Kurt Vonnegut: "Verujem da su čitanje i pisanje najhranljiviji oblici meditacije koje je iko do sada pronašao. Čitajući spise najzanimljivijih umova u istoriji, meditiramo svojim i njihovim umom. To je za mene čudo."
J.Z.: "Citanje tudjih umova moze biti inspiracija ali moze biti i podsvjesno ispiranje mozga, tj. ljudi nesvjesno upijaju tudje misli. Ali negdje i od necega moramo krenuti da otvorimo um. Pitam se koga su citali veliki umovi ili su sami sticali misli. Ako jesu sami sticali ili stvarali svoje misli, moze i danasnji covjek bez citanja velikih umova, zar ne?"
- Razmena mišljenja i razmatranje neke pojave iz različitih aspekata je uvek korisno. Naročito kada su u pitanju potpuno drugačija gledišta. Time se proširuje razumevanje i postiže viši stepen objektivnosti. Medjutim, važno je kako se čita. Nepravilnim se zaista može "ispirati mozak".
Da li se razmišlja o pročitanom ili se sve bezuslovno prihvata? Da li se prevazilazi pristrasnost prema vlastitom mišljenju, odnosno postiže neutralnost kojom kritički razmatramo svoje shvatanje i ono što čitamo? Dajemo li prednost činjenicama ili se povodimo sentimentalnošću? Želimo li da budemo u pravu ili da otkrijemo dublju istinu? Koliko smo pod uticajem sugestije da je autor nepogrešivi "nadčovek" koji otkriva konačnu, apsolutnu istinu kojoj se ne može ništa dodati ili oduzeti?
Kao što si i sama navela, mišljenje drugih može biti inspiracija i podsticaj umu da koristi unutrašnji potencijal i kroz to dobija bolje razumevanje i sebe i sveta u kojem živi. Taj potencijal je bezgraničan ili neiscrpan, ali je nesvestan (nadsvestan).
Naš razvoj se uvek postiže preko uma ili svesnog nivoa. Da bi išli dalje, napredovali i učili tada um mora dolaziti u kontakt tim potencijalom. Ono što aktivira kontakt je upravo spoljašnji svet/stimulans.
Pisanjem, takodje, iniciramo dublje razmišljanje kojim transformišemo nesvesno u svesno. Zato nam mnoge stvari postaju jasnije, jer shvatimo nešto što do tada nismo razumeli.
J.Z.: "Citanje tudjih umova moze biti inspiracija ali moze biti i podsvjesno ispiranje mozga, tj. ljudi nesvjesno upijaju tudje misli. Ali negdje i od necega moramo krenuti da otvorimo um. Pitam se koga su citali veliki umovi ili su sami sticali misli. Ako jesu sami sticali ili stvarali svoje misli, moze i danasnji covjek bez citanja velikih umova, zar ne?"
- Razmena mišljenja i razmatranje neke pojave iz različitih aspekata je uvek korisno. Naročito kada su u pitanju potpuno drugačija gledišta. Time se proširuje razumevanje i postiže viši stepen objektivnosti. Medjutim, važno je kako se čita. Nepravilnim se zaista može "ispirati mozak".
Da li se razmišlja o pročitanom ili se sve bezuslovno prihvata? Da li se prevazilazi pristrasnost prema vlastitom mišljenju, odnosno postiže neutralnost kojom kritički razmatramo svoje shvatanje i ono što čitamo? Dajemo li prednost činjenicama ili se povodimo sentimentalnošću? Želimo li da budemo u pravu ili da otkrijemo dublju istinu? Koliko smo pod uticajem sugestije da je autor nepogrešivi "nadčovek" koji otkriva konačnu, apsolutnu istinu kojoj se ne može ništa dodati ili oduzeti?
Kao što si i sama navela, mišljenje drugih može biti inspiracija i podsticaj umu da koristi unutrašnji potencijal i kroz to dobija bolje razumevanje i sebe i sveta u kojem živi. Taj potencijal je bezgraničan ili neiscrpan, ali je nesvestan (nadsvestan).
Naš razvoj se uvek postiže preko uma ili svesnog nivoa. Da bi išli dalje, napredovali i učili tada um mora dolaziti u kontakt tim potencijalom. Ono što aktivira kontakt je upravo spoljašnji svet/stimulans.
Pisanjem, takodje, iniciramo dublje razmišljanje kojim transformišemo nesvesno u svesno. Zato nam mnoge stvari postaju jasnije, jer shvatimo nešto što do tada nismo razumeli.
a Fridrih Siler: "Slučajnost ne postoji, ono što se čini slučajnim dolazi iz najdubljih izvora.”