i
''pripremanje'' izveštaja serviranih kao istinitih informacija.
Ove laži su Hearst-a učinile milionerom i veoma bitnom personom u novinarskom
svetu.Godine 1935 on je bio jedan od najbogatijih ljudi na svetu,sa imovinom
procenjenom na 200 miliona dolara.Posle njegove prodaje New York Morning
žurnala,Hearst je nameravao da kupi i osnuje dnevne i nedeljne novine koje bi pokrivale
celu USA.Godine 1940 William Hearst je posedovao 25 dnevnih novina,24 nedeljnika,12
radio stanica,2 svetska informativna servisa,posao snabdevanja informacijama korišćenih
za filmove,''Kosmopolitan'' filmsku kompaniju,i mnogo što šta drugo.Godine 1948 on je
kupio jednu od prvih američkih TV stanica,BWAL – TV Baltimor.Hearst-ove novine su
prodavane u 13 miliona primeraka na dan i imale su blizu 40 milona čitalaca.Skoro
trećina odrasle američke populacije čitalo je Hearst-ove novine svakoga dana

Pogledi William-a Hearst-a su bili ultra konzervativni,nacionalistički i antikomunistički.
Njegova politika je bila politika ekstremne desnice.Godine 1934 je putovao
u Nemačku,gde je primljen od strane Hitlera kao gost i prijatelj.Posle ovog
putovanja,Hearst-ove novine su postale jako reakcionarne,uvek pune članaka protiv
socijalizma,protiv Sovjetskog Saveza i naročito Staljina.Hearst je takođe pokušavao da
iskoristi svoje novine u nacističke propagandne svrhe,publikujući serije članaka samog
Geringa,koji je bio Hitlerova desna ruka.Protesti mnogih pisaca,u svakom
slučaju,primorali su ga da prestane da publikuje takva saopštenja i skloni ih iz tiražnih
novina.
Posle svoje posete Hitleru,Hearst-ove senazacionističke novine bile su zasićene sa
''otkrovenjima'' u vezi sa događanjima u Sovjetskom Savezu –
ubistva,genocid,robovanje,raskoš moćnika i gladovanje naroda – sve su ovo bile udarne
vesti skoro svakoga dana.Materijal je obezbeđen Hearst-u od strane Gestapoa,političke
policije nacističke Nemačke.Na prvim stranama novina često su se pojavljivale karikature
i falsifikovane slike Sovjetskog Saveza,sa Staljinovim portretom kao ubicom koji nosi
bodež u svojoj ruci.Mi ne smemo zaboraviti sve ove članke koje su čitali svakoga dana
po 40 miliona ljudi širom USA i miloni širom sveta!
Mit koji se odnosi na glad u Ukrajini
Jedna od prvih kampanja Hearst-ovih novina protiv Sovjetskog Saveza vrtela se oko
tvrdnje da su milioni ljudi umrli usled izgladnjivanja u Ukrajini.Kampanja je počela 18
februara 1935 sa naslovom na prvoj strani novina '' Chicago American''-a : '' 6 miliona
ljudi umrlo usled gladi u SSSR-u''.Koristeći snabdeveni materijal od strane nacističke
Nemačke,William Hearst,novinarski Baron Minhauzen i nacistički simpatizer,počeo je da
publikuje i fabrikuje priče u vezi sa genocidom koje su trebale da budu proračunato
korišćene u odnosu na boljševike,a koji su navodno prouzrokovali nekoliko miliona
mrtvih izgladnjivanjem u Ukrajini.Istina svega ovoga u celosti je bila drugačija.U stvari
ono što je uzelo maha u Sovjetskom Savezu početkom 1930-e bila je velika klasna borba
u kojoj su se siromašni seljaci zemljoposednici podigli protiv bogatih zemljoposednika
kulaka i započeli borbu za kolektivizaciju,borbu kako bi oformili kolhoze.
Ova velika klasna borba,koja je umešala direktno ili indirektno negde oko 120 milona
seljaka,sigurno je dala podstrek nestabilnosti u proizvodnji agrikulture i nedostatka hrane
u nekim regionima.Nedostatak hrane je oslabio narod,a sve je to vodilo do povećanja u
broju palih žrtava od epidemijskih bolesti.Ove bolesti su bile u to vreme nažalost
zajedničke za ceo svet koji se u to vreme suočavao sa njima.Između 1918 i 1920 godine
epidemija španskog gripa prouzrokovala je smrt oko 20 miliona ljudi u USA i Evropi,ali
niko nije optužio vlade ovi država da su pobili sopstvene građane.Činjenica je da ove
vlade ništa nisu mogle da urade u suočavanju sa epidemijom ove vrste.Jedino sa
razvojem penicilina tokom Drugog Svetskog Rata,bilo bi moguće takvu epidemiju
efektivno suzbiti.Ovo nije postalo generalno pristupačno sve do kraja 1940-e godine i
kasnije.

