- Poruka
- 21.081
Umetnost i kultura u Srbiji su duboko ukorenjene i veoma prisutne u svakodnevnom životu.
Naša bogata kulturna baština se proteže kroz vekove, od praistorijskih kultura poput Lepenskog Vira,
preko srednjovekovnih manastira i fresaka, do savremenih umetničkih dela.
Naša zemlja je dom mnogim značajnim kulturnim i umetničkim institucijama.
Narodni muzej Srbije u Beogradu, sa preko 400.000 eksponata, predstavlja srpsku i međunarodnu
umetnost kroz vekove.
Muzej savremene umetnosti u Beogradu nudi impresivnu kolekciju umetnosti 20. i 21. veka iz Srbije
i bivše Jugoslavije.
Galerija Matice srpske u Novom Sadu nudi bogatu kolekciju srpske umetnosti od 16. veka do modernog
doba.
Poslednjih godina smo postali poznati po svojim kulturnim događajima i festivalima.
Drvengrad, jedinstveno etno-selo koje je osmislio naš čuveni reditelj Emir Kusturica, centar je za kulturne
događaje, uključujući filmske i umetničke festivale.
Naša kultura je oblikovana kroz vekove pod uticajem različitih civilizacija i naroda koji su živeli na ovim
prostorima. Od rimskog nasleđa do srednjovekovnih manastira i fresaka, Srbija je bogata kulturnim spomenicima
koji privlače turiste iz celog sveta.
Sa preko 400.000 eksponata, muzej prikazuje srpsku i međunarodnu umetnost kroz vekove.
Od antičkih artefakata do remek-dela evropskih umetnika poput Kloda Monea i Vinsenta van Goga, muzej je pravo utočište
za ljubitelje umetnosti.
Zašto posetiti tokom jeseni/zime?
Toplo osvetljene galerije savršeno su utočište od hladnoće, omogućavajući posetiocima da uživaju u umetničkom blagu
i mirnom okruženju. Tokom ovih sezona često se organizuju posebne izložbe.
U muzeju se nalazi impresivna kolekcija umetnosti 20. i 21. veka iz Srbije i bivše Jugoslavije, uz povremene međunarodne izložbe.
Zašto posetiti tokom jeseni/zime?
Zima naglašava lepotu modernog dizajna muzeja. Njegova udobna unutrašnjost pruža savršenu priliku da se posvetite avangardnim delima,
eksperimentalnim instalacijama i savremenim umetničkim projektima.
do modernog doba. Galerija takođe istražuje vezu srpske umetnosti sa širom evropskom scenom.
Zašto posetiti tokom jeseni/zime?
Izložbe galerije pružaju introspektivno iskustvo, idealno za mirnije i kontemplativnije godišnje doba.
Sa statusom Novog Sada kao Evropske prestonice kulture, zimski festivali i događaji dodatno obogaćuju umetničku atmosferu.
Smešten u slikovitoj Mokroj Gori, ovo šarmantno selo je živa umetnost.
Drvengrad sadrži tradicionalne drvene kuće, kaldrmisane ulice i malu galeriju koja prikazuje regionalnu umetnost i fotografiju.
Takođe je centar za kulturne događaje, uključujući filmske i umetničke festivale.
Zašto posetiti tokom jeseni/zime?
U jesen, selo je okruženo prelepim bojama prirode, dok zimi postaje bajkovito, prekriveno snegom.
Posetioci mogu uživati u umetničkim sadržajima, učestvovati u kulturnim radionicama ili jednostavno
uživati u tradicionalnoj atmosferi.
koji oživljavaju ruralne prizore kroz žive boje i složene detalje. Muzej naive u Kovačici pruža dubinski uvid u ovaj
jedinstveni stil.
Zašto posetiti tokom jeseni/zime?
Mirno selo, ukrašeno jesenjim bojama ili zimskim snegom, dodatno naglašava šarm naive umetnosti.
Jednostavnost i toplina umetničkih dela pružaju poseban osećaj tokom hladnijih meseci.
Njegova bogata kolekcija narodnih nošnji, tekstila i ukrasnih predmeta priča priču o bogatom kulturnom nasleđu Srbije.
Zašto posetiti tokom jeseni/zime?
Postavke muzeja evociraju osećaj topline i nostalgije, što ga čini savršenom aktivnošću u zatvorenom prostoru kada
temperature padnu. Sezonske izložbe često naglašavaju zimske običaje i rukotvorine Srbije.
