http://nkatic.wordpress.com/2012/03/13/monetarna-politika-i-integritet/#comments
Monetarna politika i integritet
13/03/2012 od Nebojsa Katic
Narodna banka Srbije (NBS) i njena monetarna politika snose veliku odgovornost za očajno stanje u kome se domaća ekonomija danas nalazi. Uprkos tome, kritika koja se poslednjih dana čula na račun NBS je nezrela, pristrasna i gađa pogrešnu metu.
Povremene primedbe na rad NBS dolaze samo u onim trenucima kada vrednost dinara počinje da pada. Ekonomskim i političkim centrima moći se tada učini da NBS ne interveniše dovoljno brzo i energično u cilju očuvanja iluzije o stabilnosti finansijskog sistema kroz lažnu vrednost dinara. U tim trenucima se vrši brutalan medijski pritisak na NBS kako bi se zaštitili privatni interesi banaka, dužnika i uvoznika.(1)
Stabilnost kursa dinara je poželjna, ali ona ne može biti cilj monetarne politike. Očuvanje lažne vrednosti dinara pogotovo ne sme biti cilj kome se podredjuje monetarna politika. Dugoročna stabilnost kursa je moguća jedino u ekonomiji čiji su osnovni bilansi u ravnoteži.
Važno je razumeti da se stabilnost kursa ne može očuvati na precenjenom nivou dinara. Precenjen kurs je uvek nestabilan i uvek zahteva visoke troškove da bi bio održavan i stabilizovan.
Kurs po sebi nikada ne može dugoročno stabilizovati ekonomiju, niti je može ozdraviti.(2) Otuda „spasonosna“ rešenja poput prelaska na evro ili na fiksiranje kursa spadaju u domen ekonomske naive.(3)
Uprkos kritikama, NBS ima sasvim dobre rezultate u sprovođenju pogrešne politike stabilnog dinara. Pad dinara je u poslednjih deset godina mnogo manji nego što bi to morao biti na bazi ekonomskih fundamenata Srbije. Cena takve politike se jasno vidi kroz veliki pad stope zaposlenosti u Srbiji, kroz ogroman deficit trgovinskog bilansa i kroz stalnu i visoku inflaciju.
Osnovni zadatak NBS, kao i svih centralnih banaka, je očuvanje stabilnosti cena. U sprovođenju tog osnovnog cilja NBS ima loše rezultate. Inflacija u Srbiji je godinama hronično visoka bez obzira na dinamiku privrednog rasta i kretanja u realnom sektoru. (4) Iako je od 2009. godine Srbija u recesiji ili na samoj ivici recesije, stope domaće inflacije su nedopustivo visoke za svaku privredu, pogotovo za privredu bez rasta. Uzroci inflacije u Srbiji su ozbiljna tema i traže ozbiljnu raspravu, bez obzira na visok stepen tolerancije koje društvo ima prema inflaciji.(5)
Iako je domaća privreda u ropcu, iako preduzeća propadaju a ljudi masovno ostaju bez posla, realne kamatne stope u Srbiji su na astronomskom nivou. To je nivo koji daleko prevazilazi i visoke stope domaće inflacije i rizik zemlje. Sa astronomskim kamatnim stopama privreda ne može izaći iz krize, pa tako ostaje zarobljena u recesiji ili stagnaciji. Ogromne realne kamatne stope, ogromne marže i provizije su takođe ozbiljne teme i takođe traže ozbiljnu raspravu.
Ne treba imati iluzija – sa finansijskim sistemom u inostranim rukama, sa pogrešnim instrumentarijem koji NBS koristi (6), domaća inflacija se može obuzdati jedino po cenu satiranja privrede i žrtvovanja privrednog rasta. Otuda, trenutni pad inflacije je samo posledica stalnog pada tražnje usled nastavljanja domaće recesije s jedne strane, i ogromnih kamatnih stopa s druge strane. Što je privreda u težem stanju, što je recesija dublja, to NBS može lakše ispuniti svoj antiinflacioni cilj – bar privremeno.
Očajnom stanju ekonomije NBS je doprinela direktno, pogrešnim merama i instrumentima monetarne politike, ali i indirektno, svojom pasivnošću, ćutanjem i tolerisanjem loših odluka koje donosi vlada.
NBS je bez konkurencije najmoćnija nezavisna institucija u zemlji. Ako je NBS zaista nezavisna, onda je morala jasno, glasno i artikulisano ukazivati na sve defekte privrednog sistema koji onemogućavaju uspešno sprovođenje monetarne politike. Niko drugi u ekonomskom sistemu nije tako dobro pozicioniran da može sagledati sve posledice loših vladinih odluka. Ovoj instituciji, ako ona ima integriteta, niko ne može zabraniti da ukazuje na loše mere i odluke koje dolaze iz vlade.
Ako se vlada na takve kritike oglušava, ako na njih nema razuman odgovor i insistira na sprovođenu pogrešnih mera na koje je upozorena, ako se time onemogućava NBS da sprovodi valjanu monetarnu politiku, tada guverner mora o tome obavestiti javnost i podneti ostavku.
Loša politika NBS nije počela sa novim guvernerom. Štaviše, prvi ozbiljniji pokušaj dinarizacije finansijskog sistema kao i uvođenje kakvog-takvog reda u odnose banaka i njihovih klijenata, delo su novog rukovodstva NBS. Tokom više od deset prethodnih godina NBS je tolerisala gusarsko ponašanje banaka u Srbiji i dopuštala da banke menjaju svoju kreditnu politiku kako im je ćef, otimajući od klijenata onoliko novca, koliko im treba.
Problemi u finansijskom sistemu Srbije su se gomilali godinama, i nije slučajno što je bivši guverner tako hitro i pravovremeno napustio Srbiju. Peh novog guvernera je da se na tom mestu našao kada stari računi dolaze na naplatu. Po logici stvari, pogotovo po logici funkcionisanja inferiornih društava, uvek je kriv onaj ko se zatekao kada balon pukne, ili onaj ko mora da saopšti neprijatne istine. Guverner je već suočen sa izborom – sačuvati integritet, ili sačuvati sjajno plaćeno radno mesto. U društvima kakvo je srpsko, teško je sačuvati i jedno i drugo, a integritet i onako nije na visokoj ceni.