Веома је интерсантно да је Хитлеров почасни гост писао лажи о Стаљину које је после њега ,прихватило хиљаде других новинара.

Hearst-ova masmedijska imperija 1998
William Hearst je umro 1951 godine u svojoj kući na Beverli Hilsu u Kaliforniji.Hearst je
ostavio iza sebe masmedijsku imperiju koja do današnjeg dana nastavlja da širi svoje
reakcionarne poruke kroz ceo svet.Hearst korporacija je jedno od najvećih preduzeća na
svetu,koje objedinjuje više od 100 kompanija i zapošljava oko 15 000 ljudi.Hearst-ova
imperija danas ima u svom posedu : dnevne novine,magazine,knjige,radio,TV
stanice,kablovsku televiziju,novinske i multimedijalne agencije.
 
Kliknite za proširenje...
Robert Konkvist u srcu mitova

Ovaj čovek koji je tako široko citiran u buržoaskim novinama,istinski besednik
buržoazije,zaslužuje da se na njega obrati specifična pažnja na ovom mestu.Robert
Konkvist je jedan od dva autora koji su najviše pisali o milionima umrlih u Sovjetskom
Savezu.On je uistinu kreator svih mitova i laži koje se odnose na Sovjetski Savez i koje
su bile širene sve do Drugog Svetskog Rata.Konkvist je pre svega poznat po svojim
knjigama ''Veliki Teror'' (1969) i ''Žetve očajanja'' (1986).Konkvist piše o milionima onih
koji su umrli usled gladi u Ukrajini,u gulazima koji su predstavljali radničke kampove i
tokom sudskih istraga u periodu 1936-1938,koristeći kao sredstva informacije ukrajinskih
emigranata koji žive u USA i pripadaju desničarskim partijama,a koji su kolaborirali sa
nacistima u Drugom Svetskom Ratu.Mnogi od Konkvistovih heroja bili su poznati po
tome što su bili ratni kriminalci koji su učestvovali u genocidu nad ukrajinskim Jevrejima
1942.Jedan od ovih ljudi bio je Mikola Lebed,osuđen kao ratni kriminalac posle Drugog Svetskog Rata.Lebed je bio šef bezbednosti u Lvov-u tokom nacističke okupacije i
predsedavao je tokom stravičnog proganjanja Jevreja koje je uzelo maha 1942
godine.Godine 1949 CIA je primila Lebeda u USA gde je radio kao čovek zadužen za
širenje dezinformacija.
Stil koji preovladava u Konkvistovim knjigama je nasilni i fanatični anti-komunizam.
 
Aleksandar Solženjicin

Druga osoba koja je oduvek uzimala učešće u knjigama i člancima o navodnim
milionima onih koji su izgubili svoje živote ili slobodu u SSSR-u je ruski autor
Aleksandar Solženjicin.Solženjicin je postao poznat u kapitalističkom svetu krajem 1960-
e sa svojom knjigom ''Arhipelag Gulag''.On sam je bio osuđen 1946 godine na 8 godina u
radničkom kampu zbog kontra-revolucionarnih aktivnosti u obliku anti-sovjetske
propagande.Po rečima Solženjicina,borba protiv nacističke Nemačke u Drugom
Svetskom Ratu mogla je biti izbegnuta da je sovjetska vlada prihvatila kompromis sa
Hitlerom.Solženjicin je takođe optužio sovjetsku vladu i Staljina da su bili čak i gori od
Hitlera sa njegove tačke gledišta,jer su podstakli smrtonosne efekte ratom koji je ostavio
posledice na narod SSSR-a.Solženjicin nije krio svoje simpatije prema nacistima.On je
bio dokazani izdajnik.
Solženjicin je započeo godine 1962 da publikuje knjige u Sovjetskom Savezu sa
pristankom i uz pomoć Nikite Hruščova.Prva knjiga koju je publikovao bila je ''Dan A u
životu Ivana Denisoviča'',koja se odnosila na život zatvorenika.Hruščov je iskoristio
Solženjicinove tekstove da bi se borio protiv Staljinovog socijalističkog nasleđa.Godine
1970 Solženjicin je dobio Nobelovu nagradu za literaturu sa svojom knjigom ''Arhipelag
Gulag''.Njegova knjiga je zatim počela da se publikuje u ogromnim količinama
kapitalističkih zemalja,a njen autor je postao jedan od najdragocenijih instrumenata
imperijalizma u borbi protiv socijalizma Sovjetskog Saveza.Njegovi tekstovi o radničkim
kampovima su bili dodati propagandi o navodnim milionima žrtava u SSSR-u i
predstavljeni u kapitalističkim masmedijima kao mišljenje koje je bilo istinito.Godine
1974 Solženjicin je odbacio svoje sovjetsko državljanstvo i emigrirao u Švajcarsku,a
zatim u Ameriku.U to vreme on je bio smatran od strane kapitalističkih novina kao jedan
od najvećih boraca za slobodu i demokratiju.Njegove simpatije prema nacistima su
zakopane kako ne bi smetale u propagandnom ratu protiv socijalizma.
 