Ova galerija redovno organizuje izložbe koje prikazuju srpsku umetnost, istoriju i nauku, često uključujući retka i istorijski značajna dela, kao
i savremene umetničke projekte.
Zašto posetiti tokom jeseni/zime?
Zatvoreni prostor galerije pruža toplo utočište od hladnoće, dok izložbe nude priliku da istražite duboko promišljene teme u elegantnom
i mirnom okruženju. Sezonske postavke često osvetljavaju kulturno nasleđe Srbije, što je čini savršenom destinacijom za ljubitelje umetnosti.
Tvrđava oživljava kroz izložbe koje prikazuju radove lokalnih i regionalnih umetnika, spajajući istoriju i kreativnost.
Zašto posetiti tokom jeseni/zime?
Tvrđava dobija mističnu atmosferu tokom hladnijih meseci, a njene galerije pružaju toplo utočište gde možete
istražiti umetničko nasleđe južne Srbije.
Iako je prvenstveno etnografski lokalitet, njegova posvećenost ručnoj umetnosti, tekstilu i drvorezbarstvu nudi drugačiji
pogled na kreativnost.
Zašto posetiti tokom jeseni/zime?
Selo prekriveno snegom postaje bajkovito okruženje, dodatno naglašavajući magičnu privlačnost zanatskih radova.
Radionice i izložbe posvećene zimskim tradicijama često se organizuju tokom ovog perioda.
Ovo je pokušaj da se bar deo naše kulturne baštine prikaže i da se vidi da su i umetnost i kultura žive i dinamične
i da se stalno razvijaju i prilagođavaju savremenim tokovima, dok istovremeno čuvaju svoje bogato nasleđe.
Ovaj uvod nije mogao biti kraći, odnosno, mora da postoji dobra baza da bih mogla da priupitam:
Koliko mi kao narod učestvujemo (ne kao akteri) kao uživaoci u umetnosti i kulturi Srbije?
A pažnju mi je privuklo anketno empirijsko istraživanje na nacionalnom uzorku obavljeno je u jesen 2019. godine,
a obuhvaćen je 1.521 ispitanik.
Činjenice su sledeće:
Kao prvo, kulturna uključenost građana Srbije pokazuje različite nivoe uključenosti.
Prema rezultatima istraživanja Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, oko polovina ispitanika posećuje kulturne
događaje, ali većina to čini samo jednom godišnje.
Najpopularniji događaji su filmske projekcije u bioskopima i koncerti, dok su pozorišne predstave i muzeji manje
posećeni.
Istraživanje takođe pokazuje da su najredovniji posetioci kulturnih događaja visokoobrazovane mlađe žene iz urbanih
delova Vojvodine i Beograda.
Cena ulaznica nije glavni razlog za neposećivanje kulturnih dešavanja; najčešći razlozi su nedostatak interesovanja i
manjak slobodnog vremena.
Prema rezultatima istraživanja, oko trećina ispitanika nije pročitala nijednu knjigu za godinu dana.
Nešto više od polovine je pročitalo bar jednu knjigu za sopstveno zadovoljstvo, a najčešće jednu do tri knjige u 12 meseci,
dok je posvećenije čitanje retko. (Auto)biografije predstavljaju omiljeni književni žanr.
Češće se čitaju strani pisci, savremena literatura i beletristika.
U pogledu izbora čitanja elektronskih ili štampanih izdanja, vidi se da e-knjiga nije omiljeni medij, jer većina građana još
uvek preferiše štampanu knjigu.
Filmske projekcije u bioskopima i koncerti su najpopularnija kulturna dešavanja, s tim da su pop/rok koncerti posećeniji od
ostalih pravaca. Koncerti narodne muzike nisu u toj meri popularni (oko trećine ispitanika ih posećuje), a najmanje su
posećeni koncerti klasike.
Posetioci su češće ženskog roda: žene u većom broju odlaze u pozorišta, u muzeje, na operu i balet, dok su u oblasti
digitalnog stvaralaštva češći pripadnici muškog pola, kao i u slučaju poseta džez/bluz koncerata.
Istraživanje pokazuje i da je, kada su sadržaji iz kulture u pitanju, internet postao dominantan medij za informisanje građana,
jer se najveći broj ispitanika izjasnio da je razmena informacija kroz razgovor uživo ili virtuelno, preko društvenih mreža,
pretežan način na koji dolaze do različitih informacija o kulturinim događajima i sadržajima.
