Вау. И све то из уводне поруке? Занимљиво.
Опет овде нема друге стране, објективности и других глупости.
Нико се није запитао зашто деца која су пунолетна и која "знају" шта се дешава не бирају страну? Не предузимају ништа? Не зову социјалну службу?
Како то да је "господин" постао такав каквим га описује после бар 20 година брака, обзиром на старост деце? Јер, описује се садашње време, не прошлост. Ни једном није употребљена никаква назнака да је такав одувек.
Не, нема потребе за тим. Жена увек говори истину, истину и само истину. Крај приче.
Еманципација...непроцењиво...
Reći ću i nešto o prošlosti, nastojaću da budem objektivna. On je čovek koga svi vole, jer je šarmantan, družrljubiv, široke ruke, duhovit, pošten, vredan i da ne nabrajam...Nisam ga tek tako zavolela, ali u braku je potrebno mnogo toga na šta on nije bio spreman vajkajući se kasnije izgovorom, da kako smo i mogli znati kako će biti , jer dok se zabavljaš nema nikakvih problema, samo uživancija. Tu je glavni problem... U braku se susreo sa nemaštinom (imao je neku bednu platu uz stalna dotiranja mojih roditelja, a ja nisam radila jer su deca prečesto bila ozbiljno bolesna, a nikoga da ih pazi), a to je jedan od glavnih faktora njegovog raspoloženja. Dakle bio je nesrećan i više mu moja beskrajna ljubav i dečica nisu dovoljno značila. Uvek mrzovoljan, gledao bi samo da nađe neki izgovor da zbriše negde, a i posao mu je oduvek bio terenski i bez jasnog radnog vremena, a meni je ostajao težak život bez i malo ljubavi i uživanja-decu sam dobila već po maturi. Dakle,on: ili društvo, ili tv., nikad šetnje, izleti ili sl. Ja padam u depresiju i posle dosta godina ulećem u jednu aferu, sasvim slučajno, a on je otkriva i odlučuje da je kraj, ali najpre mi uzvraća istom merom. Brak se nastavlja, ali samo formalno, jer zna da ne može nikad da mi oprosti i da nikad ne može biti kao pre, samo gore. Od tada kreće rekla bih iživljavanje. Ja zaista rešena da ga uverim u svoja iskrena osećanja i ljubav prema njemu i iskupim se za svoju veliku grešku, dok on ljubav vezuje isključivo za sex, te stoga imati sex sa drugim znači njega ne voleti. Dakle različite ličnosti od beskrajne ljubavi dolaze do beskrajnog jaza. Svo vreme se nadam da će se stvari promeniti, ali od kada sam odbila svaku intimnost sa njim, kao da je umrla i zadnje nada, ali nisam više bila u stanju da budem intimna sa nekim ko me do koske povredi svaki čas i preti nasiljem... mazohista nisam.
Poenta je da ga i dalje volim, ili bar tako mislim. Znam da zvuči idiotski, ali tolike godine... a u glavi mi samo one najlepše slike iz devojačkih dana.
Stan je na njegovo ime, ali smo ga zajednički stekli, ko je tada razmišljao o tome!?
Pre nki dan vidim u prodavnici na kasi porodicu sa dvoje male dece, gde žena , kao neka robinja stoji iza sva uplašena, a deca trčkaraju oko njih i pokušavaju da učestvuju u vađenju stvari iz korpe. Gospodin je par puta prosiktao na nesretnicu da bi bilo dovoljno samo da skloni decu i da odu odatle. Ona se sva pokunjila, a ja sam videla na njenom mestu sebe, a u celoj situaciji moju porodicu u 100 sličnih scena.
Svaki dogovor sa njim je nemoguć , jer ga odbija. Inače ovako funkcionišemo naizgled normalno, ako ga ja "ne provociram" i ljudi misle da smo srećan par. Nemam drugog, a mislim ni on drugu i ne znam šta dalje.
