Uvek,nekako,uz ovu pesmu koja je za mene posebna (pogadja ravno u srce!) čujem u mislima i "Kuću pored mora".
Ne znam zašto,valjda im je zajedničko da bude nostalgiju za prošlim vremenom,kada smo bili mladi, lepi, puni snage i verovali da je ceo svet na našem dlanu..
I evo teksta "Kuće...",jer nije u pitanju samo muzička numera,već biser poezije.
Arsen je pre svega pesnik,a onda i muzičar...zar ne,Lončaru moj?
Raznesene valima i vjetrom
tu su tople rusevine ljeta
na rubu napustenog mora
i jednog izgubljenog svijeta,
niceg nema, niceg nema,
od tebe, od mene.
Ostala je samo prazna kuca
malo stvari ljetovanja naseg,
na stolu novine jos leze
sa nekim datumima jula.
Nasa ljubav, sad se rusi,
kao pjescana kula.
A jos sam uvijek ovde
jos zagledan u more,
na vratima vile u kojoj tuga spava,
a kise su se slile u cvijetove agava
ili je tu ili je kraj.
Od vremena poezije i mira
ostala je samo prazna kuca
u noci okrenuta moru,
sad ceka ljubavnike nove.
Niceg nema, niceg nema,
od tebe od mene, u njoj.
Ps.Ma,uvek se rasplačem dok je slušam.....
...
)