Struktura omiljenih aktivnosti koje građani Srbije upražnjavaju u slobodno vreme nije se zapravo promenila u poslednjih
deset godina.
Najpopularnije aktivnosti i dalje su druženje sa prijateljima, boravak u prirodi, odlazak u šetnju i porodične proslave. Jedina
promena u odnosu na pre deset godina je izlazak u kafić, restoran ili kafanu.
Najmanje omiljene aktivnosti u slobodno vreme su slušanje džez i klasične muzike, odlazak u klub, plesnu dvoranu i bavljenje
umetničkom aktivnošću. Peta najmanje omiljena aktivnost je odlazak u muzej ili galeriju...
U studiji su analizirani i prikazani podaci za koje je procenjeno da bi mogli da budu od koristi kreatorima kulturne politike na
svim nivoima, ustanovama kulture, formalnim i neformalnim umetničkim grupama, kao i široj zainteresovanoj javnosti.
Istraživanje je objavljeno u knjizi “Kulturna participacija građana Srbije”, čiji su autori Slobodan Mrđa i Marijana Milankov, a
deo je istoimenog projekta Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka...
Kulturno učešće je važno za očuvanje i razvoj našeg kulturnog identiteta, a postoji i prostor za unapređenje i veće uključivanje
građana u kulturne aktivnosti. Samo, nisam sigurna kakva je budućnost našeg kulturnog identiteta, s obzirom na poražavajuće
podatke Istraživanja koje smo pročitali...
Naša bogata kulturna baština se proteže kroz vekove, od praistorijskih kultura poput Lepenskog Vira,
preko srednjovekovnih manastira i fresaka, do savremenih umetničkih dela.
Naša zemlja je dom mnogim značajnim kulturnim i umetničkim institucijama.
Narodni muzej Srbije u Beogradu, sa preko 400.000 eksponata, predstavlja srpsku i međunarodnu
umetnost kroz vekove.
Muzej savremene umetnosti u Beogradu nudi impresivnu kolekciju umetnosti 20. i 21. veka iz Srbije
i bivše Jugoslavije.
Galerija Matice srpske u Novom Sadu nudi bogatu kolekciju srpske umetnosti od 16. veka do modernog
doba.
Poslednjih godina smo postali poznati po svojim kulturnim događajima i festivalima.
Drvengrad, jedinstveno etno-selo koje je osmislio naš čuveni reditelj Emir Kusturica, centar je za kulturne
događaje, uključujući filmske i umetničke festivale.
Naša kultura je oblikovana kroz vekove pod uticajem različitih civilizacija i naroda koji su živeli na ovim
prostorima. Od rimskog nasleđa do srednjovekovnih manastira i fresaka, Srbija je bogata kulturnim spomenicima
koji privlače turiste iz celog sveta.
1. Narodni muzej Srbije (Beograd)
Smešten u srcu Beograda, Narodni muzej Srbije predstavlja kamen temeljac umetničkog i kulturnog nasleđa naše zemlje.Sa preko 400.000 eksponata, muzej prikazuje srpsku i međunarodnu umetnost kroz vekove.
Od antičkih artefakata do remek-dela evropskih umetnika poput Kloda Monea i Vinsenta van Goga, muzej je pravo utočište
za ljubitelje umetnosti.
Zašto posetiti tokom jeseni/zime?
Toplo osvetljene galerije savršeno su utočište od hladnoće, omogućavajući posetiocima da uživaju u umetničkom blagu
i mirnom okruženju. Tokom ovih sezona često se organizuju posebne izložbe.
2. Muzej savremene umetnosti (Beograd)
Smešten na mestu gde se spajaju Sava i Dunav, Muzej savremene umetnosti predstavlja modernističko arhitektonsko remek-delo.U muzeju se nalazi impresivna kolekcija umetnosti 20. i 21. veka iz Srbije i bivše Jugoslavije, uz povremene međunarodne izložbe.
Zašto posetiti tokom jeseni/zime?
Zima naglašava lepotu modernog dizajna muzeja. Njegova udobna unutrašnjost pruža savršenu priliku da se posvetite avangardnim delima,
eksperimentalnim instalacijama i savremenim umetničkim projektima.
3. Galerija Matice srpske (Novi Sad)
Jedna od najuglednijih kulturnih institucija u Srbiji, Galerija Matice srpske u Novom Sadu, nudi bogatu kolekciju srpske umetnosti od 16. vekado modernog doba. Galerija takođe istražuje vezu srpske umetnosti sa širom evropskom scenom.
