Laku noć

Sve sam reke posula
ljuspama s tvoje kože.
Kad na njih sneg padne,
da se ne istopi.
Preko njih hodi
gde te život goli vodi.
Njima brodi.

Snove sam svoje pokvarila.
Da me misao o tebi
nikada ne oda.
Tako je slatko misliti tako
- u njima si gorak kao
čemer
i sladak kao voda.

Žaloste me zveri
što iz ugla tvoje sobe
tvojim se pospanim očima slade.
I tad me želje najviše zabole
- one to meni
namerno rade.

Pa se pokrijem noćima praznim.
Po tuđim snovima palim
i gazim.
Samo se, eto, iz pukog slučaja,
u tvom srcu
nisam zaključala.

 

[orfej sa ibra]