Prošlu nedelju snažno su obeležile vesti o Bitefu, tačnije o ostavkama i povlačenju selektora Miloša Lolića,
zatim čelnika Odbora manifestacije Svetozara Cvetkovića te članova Borke Golubović Trebješanin i (još ranije)
Đorđa Kosića...
Na kraju je i gradska sekretarka za kulturu Nataša Vacić podnela ostavku. Kada bi trebalo ukratko odgovoriti na
pitanje zašto i kako to bi moglo biti – jer ljudi na vlasti ne prihvataju kritičku reč umetnika ma koliko oni renomirani
bili i ma koliko važne stvari govorili.
Konkretno, Milo Rau reditelj evropske reputacije je, podsetimo, otvarajući prošlogodišnji Bitef kritički govorio o
aktuelnim ekološkim i političkim pitanjima. Koliko se, zahvaljujući internetu može videti, nije rekao ništa netačno,
naprotiv. No, mada zvanično nije rečeno sva je prilika da je zbog toga sa mesta selektora sklonjen Nikita Milivojević,
unekolko su promenjena pravila i za prvog čoveka Odbora manifestacije imenovan Svetozar Cvetković, a potom za
novog selektora renomirani reditelj Miloš Lolić. Budući da je u međuvremenu Milo Rau napravio uspešnu, evropski
hvaljenu predstavu Lolić je smatrao da ovdašnja publika nesumnjivo zavređuje da je vidi. Ali, avaj...
Obeležila je minulu sedmicu i činjenica da su u Zaječaru održani 34. Dani Zorana Radmilovića (16-23. oktobar) a,
uz ostale nagrade, Specijalno priznanje pripalo je Ozrenu Grabariću i predstavi „Kontra mundum” Centra za kulturu
Tivat za koju koncept i režiju potpisuje Veljko Mićunović.
U obrazloženju se navodi:
„Hrabra, maštovita, impresivna predstava koja je zapravo više od predstave, od pozorišnog iskoraka pa na dalje.
Inspirativnom režijom i maestralnom izvedbom Ozrena Grabarića kroz uzbudljivo sazdanu scensku pripovest o
slikarskom geniju Salvadora Dalija ‘Kontra mundum’ pred publiku donosi, između ostalog, tako pitku a tako duboku,
slojevitu vivisekciju odnosa stvaraoca i tzv. realnosti, lice i naličje (ne)mogućeg sudara sa svakovrsnim normama,
slutnju same suštine umetnosti kao zapravo najvećeg čovekovog postignuća… Kroz sve to ođekuje i pitanje nismo
li se, gledajući je, našli oči u oči sa proročkom, zloslutnom slikom sveta, kome – priznali ili ne – i sami doprinosimo
da bude takav kakav je.”
Irfan Mensur dao intervju...
Nisam čovek sukoba
„Teatar nije revolucionarna organizacija.
Ono opominje.
Ti o opomeni treba da razmisliš, a ne t
reba da se boriš sa opomenom i protiv nje”,
kaže glumac, reditelj i pedagog Irfan Mensur.
Govorio je o Zoranu Radmiloviću i 34. izdanju
festivala posvećenom ovom glumcu, karijeri,
odnosi vlasti prema glumcima i kulturi,
godišnjici novosadske tragedije, svom sinu Pavlu...
Izložba u galeriji SANU: "Mladen Srbinović:
Svih stvari mera je čovek"
U Galeriji SANU u toku je izložba
„Mladen Srbinović: Svih stvari mera je čovek”,
povodom 100 godina od rođenja umetnika koji
je oblikovao tokove jugoslovenske umetnosti.
Pred publikom je više od 50 slika, grafika i crteža,
kao i dokumentarna građa vezana za rad i
stvaralaštvo ovog umetnika,
akademika SANU i profesora Beogradskog
univerziteta.
Jubilej Muzeja savremene umetnosti u Beogradu
„Pijana lađa” kao znak
Nedavno, tačnije 18. oktobra, u Muzeju savremene
metnosti svečano je otvorena izložba
„Prekretnice ka modernosti:
Umetnost društva 1900-1945”, kojom ova više nego
značajna ustanova kulture obeležava svoj jubilej –
60 godina.