Zašto posetiti tokom jeseni/zime?
Izložbe galerije pružaju introspektivno iskustvo, idealno za mirnije i kontemplativnije godišnje doba.
Sa statusom Novog Sada kao Evropske prestonice kulture, zimski festivali i događaji dodatno obogaćuju umetničku atmosferu.
4. Etno-selo Drvengrad (Mokra Gora)
Drvengrad, poznat i kao “Drveno selo,” jedinstveno je etno-selo koje je osmislio čuveni srpski reditelj Emir Kusturica.Smešten u slikovitoj Mokroj Gori, ovo šarmantno selo je živa umetnost.
Drvengrad sadrži tradicionalne drvene kuće, kaldrmisane ulice i malu galeriju koja prikazuje regionalnu umetnost i fotografiju.
Takođe je centar za kulturne događaje, uključujući filmske i umetničke festivale.
Zašto posetiti tokom jeseni/zime?
U jesen, selo je okruženo prelepim bojama prirode, dok zimi postaje bajkovito, prekriveno snegom.
Posetioci mogu uživati u umetničkim sadržajima, učestvovati u kulturnim radionicama ili jednostavno
uživati u tradicionalnoj atmosferi.
5. Muzej naive u Kovačici
Smešten u slikovitom regionu Vojvodine, Kovačica je poznata po svojoj koloniji naive – zajednici samoukih slikarakoji oživljavaju ruralne prizore kroz žive boje i složene detalje. Muzej naive u Kovačici pruža dubinski uvid u ovaj
jedinstveni stil.
Zašto posetiti tokom jeseni/zime?
Mirno selo, ukrašeno jesenjim bojama ili zimskim snegom, dodatno naglašava šarm naive umetnosti.
Jednostavnost i toplina umetničkih dela pružaju poseban osećaj tokom hladnijih meseci.
6. Etnografski muzej (Beograd)
Za one koji žele da istraže spoj umetnosti i tradicije, Etnografski muzej u Beogradu je nezaobilazna destinacija.Njegova bogata kolekcija narodnih nošnji, tekstila i ukrasnih predmeta priča priču o bogatom kulturnom nasleđu Srbije.
Zašto posetiti tokom jeseni/zime?
Postavke muzeja evociraju osećaj topline i nostalgije, što ga čini savršenom aktivnošću u zatvorenom prostoru kada
temperature padnu. Sezonske izložbe često naglašavaju zimske običaje i rukotvorine Srbije.
7. Galerija SANU (Beograd)
Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), smeštena u centru Beograda, prestižna je institucija za kulturne i umetničke izložbe.Ova galerija redovno organizuje izložbe koje prikazuju srpsku umetnost, istoriju i nauku, često uključujući retka i istorijski značajna dela, kao
i savremene umetničke projekte.
Zašto posetiti tokom jeseni/zime?
Zatvoreni prostor galerije pruža toplo utočište od hladnoće, dok izložbe nude priliku da istražite duboko promišljene teme u elegantnom
i mirnom okruženju. Sezonske postavke često osvetljavaju kulturno nasleđe Srbije, što je čini savršenom destinacijom za ljubitelje umetnosti.
8. Tvrđava u Nišu i umetničke galerije
Niška tvrđava nije samo istorijska znamenitost, već i dom umetničkih galerija i kulturnih događaja.Tvrđava oživljava kroz izložbe koje prikazuju radove lokalnih i regionalnih umetnika, spajajući istoriju i kreativnost.
Zašto posetiti tokom jeseni/zime?
Tvrđava dobija mističnu atmosferu tokom hladnijih meseci, a njene galerije pružaju toplo utočište gde možete
istražiti umetničko nasleđe južne Srbije.
9. Umetnička kolonija Sirogojno (Muzej na otvorenom)
U planinskom selu Sirogojno, ovaj muzej na otvorenom prikazuje tradicionalne srpske drvene kuće i zanatske rukotvorine.Iako je prvenstveno etnografski lokalitet, njegova posvećenost ručnoj umetnosti, tekstilu i drvorezbarstvu nudi drugačiji
pogled na kreativnost.
Zašto posetiti tokom jeseni/zime?
Selo prekriveno snegom postaje bajkovito okruženje, dodatno naglašavajući magičnu privlačnost zanatskih radova.
Radionice i izložbe posvećene zimskim tradicijama često se organizuju tokom ovog perioda.
