Lapot mit ili stvarnost

[Nina]

Lapot je mitski običaj senicida u Srbiji tj. ubijanje roditelja ili starijih članova porodice, onda kada njihovo izdržavanje postane preveliki teret za porodicu.

Koren i značenje reči lapot ("lap") je staroslovenskog porekla, a označava gubljenje, iščezavanje, nestajanje. Sličnost sa ovom rečju kada je u pitanju oblik i značenje imaju: lapoti, lapara, izlapeo

Prema pisanjima T. R. Đorđevića iz 1918.godine o običajima brdskih predela okoline Zaječara, ubistvo bi bilo izvršavano sekirom ili motkom, i celo selo bi bilo pozvano da prisustvuje događaju. U nekim mestima bi stavljali kukuruznu kašu na glavu osobe pre ubistva da bi na taj način pokazali kako kukuruz ubija starce, a ne oni sami.
Seoski telal bi išao od kuće do kuće i vikao: "Lapot je u toj i toj kući, dođite na podušje."

Lapot je bio prisutan i kod naroda Severne Evrope, ali i kod američkih Indijanaca i Japanaca. Postavlja se pitanje da li je lapot bio vrsta drevne eutanazije, a prikazuje odnose deteta i roditelja, čije je izvorište Edip, mitološki junak Grčke.

Na različite načine su ubijali starce, pa se tako u Homolju praktikovalo odrubljivanje glave sekirom ili plugom, u Timoku ubijanje motkom, u Makedoniji su klali, u Crnoj Gori udarali sekirom u potiljak, dok su u Bosni trovali. S obzirom da su verovali da ih posle smrti čeka bolji život, starci su se pokoravali ovom drevnom običaju, pa sinove čak i blagosiljali: "Sine moj, da si živ i zdrav mnogo godina i da dočekaš starost, pa i tebe sin ovako da isprati na onaj svet."

Neki autori, poput Svetislava Prvanovića, smatraju da se ovaj običaj na našim prostorima zadržao do kasnog srednjeg veka, i to u oblastima istočne Srbije, makedonskoj Torbešiji i delovima Crne Gore. Budući da je ipak stvar prošlosti i da sobom nosi određenu tajanstvenost, različita su mišljenja koliko je zaista postojao u našem narodu. Isti autor navodi teoriju po kojoj se ovaj običaj na našim prostorima zadržao dosta dugo, na primer, kod crnogorskog plemena Pješivci do sredine 18. veka, ili kod homoljskih Vlaha sve do prve polovine 19. veka.

S druge strane, autori poput čuvenog etnologa, profesora Dušana Bandića, smatraju da ovaj običaj možda ipak nije zaživeo u našem narodu, već da je samo deo predanja i legendi koje poreklo vuku od drugih kultura. I pored toga, Bandić ističe da je sačuvan u usmenoj baštini našeg naroda.

U prilog tome postoji i prica o unuku koji je sakrio svog dedu da bi ga zaštitio od lapota posle loše žetve, vraćajući ga potom u selo gde je mudrost starog čoveka pomogla da se preživi, služila upravo kao osnova za utemeljenje mišljenja da stari ljudi treba da budu poštovani zbog svog znanja i zbog mudrih saveta.

Tako je na osnovu mnogih usmenih predanja tumačen ovaj drevni običaj koji i danas čini važan deo narodne kulture i verovanja Srba, ali i drugih naroda na ovim prostorima. Posebnu tajanstvenost daje mu činjenica da, iako važan deo našeg usmenog pamćenja, u postojanje lapota u našim krajevima nećemo zapravo nikada biti potpuno sigurni. Ono u šta možemo biti sigurni a što su autori ovih legendi možda i želeli da poruče, jeste važnost životnog iskustva i mudrosti koje stariji članovi našeg društva poseduju. Priče o lapotu, takođe na svoj način, podsećaju mlađe generacije da vreme neumoljivo korača i da će i oni sami jednog dana biti starci i starice koji će zavisiti od pomoći i dobrote drugih.

(Vikipedija/ Danilo Trbojević, Politikin Zabavnik)

 

[Nina]

mit ili stvarnost , jedan takav cin izaziva stravu i uzas

 

[Iskapa]

Nikad čuo

 

[lionagate]

mit ili stvarnost , jedan takav cin izaziva stravu i uzas

Mora se shvatiti da je to radjeno u druga, mracnija, daleko siromasnija i velikim nevoljama bogatija vremena. Pa kad u kuci ostane samo i iskljucivo 1/4 dzaka proje na 10 ukucana, na mesec dana dok ne okopni sneg na Staroj planini, a bez izgleda da se kupi negde nesto hrane ili dobije pomoc od tad nepostojeceg UNHRC-a, sta preostaje ukucanima. Da zrtvuju dvoje dece od 2 i 5 godina? Ili da se oproste od starog roditelja koji je bolestan, klajkav? Surovo ali u tim trenutcima verovatno jedino resenje sem da ne potonu u kanibalizam. I onda kad neko kaze da se nekad bolje zivelo, 'alo ljudi, zivimo u najbolje doba ljudske istorije, definitivno.

