Laku vam noć svirači dragi,
ta pesma nije, nije za mene,
to je za ljude na kraju života
koji bi zbog pesme da seku vene.
Moja je zvezda tek na početku,
iako nekima mrtav sam već,
ali greh leži na njihovoj duši,
a meni ostaje reč i reč.
I ništa više posle svega,
ni ljubav, ni drug ni rat,
ja sam svima okrenuo leđa,
zaboravio me i rođeni brat.
Nije mi žao, ne patim zato,
jer ljudi su manje više vredni,
jedino što je ostalo njima
je taj odvratni , osećaj bedni.
Da traže, da mole, da otimaju,
kao da je novac sve na svetu,
ma baš me briga, samo im mašem
dok prolazim iznad njih u letu.
Jer moja duša je iznad tih,
sitnih i podlih sitnica
izgleda da sam od svoje vrste
ostao poslednja ptica.
I širim krila, lagano letim,
ljubim istinu i slobodu,
jer reč će meni ostati eto
i kad svi od mene odu.
ta pesma nije, nije za mene,
to je za ljude na kraju života
koji bi zbog pesme da seku vene.
Moja je zvezda tek na početku,
iako nekima mrtav sam već,
ali greh leži na njihovoj duši,
a meni ostaje reč i reč.
I ništa više posle svega,
ni ljubav, ni drug ni rat,
ja sam svima okrenuo leđa,
zaboravio me i rođeni brat.
Nije mi žao, ne patim zato,
jer ljudi su manje više vredni,
jedino što je ostalo njima
je taj odvratni , osećaj bedni.
Da traže, da mole, da otimaju,
kao da je novac sve na svetu,
ma baš me briga, samo im mašem
dok prolazim iznad njih u letu.
Jer moja duša je iznad tih,
sitnih i podlih sitnica
izgleda da sam od svoje vrste
ostao poslednja ptica.
I širim krila, lagano letim,
ljubim istinu i slobodu,
jer reč će meni ostati eto
i kad svi od mene odu.