Ovo je pokušaj da se bar deo naše kulturne baštine prikaže i da se vidi da su i umetnost i kultura žive i dinamične
i da se stalno razvijaju i prilagođavaju savremenim tokovima, dok istovremeno čuvaju svoje bogato nasleđe.
Ovaj uvod nije mogao biti kraći, odnosno, mora da postoji dobra baza da bih mogla da priupitam:
Koliko mi kao narod učestvujemo (ne kao akteri) kao uživaoci u umetnosti i kulturi Srbije?
A pažnju mi je privuklo anketno empirijsko istraživanje na nacionalnom uzorku obavljeno je u jesen 2019. godine,
a obuhvaćen je 1.521 ispitanik.
Činjenice su sledeće:
Kao prvo, kulturna uključenost građana Srbije pokazuje različite nivoe uključenosti.
Prema rezultatima istraživanja Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, oko polovina ispitanika posećuje kulturne
događaje, ali većina to čini samo jednom godišnje.
Najpopularniji događaji su filmske projekcije u bioskopima i koncerti, dok su pozorišne predstave i muzeji manje
posećeni.
Istraživanje takođe pokazuje da su najredovniji posetioci kulturnih događaja visokoobrazovane mlađe žene iz urbanih
delova Vojvodine i Beograda.
Cena ulaznica nije glavni razlog za neposećivanje kulturnih dešavanja; najčešći razlozi su nedostatak interesovanja i
manjak slobodnog vremena.
Prema rezultatima istraživanja, oko trećina ispitanika nije pročitala nijednu knjigu za godinu dana.
Nešto više od polovine je pročitalo bar jednu knjigu za sopstveno zadovoljstvo, a najčešće jednu do tri knjige u 12 meseci,
dok je posvećenije čitanje retko. (Auto)biografije predstavljaju omiljeni književni žanr.
Češće se čitaju strani pisci, savremena literatura i beletristika.
U pogledu izbora čitanja elektronskih ili štampanih izdanja, vidi se da e-knjiga nije omiljeni medij, jer većina građana još
uvek preferiše štampanu knjigu.
Filmske projekcije u bioskopima i koncerti su najpopularnija kulturna dešavanja, s tim da su pop/rok koncerti posećeniji od
ostalih pravaca. Koncerti narodne muzike nisu u toj meri popularni (oko trećine ispitanika ih posećuje), a najmanje su
posećeni koncerti klasike.
Posetioci su češće ženskog roda: žene u većom broju odlaze u pozorišta, u muzeje, na operu i balet, dok su u oblasti
digitalnog stvaralaštva češći pripadnici muškog pola, kao i u slučaju poseta džez/bluz koncerata.
Istraživanje pokazuje i da je, kada su sadržaji iz kulture u pitanju, internet postao dominantan medij za informisanje građana,
jer se najveći broj ispitanika izjasnio da je razmena informacija kroz razgovor uživo ili virtuelno, preko društvenih mreža,
pretežan način na koji dolaze do različitih informacija o kulturinim događajima i sadržajima.
Struktura omiljenih aktivnosti koje građani Srbije upražnjavaju u slobodno vreme nije se zapravo promenila u poslednjih
deset godina.
Najpopularnije aktivnosti i dalje su druženje sa prijateljima, boravak u prirodi, odlazak u šetnju i porodične proslave. Jedina
promena u odnosu na pre deset godina je izlazak u kafić, restoran ili kafanu.
Najmanje omiljene aktivnosti u slobodno vreme su slušanje džez i klasične muzike, odlazak u klub, plesnu dvoranu i bavljenje
umetničkom aktivnošću. Peta najmanje omiljena aktivnost je odlazak u muzej ili galeriju...
U studiji su analizirani i prikazani podaci za koje je procenjeno da bi mogli da budu od koristi kreatorima kulturne politike na
svim nivoima, ustanovama kulture, formalnim i neformalnim umetničkim grupama, kao i široj zainteresovanoj javnosti.
Istraživanje je objavljeno u knjizi “Kulturna participacija građana Srbije”, čiji su autori Slobodan Mrđa i Marijana Milankov, a
deo je istoimenog projekta Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka...
Kulturno učešće je važno za očuvanje i razvoj našeg kulturnog identiteta, a postoji i prostor za unapređenje i veće uključivanje
građana u kulturne aktivnosti. Samo, nisam sigurna kakva je budućnost našeg kulturnog identiteta, s obzirom na poražavajuće
podatke Istraživanja koje smo pročitali...
Poslednja izmena:
