La France

[Isus33]

Evo za one koji čitaju na francuskom. Ovdje ima mnogo lijepih pričica.

http://www.1000nouvelles.com/

 

[kalis]

- Pa šta onda voliš, neobični stranče?
- Volim oblake... što prolaze, tamo... divne oblake!

Šarl Bodler

 

[Mima Laševska]

tužno zadovoljstvo i bolna radost
opora blagost, mučno okrepljenje,
smeh u suzama, zaboravna uspomena
prate me, ma koliko da sam sâm.

- alen šartije


triste plaisir et douloureuse joie
apre douceur réconfort ennuyeux,
ris en pleurant, souvenir oublieux
m'accompagnent, combien que seul je sois.

- alain chartier

 

[Mima Laševska]

„Нисам срео човека који је створен као ја; чак се усуђујем да верујем како ми нема равна на свету.
Ако нисам бољи од осталих, а оно сам бар различит од њих.“
(Исповести)

* * *

Видех лета, болом плодна,
како тону стрмим путом:
свом животу усред подна
ја дотакох први сутон.
Смрт, ширећи своја крила,
вечитим је мраком скрила
светлост што ми беше храна;
и, сред ове гробне ноћи,
тражио сам без помоћи
траг несталих својих дана.
...
(Ода оздрављењу)


Жан-Жак Русо

 

[Mima Laševska]

„Знате ли ви, господине, неко средство да се избрише то што је написано?
Могу ли ја да не будем ја? А како сам ја ја, могу ли да делујем као да нисам ја?
Могу ли да будем и ја и неко други? И да ли је, откако сам на свету, било и једног јединог тренутка кад то није било тако?“


Дени Дидро

 

[Isus33]

Ko je čitao Prusta i šta misli o njegovom djelu taj koji ga je čitao?

 

[kalis]

Le miroir brisé

Le petit homme qui chantait sans cesse
le petit homme qui dansait dans ma tête
le petit homme de la jeunesse
a cassé son lacet de soulier
et toutes les baraques de la fête
tout d'un coup se sont écroulées
et dans le silence de cette fête
j'ai entendu ta voix heureuse
ta voix déchirée et fragile
enfantine et désolée
venant de loin et qui m'appelait
et j'ai mis ma main sur mon coeur
où remuaient
ensanglantés
les septs éclats de glace de ton rire étoilé.


Razbijeno ogledalo

Čovečuljak koji je neprestano pevao
čovečuljak koji je neprestano igrao
u mojoj glavi
čovečuljak moje mladosti
prekinuo je pertlu na cipeli
i sve se šatre vašara
srušiše u jedan mah
a u tišini te svetkovine
i u pustoši toga slavlja
čuo sam samo tvoj veseli glas
glas tvoj koričući i slabačak
detinjast i očajan
kako me iz daljine doziva

Ja tada stavih ruku na srce
u kome se prelamalo
sedam parčadi ogledala
okrvavljenih
tvoga zvezdanog osmeha.


Žak Prever

 

[kalis]

Poljubi me..

U jednoj četvrti blistavog grada
Zraka nikad nema sunca retko kada
Čak i usred leta tamo zima vlada
Stajala je na stepeništu
On pored nje pored njega ona
Bila je noć
Mirisalo je na sumpor
Jer su to popodne ubijali stenice
Ona mu kaže
Ovde vazduha nikad nema
A sunca retko kada
Čak i kad dodje leto zima večito vlada
Dobro božje sunce za nas ništa ne haje
Ono u bogataskim četvrtima ostaje
U naručje me uzmi
Ljubi me
Ljubi me dugo dugo
Ljubi me strasno
Kasnije će biti suviše kasno
Nas život je sada
Od bilo čega ovde se crkava
Od toplote od hladnoće
Čovek se guši ili smrzava
Vazduha nema
Da prestaneš da me ljubiš
Čini mi se zagušila bih se
Tebi je petnaest meni petnaest godina
Zajedno imamo trideset
Sa trideset više nismo deca
Dorasli smo za rad
Dorasli za ljubav
Kasnije će biti suviše kasno
Danas život je sad
Poljubi me!

Žak Prever

 

[oranzada]

Gi de Mopasan ('Nase srce')

" Da li se voli zato sto se jednom naidje na neko bice za koje se veruje da je stvoreno radi nas, ili se mozda voli prosto zato sto je neko rodjen sa sposobnoscu da voli"

" Jacina njegova bola se pomalo smirivala kao sto se sve smiruje, ali umesto te rane javljala se u njemu neka nesavladljiva tuga, jedna od onih dubokih seta slicnih hronicnim i sporim bolestima od kojih se ponekad i umire."

" On je znao da je ceo zivot satkan od nesavrsenosti i dosad se mirio sa takvom sudbinom, sakrivajuci svoje nezadovoljstvo zbog nepotpuno ostvarenih zelja namernim izbegavanjem drustva. Ali, ovoga puta se nadao da ce najzad doci do one potpunosti kojoj se bez prestanka nadao, koju je neprestano ocekivao. Ali, potpunosti nema na ovome svetu."