Sa gotovo 9.000 dela domaćih i međunarodnih
autora, kolekcija MSUB jedna od najvrednijih
umetničkih zbirki u regionu.
Sajam knjiga
„Tvoja nova priča” uz stare muke i nove podele
Ovogodišnji Sajam knjiga obeležava i činjenica da deo
uglednih izdavača neće na njemu učestvovati, kao i
da se Duško Kovačević povukao sa mesta čelnika
Odbora manifestacije, a Vladislav Bajac iz članstva tog
tela.
Ukratko, isprva su svi izdavači, uz identične stavove,
bili na stanovištu da se Sajam ne održava u dobrom
terminu iz više razloga, a potom su o (ne)učestvovanju
doneli različite odluke...
Giran Gocić o tuđicama
Ubi me prjaka tuđica
Tehnički termini neminovno nadiru iz zemlje gde su
patentirani – SAD. Svedoci smo najveće tehnološke
revolucije posle motora sa unutrašnjim sagorevanjem
i naš jezik nije jedini koji se suočava s navalom novih
pojmova.
Prva institucija koja je započela praksu prepevavanja
engleskih termina na domicilni jezik bila je Francuska
akademija. Zbog rastućeg uticaja engleskog – što danas
svi bolno osećamo – Académie Française je još 1953.
osnovala komisiju za zvanične francuske neologizme
(recimo „ordinater“ umesto kompjuter).
Naše komšije (pardon, susedi) Hrvati, slično Francuzima,
takođe pokušavaju da neguju jezičku baštinu odozgo-nadole
u svetlim crkvenoslavjanskim tradicijama.
Nekad i po cenu da zagaze do guše u apsurd. Onomad nas
je zabavio predlog „nježnik“ za onog koji se u medicinskim
krugovima odaziva drugačije.
Hrvatske posprdne kovanice poput
„okolotrbušnog pantalodržača“ ušle su u vic.
zatim čelnika Odbora manifestacije Svetozara Cvetkovića te članova Borke Golubović Trebješanin i (još ranije)
Đorđa Kosića...
Na kraju je i gradska sekretarka za kulturu Nataša Vacić podnela ostavku. Kada bi trebalo ukratko odgovoriti na
pitanje zašto i kako to bi moglo biti – jer ljudi na vlasti ne prihvataju kritičku reč umetnika ma koliko oni renomirani
bili i ma koliko važne stvari govorili.
Konkretno, Milo Rau reditelj evropske reputacije je, podsetimo, otvarajući prošlogodišnji Bitef kritički govorio o
aktuelnim ekološkim i političkim pitanjima. Koliko se, zahvaljujući internetu može videti, nije rekao ništa netačno,
naprotiv. No, mada zvanično nije rečeno sva je prilika da je zbog toga sa mesta selektora sklonjen Nikita Milivojević,
unekolko su promenjena pravila i za prvog čoveka Odbora manifestacije imenovan Svetozar Cvetković, a potom za
novog selektora renomirani reditelj Miloš Lolić. Budući da je u međuvremenu Milo Rau napravio uspešnu, evropski
hvaljenu predstavu Lolić je smatrao da ovdašnja publika nesumnjivo zavređuje da je vidi. Ali, avaj...
Obeležila je minulu sedmicu i činjenica da su u Zaječaru održani 34. Dani Zorana Radmilovića (16-23. oktobar) a,
uz ostale nagrade, Specijalno priznanje pripalo je Ozrenu Grabariću i predstavi „Kontra mundum” Centra za kulturu
Tivat za koju koncept i režiju potpisuje Veljko Mićunović.
U obrazloženju se navodi:
„Hrabra, maštovita, impresivna predstava koja je zapravo više od predstave, od pozorišnog iskoraka pa na dalje.