 

[Iskapa]

Mora se shvatiti da je to radjeno u druga, mracnija, daleko siromasnija i velikim nevoljama bogatija vremena. Pa kad u kuci ostane samo i iskljucivo 1/4 dzaka proje na 10 ukucana, na mesec dana dok ne okopni sneg na Staroj planini, a bez izgleda da se kupi negde nesto hrane ili dobije pomoc od tad nepostojeceg UNHRC-a, sta preostaje ukucanima. Da zrtvuju dvoje dece od 2 i 5 godina? Ili da se oproste od starog roditelja koji je bolestan, klajkav? Surovo ali u tim trenutcima verovatno jedino resenje sem da ne potonu u kanibalizam. I onda kad neko kaze da se nekad bolje zivelo, 'alo ljudi, zivimo u najbolje doba ljudske istorije, definitivno.

Možda,a možda je samo mit,potičem iz planinskih predjela sa oštrim zimama,čuo sam razne lude priče ali nešto slično nikad

 

[lionagate]

Možda,a možda je samo mit,potičem iz planinskih predjela sa oštrim zimama,čuo sam razne lude priče ali nešto slično nikad

To sto si ti drzao sir u usima (kao ekipa u tv- seriji iz nase mladosti) pa nista nisi cuo ne mora da znaci da to nije postojalo, pogotovo sto je obradjeno u etnologiji i umetnickim delima.

 

[Iskapa]

To sto si ti drzao sir u usima (kao ekipa u tv- seriji iz nase mladosti) pa nista nisi cuo ne mora da znaci da to nije postojalo, pogotovo sto je obradjeno u etnologiji i umetnickim delima.

Ne isključijem da je takav običaj nekad i negdje postojao,no ako jeste to mora da je bilo mnogo davno

 

[lionagate]

Ne isključijem da je takav običaj nekad i negdje postojao,no ako jeste to mora da je bilo mnogo davno

Ukucas pojam "senicide" u google search i izbacice ti gomilu linkova za pojam skracivanja za glavu voljenih roditelja a u cilju prezivljavanja porodice, sirom zemaljske kugle. Naravano, kako je tokom vekova ljudsko drustvo postojalo sve bogatije i kako je pojam gladi prestao da bude svakodnevica u vecini naroda tako su sve redje ljudi ubijali svoje stare roditelje. Vec vise od 140-150 godina je ubistvo u porodici u Srbiji zakonski kaznjiva rabota, sto ne znaci da se stari roditelji ponekad kradom smaknu jer smo mi smislili devizu "ziv babo, mrtav kapital", ali vec preko 100 godina nema takve gladi u Srbiji da ljudi umiru masovno pa nema preke potrbe za lapotom.

Uzgred, setih se poredjenja, major Dragutin Gavrilovic i njegov puk su 1915 zrtvovani zarad zadrzavanja neprijatelja u Beogradu, svakako se secate njegovog govora koji se prenosi vec preko 100 godina. Da bi srpska vojska dobila na vremenu da se pregrupise zrtvovali su jedan puk bez vecih izgleda da prezivi. To je neka analogija lapotu.

 

[Schrodinger]

Surovo ali u tim trenutcima verovatno jedino resenje sem da ne potonu u kanibalizam.

Bilo je i kanibalizma u srednjem veku, kazu nemacka vojska morala da cuva gubilista da izgladnela masa ne bi pojela leseve

A i kod nas su poznate price o rostiljanju nepoznatih ljudi po sumama...

I onda kad neko kaze da se nekad bolje zivelo, 'alo ljudi, zivimo u najbolje doba ljudske istorije, definitivno.

Apsolutno, totalni duduk za istoriju...

 

[Mugatu]

To sto si ti drzao sir u usima (kao ekipa u tv- seriji iz nase mladosti) pa nista nisi cuo ne mora da znaci da to nije postojalo, pogotovo sto je obradjeno u etnologiji i umetnickim delima.

Obradjeni su i zmajevi i zmajevita deca pa ne znaci da je istina.

 

[domatrios]

Kod Eskima je postojao običaj koji ima sličnosti sa lapotom.
Kad bi došla zima u potrazi za hranom moralo se pleme seliti.
Najstarijem i najbolesnijem od njih je bio pripreman oproštaj.
Na određenom mestu je zapaljena vatra i pored nje bi ostao sedeti
starac dok bi se pleme udaljavalo. Vatra ne bi predugo trajala
na otvorenom prostoru.

 

[lionagate]

Obradjeni su i zmajevi i zmajevita deca pa ne znaci da je istina.

OK, hajde da pretpostavimo da umetnici nemaju veze sa mozgom i da su teski lazovi ali sta cemo sa etnolozima, i oni su lazljiva g.o.vna?

