La Tomatina - paradajz bitka koja je postala svetski festival

[Nina]

U španskom gradiću Bunjol, nedaleko od Valensije, svake godine poslednje srede u avgustu održava se jedan od najneobičnijih i najveselijih festivala na svetu
- La Tomatina.Hiljade učesnika okuplja se na ulicama kako bi sat vremena proveli u gađanju zrelim paradajzima, pretvarajući grad u more crvenog soka.

Prva paradajz-bitka izbila je 1945. godine tokom gradske parade, kada je grupa mladih u šali započela tuču paradajzima sa obližnje pijace.
Iako su vlasti više puta pokušavale da zabrane ovakva okupljanja, meštani su ustrajali. Konačno, 1957. godine, Tomatina je postala deo gradske tradicije i ubrzo stekla svetsku slavu.Danas u Bunjol svake godine dolazi više od 20.000 turista iz celog sveta.

Festival počinje u 11 časova kada kamioni istovare preko 100 tona paradajza na centralni trg.

 

[Nina]

 

[Nina]

Pravilo je da se plod pre bacanja mora zgnječiti, kako bi se izbegle povrede. Bitka traje oko sat vremena, nakon čega vatrogasci peru ulice koje zahvaljujući kiselosti paradajza ostaju čistije nego ranije.Učesnicima se savetuje da ponesu staru odeću i zaštitne naočare, a strogo je zabranjeno unošenje tvrdih predmeta.

Iako se Tomatina često kritikuje zbog bacanja ogromnih količina hrane, organizatori naglašavaju da se koriste isključivo plodovi lošijeg kvaliteta – prezreli, nepravilnog oblika ili premali za tržište.Na taj način festival ne ugrožava lance ishrane, već lokalnim proizvođačima nudi mogućnost da prodaju paradajz koji bi inače propao.

Danas Tomatina predstavlja mnogo više od turističke atrakcije. To je simbol zajedništva, radosti i specifičnog španskog duha slavlja, a inspirisala je i slične manifestacije širom sveta - od SAD i Kolumbije, do Kine i Indije.Iako traje samo sat vremena, ovaj festival svake godine ostavlja neizbrisiv trag, kako na posetioce, tako i na mali Bunjol, koji u avgustu postaje centar svetske pažnje.

 

[Nina]

 

[mr Kiza]

Uvek kada sam to gledao pomislio sam kako je ruzno i nehriscanski na takav nacin unistavati hranu u koju je neko morao da ulozi svoj trud i resurse i koju neki ljudi mozda cak i u toj drzavi (a svakako na drugim delovima Zemljine kugle) nemaju.