Оно што се нигде није забележило јесте истина коју су спровели руски историчари када су се отвориле архиве ,а то је било следеће!

U radnički kamp gulaga poslati su oni koji su počinili ozbiljan zločin
(ubistva,pljačke,silovanja,ekonomske malverzacije...itd)

Postojalo je 425 radničkih kolonija gulaga.Ovo su bile mnogo manje jedinice od
radničkih kampova,sa slobodnijim režimom i manjim nadzorom.Ovde su se slali
zatvorenici sa kraćim zatvorskim kaznama – ljudi koji su počinili manje ozbiljne
kriminalne ili političke prekršaje.Oni su slobodno radili u fabrikama ili na zemlji i
formirali delove civilnog društva.U više slučajeva cela plata zarađena na osnovu rada
pripadala je zatvoreniku,koji je sa dosta respekta tretiran kao i svaki drugi radnik.
Specijalne otvorene zone bile su sveopšte gledano agrikulturna područja za one koji su
proterani,kao što su kulaci čija je imovina bila eksprorisana tokom kolektivizacije.Ostali
ljudi za koje se našlo da su krivi za manja kriminalna ili politička dela mogli su takođe da
odsluže svoje kazne na ovim područjima.

454.000 nije 9 miliona!

Važan faktor – nedostatak lekova

3.Dozvolite nam sada da odgovorimo na treće postavljeno pitanje.Koliko je ljudi umrlo u
radničkim kampovima?
Broj umrlih se menjao od godine do godine,od 5.2% 1934 do 0.3% 1953.Smrti u
radničkim kampovima su bile uzrokovane generalnom nestašicom resursa u celom
društvu,a naročito što se tiče medikamenata neophodnih za borbu protiv epidemija.Ovaj
problem nije bio zastupljen samo u radničkim kampovima već je bio prisutan u celom
društvu,kao što je predstavljao problem i u većini svetskih zemalja.Kada su otkriveni
antibiotici koji su počeli da se koriste posle Drugog Svetskog Rata,situacija se radikalno
promenila.U stvari najgore godine su bile one kada su nacistički varvari uticali na oštre
životne uslove svih sovjetskih građana.Tokom tih četiri godine,više od pola miliona ljudi
je umrlo u radničkim kampovima – polovina od ukupnog broja umrlih tokom 20-to
godišnjeg perioda o kome se govori.Ne zaboravimo da je u istom periodu tokom ratnih
godina,25 miliona ljudi umrlo među onima koji su bili slobodni.Godine 1950 kada su se
uslovi u sovjetskom Savezu poboljšali,a antibiotici uvedeni kao medikament,broj ljudi
koji je umirao u zatvorima je spao na 0.3%.
 
I naravno, takva propagandna bljuvotina je danas verodostojna.

A kada je raskrinkana trockisticko-nacisticka zavera, i kada su o tome izvestili svi zapadnoevropski novinari i diplomate, to je svima logivno da su svi do jednog bili naivcine.

U to vreme je Staljin bio stub bezbednosti i stabilnosti u Evropi.

Ali je zajebo veliku americku investiciju i nacisticku partiju, osujetio plan za okupaciju Evrope i onda vise nije valjao.
 
zar jos ima neko ko podrzava diktatora Staljina?
Kliknite za proširenje...
Kako lažan tekst. Uvek sam govorio da su nacisti veoma bliski sa komunistima
Kliknite za proširenje...

Stanjin je gori čak i od Hitlera
Kliknite za proširenje...


Не обращай внимания на всю эту мышиную возню.
Эти люди не знают и не понимают КТО ТАКОЙ был Сталин.
Это был ВЕЛИКИЙ ЧЕЛОВЕК ! ЧЕЛОВЕЧИЩЕ !
Вот так, с большой буквы.
Они и миллиардной доли не сделали бы из того, что СДЕЛАЛ Сталин для России.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top