 

[bmaxa]

mit ili stvarnost , jedan takav cin izaziva stravu i uzas

To je verovatno bilo mnogo davno. Učio sam o tome Č

 

[Nina]

Istorija prati ubijanje staraca još od starog veka kada su – po kazivanju antičkih pisaca Hesioda, Herodota ili Strabona – mnogi narodi ubijali stare ljude na različite načine. Ubijanje staraca negde je podrazumevalo jednostavno izopštavanje iz zajednice i ostavljanje u šumi, gde bi ovi umrli od gladi, dok je bilo i plemena poput Masageta koji su svoje stare ubijali, kuvali i jeli.

U srednjem veku Mlečanin Marko Polo, svetski putnik, opisao je kako je na ovakve jezive obrede nailazio u raznim oblicima od Evrope, preko Melanezije, do Sibira. On je gledao kako u Malaji mladi pripadnici plemena ubijaju i jedu svoje starce, dok su kod sibirskih Jakuta starci jednostavno ubijani ili prepuštani na milost i nemilost silama prirode.

U Evropi je ovaj običaj potrajao gotovo do polovine srednjeg veka i bio je najrasprostranjeniji kod Tračana, Zapadnih Slovena i Nemaca.
Smatra se da je bio prihvaćen i kod Slovena na Balkanskom poluostrvu gde se, po verovanjima, najduže i zadržao
(nac.geografija)

 

[Nina]

Neki autori, poput Svetislava Prvanovića, smatraju da se ovaj običaj na našim prostorima zadržao do kasnog srednjeg veka, i to u oblastima istočne Srbije, makedonskoj Torbešiji i delovima Crne Gore. Budući da je ipak stvar prošlosti i da sobom nosi određenu tajanstvenost, različita su mišljenja koliko je zaista postojao u našem narodu. Isti autor navodi teoriju po kojoj se ovaj običaj na našim prostorima zadržao dosta dugo, na primer, kod crnogorskog plemena Pješivci do sredine 18. veka, ili kod homoljskih Vlaha sve do prve polovine 19. veka.

S druge strane, autori poput čuvenog etnologa, profesora Dušana Bandića, smatraju da ovaj običaj možda ipak nije zaživeo u našem narodu,
već da je samo deo predanja i legendi koje poreklo vuku od drugih kultura. I pored toga, Bandić ističe da je sačuvan u usmenoj baštini našeg naroda.

Primera radi, u narodnim izrekama poput: "gotov za sekirče" ili "zreo za sjekiru" vidi se odnos prema običaju kao i način, odnosno oruđe koje se koristilo – sekira. On navodi da su Vlasi iz istočne Srbije, po predanjima, bili najbrutalniji jer su svoje žrtve prvo "pržili usijanim gvožđem po vratu i još žive stavljali u mrtvački sanduk” i da su ih "ako ne bi umrli od opekotina, davili".

Iako odnos prema običaju izgleda brutalno i bezlično, ističe se ritualna težina, ne samo za porodice iz koje su starci, već i celog sela. Starce su ubijala njihova deca, i to uglavnom sekirom ili štapom (nekada i toljagom). Bandić navodi kako su, po predanju, starci išli na lapot gotovo raspoloženi, a ne uplašeni ili besni. Ova tvrdnja ipak ne deluje previše stvarno, posebno ako se sagleda postupak neposredno pre izvršenja.

 

[Nina]

Mit o lapotu često je bio predmet istraživanja antropologa i etnologa, poput Sime Trojanovića, Tihomira Đorđevića, Veselina Čajkanovića i Bojana Jovanovića. On je, pored ostalog, poslužio kao nadahnuće i nekim umetnicima. Tako je filmski reditelj Goran Paskaljević 1972. godine, kao diplomski rad, snimio dokumentarni film pod naslovom "Legenda o lapotu". U njemu je rekonstruisano izvođenje ovog običaja. Ovaj film bio je prikazivan i na festivalu etnološkog filma u Etnografskom muzeju u Beogradu. Slikar, pisac i filmski reditelj Živojin Pavlović iskoristio je ovaj običaj kao metaforičnu ideju za naslov istoimenog romana za koji je 1992. godine dobio Ninovu nagradu za roman godine.

 

[lionagate]

U Japanaca se senicid zove ubasute, postoji i jedan fenomenalan film o tome, Balada o Narajami (iz 1983, pobednik kanskog festivala) - onavezno pogledajte ako niste.

 

[lionagate]

Opet meni pada na pamet moderna verzija lapota koja je ne bas tako retka cak i u nas Srba kao nemerljivo socijalnog, saosecajnog i pozrtvovanog naroda. Pa tako, malo pa malo procitate kako je iz nekog stana na elitnom Dortjolu ili jos elitnijem Vracaru poceo da se oseca zadah te su predsednici kucnih saveta uz asistenciju narodne (a cije druge?) milicije obili bravu i zatekli u poprilicnoj fazi raspadanja les nekog strarca ostavljenog da (pre)zivi sam. To je moderan cin senicida, bio je pogotovo izrazen u vreme covida, da ne bude zabune desava se to sirom planete - stari roditelji su ostavljeni da se sami o sebi brinu, cesto bez lekova, pomoci, bez dovoljnih materijalnih prihoda...