(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
KUVAR-ICA
Najpoželjnije zanimanje u ekonomskoj sadašnjici ovih naših teritorijalnih prostora, a i šire (širina je zato što ovog naroda ima svuda....rasejavamo gene bre uz zauzimanje teritorije....ima da budemo vodeći narod kad se dovoljno rasejemo
) je biti „kuvar specijaliteta“, a to znači da od malo toga napraviš jedenje za njih dosta. Dakle, akcenat je na tome da cena koštanja bude što niža uz zadovoljenje osnovnih kvalitativnih osobina jedenja, a mnozina najeđena (sita.....kako god da pročitate ovaj reč, u pravu ste). Zato se kuvari okreću domaćoj, prirodnoj, starinskoj kuhinji punoj vitamina i zeleniša na maternjem jeziku. E, to dovodi do smanjenja želuca i gojaznosti koja nam, ovako vekovima vitkima, preti od strane stranih jezičkih područja. A što je on, msm želudac jedan čudan organ, da ne kažem na maternjem jeziku za’eban, ali najvažniji i najjači od svih organa. Priroda je to tako uredila kod svih živuljki, da je on prosto revolucionaran.
Kažem ja, čudo Prirode, vidiš ga a ne vidiš, pravi gerilac, da ne kažem, po naški, partizan, kao i na netu. Ihaaaaaaaa, otkad je priroda izmisla net 
Naravno, ovo se odnosi na priučene kuvare sa malim platama ili bez plata, čija malenkost, u oba slučaja, tera kuvarski mozak da misli bar tri puta dnevno kako od ništa napraviti nešto. Ne mož’ to svaki kuvar, mislim, pripadnik svakog naroda ....jok....mora da se ima genetika bre i talenat....i želudac.Ovi kuvari specijalci sa visokim domaćim platama i previsokim školama kojih nema u našim granicama...pa, njih cena koštanja sopstvenih specijaliteta ne zanima, ali je zato mnozina najeđena kreativnošću istih (sita.....kako god da pročitate ovaj reč, u pravu ste).
Prvi blagodare drugima na silnoj, nesebičnoj brizi o njihovim mozgovima, jer šta je mnozina bez mozga, a ovaj narod je pametan bre, te to zna. Baš zato, iako okružen tolikom brigom i specijalitetima specijalista kuvara sa raznih ino područja a i uzvedbi domaćih, već dokazanih i svima poznatih kuvarskih genija, u velikom su strahu da će im mozak zakržljati dok hoda utabanom stazom konstantne tendencije koja vodi pravo do toga da će taj organ upotrebljavati samo dva puta dnevno. Samo se pitam kako će želudac da reaguje na taj novi modni kuvarski trend začinjen zakržljalošću mozga usled iskorišćenja kapaciteta sa samo 66,66666%
PS Dobri jutro blogeri.....evo, za one koji se sekiraju što ne pišem
, da znaju da pišem, samo ne objavljujem ...slabo plaća Krstarevo 
Pozz. 
blagodarim 