Inspirativnom režijom i maestralnom izvedbom Ozrena Grabarića kroz uzbudljivo sazdanu scensku pripovest o
slikarskom geniju Salvadora Dalija ‘Kontra mundum’ pred publiku donosi, između ostalog, tako pitku a tako duboku,
slojevitu vivisekciju odnosa stvaraoca i tzv. realnosti, lice i naličje (ne)mogućeg sudara sa svakovrsnim normama,
slutnju same suštine umetnosti kao zapravo najvećeg čovekovog postignuća… Kroz sve to ođekuje i pitanje nismo
li se, gledajući je, našli oči u oči sa proročkom, zloslutnom slikom sveta, kome – priznali ili ne – i sami doprinosimo
da bude takav kakav je.”
Irfan Mensur dao intervju...
Nisam čovek sukoba
„Teatar nije revolucionarna organizacija.
Ono opominje.
Ti o opomeni treba da razmisliš, a ne t
reba da se boriš sa opomenom i protiv nje”,
kaže glumac, reditelj i pedagog Irfan Mensur.
Govorio je o Zoranu Radmiloviću i 34. izdanju
festivala posvećenom ovom glumcu, karijeri,
odnosi vlasti prema glumcima i kulturi,
godišnjici novosadske tragedije, svom sinu Pavlu...
Izložba u galeriji SANU: "Mladen Srbinović:
Svih stvari mera je čovek"
U Galeriji SANU u toku je izložba
„Mladen Srbinović: Svih stvari mera je čovek”,
povodom 100 godina od rođenja umetnika koji
je oblikovao tokove jugoslovenske umetnosti.
Pred publikom je više od 50 slika, grafika i crteža,
kao i dokumentarna građa vezana za rad i
stvaralaštvo ovog umetnika,
akademika SANU i profesora Beogradskog
univerziteta.
Jubilej Muzeja savremene umetnosti u Beogradu
„Pijana lađa” kao znak
Nedavno, tačnije 18. oktobra, u Muzeju savremene
metnosti svečano je otvorena izložba
„Prekretnice ka modernosti:
Umetnost društva 1900-1945”, kojom ova više nego
značajna ustanova kulture obeležava svoj jubilej –
60 godina.
Sa gotovo 9.000 dela domaćih i međunarodnih
autora, kolekcija MSUB jedna od najvrednijih
umetničkih zbirki u regionu.
Sajam knjiga
„Tvoja nova priča” uz stare muke i nove podele
Ovogodišnji Sajam knjiga obeležava i činjenica da deo
uglednih izdavača neće na njemu učestvovati, kao i
da se Duško Kovačević povukao sa mesta čelnika
Odbora manifestacije, a Vladislav Bajac iz članstva tog
tela.
Ukratko, isprva su svi izdavači, uz identične stavove,
bili na stanovištu da se Sajam ne održava u dobrom
terminu iz više razloga, a potom su o (ne)učestvovanju
doneli različite odluke...
Giran Gocić o tuđicama
Ubi me prjaka tuđica
Tehnički termini neminovno nadiru iz zemlje gde su
patentirani – SAD. Svedoci smo najveće tehnološke
revolucije posle motora sa unutrašnjim sagorevanjem
i naš jezik nije jedini koji se suočava s navalom novih
pojmova.
Prva institucija koja je započela praksu prepevavanja
engleskih termina na domicilni jezik bila je Francuska
akademija. Zbog rastućeg uticaja engleskog – što danas
svi bolno osećamo – Académie Française je još 1953.
osnovala komisiju za zvanične francuske neologizme
(recimo „ordinater“ umesto kompjuter).
Naše komšije (pardon, susedi) Hrvati, slično Francuzima,
takođe pokušavaju da neguju jezičku baštinu odozgo-nadole
u svetlim crkvenoslavjanskim tradicijama.
Nekad i po cenu da zagaze do guše u apsurd. Onomad nas
je zabavio predlog „nježnik“ za onog koji se u medicinskim
krugovima odaziva drugačije.
Hrvatske posprdne kovanice poput
„okolotrbušnog pantalodržača“ ušle su u vic.
