Kultura i umetnost u vreme pandemije

[Nina]

Letnja preporuka-roman „Košnica“ KamilaHosea Sele

U Košnici ovaj nobelovac priča o životima i ljudima u Madridu nakon tamošnjeg Građanskog rata. Na stranicama ove knjige našlo se mesta za društvenu kritiku na račun zlopaćenja skrajnutih i obespravljenih, kao i za obilje iskrene i duboko ljudske empatije, koje čine samo deo ove knjige . Prikazuje ljude sa samog dna i njihovu beznadežnu povezanost sa najnižim aspektima života, krajnjom bedom i logikom krvave borbe za preživljavanje Ovaj velikan španske književnosti kod nas je do danas bio poznat po romanu Isus protiv Arizone, jedinom prevedenom na naš jezik

 

[Nina]

nešto lepo u ovo vreme pandemije

Kako je volonterka na Olimpijadi pomogla Jamajcaninu da osvoji zlato

ukratko:
lik je usao u finale i tog dana kada se trcalo u finalu za zlato on krene na stadion i udje u pogresan autobus..kada je shvatio da je promašio autobus, ode na info pult da pita kako da stigne na stadion, kada je tamo naišao na nasu volonterku Tijanu Stojkovic.
kada je Tijana shvatila da ce sprinter da zakasni na finale dala mu je pare za taksi i Hansl Parčment atletičar sa Jamajke,stigne na vreme i osvoji zlatnu medalju na 110 metara sa preponama.Nakon svega Hansl se vrati , zahvali se Tijani, vrati joj pare koje mu je dala za taksi , pokloni joj majcu Jamajke i slika se sa njom

Premijer Jamajke je pozvao Tijanu da bude gost Jamajke

https://sport.blic.rs/tokio-2020/ha...rpkinja-tijana-stojkovic-oi2020-tokio/w0xwht5

to kakva smo mi divna duša balkanska ..

 

[greba]

svi smo mi ljudi, ali treba biti Covek

 

[Nina]

kada bi svi bili takvi u životu, bilo bi nam svima lepše i drugacije
Tijana Stojković je primer da se može biti čovek

 

[Nina]

Knjiga „Igram se i razmišljam“ u užem izboru za Nagradu Najbolji evropski udžbenik

Knjiga „Igram se i razmišljam“ autora Slavice Marković i Simeona Marinkovića našla se u ovogodišnjem užem izboru za Nagradu Najbolji evropski udžbenik.

Nagrade za najbolji evropski udžbenik dodeljuju Frankfurtski sajam knjiga, Međunarodna asocijacija za istraživanje udžbenika i obrazovnih medija (IARTEM) i Evropsko udruženje izdavača udžbenika (EEPG).

Svečano proglašenje pobednika tradicionalno se održava prvog dana Sajma knjiga u Frankufrtu, u prostoru Obrazovnog foruma. Ove godine zbog epidemiološke situacije nagrade će biti dodeljene 20. oktobra 2021, na ceremoniji koja će biti održana preko aplikacije Zoom.

 

[Nina]

 

[електрика]

https://www.beograduzivo.rs/gradska...2021-program-poznati-izvodjaci-za-ovu-godinu/

 

[greba]

Pre 45 godina prvi put je emitovana TV serija "Grlom u jagode", snimljena godinu dana ranije u produkciji TV Beograd, prema scenariju Srđana Karanovića i Rajka Grlića i u Karanovićevoj režiji. Muziku, koja je i postala zaštitni znak serije, radio je sjajni Zoran Simjanović

Spojler

Omaž seriji
"Vinska noć - okusi ljubav", omaž seriji, 45 godina posle, održaće se 27.avgusta od 17-23h u dvorištu hotela Radisson Collection Old Mill Belgrade, a ovo će biti prilika da se uz vino i muziku iz tog vremena ponovo susretnu glumci, stvaraoci i poštovaoci ove serije.

 

[Nina]

Plasido Domingo zatvara Belef 8. septembra 2021.g.

Ovogodišnji Belef biće zatvoren 8. septembra koncertom svetske zvezde Plasida Dominga. Jedan od najboljih tenora nastupiće na otvorenoj sceni stadiona "Tašmajdan".

"Belef nikada nije bio bogatiji do ove godine. Održano je više od 50 koncerata, 46 predstava i više od 20 programa za decu. Festival se zatvara koncertom Plasida Dominga, koji je jedan od najvećih svetskih tenora, velika zvezda.

Domingo će već 5. septembra uveče biti u Beogradu, a dan kasnije će održati probe.
Cuveni tenor , vec je jednom gostovao u Beogradu i to 2014. godine u Kombank areni

Arija- E lucevan le stelle iz Pučinijeve Toske

 

[Nina]

Kako je nastao poljubac

Ono je otvorilo usta, a drugo Ono mu je prišlo i liznulo mu jezikom usne. Bića tad spojiše usne.
I onda se počeše pretapati, biće u biće. Jedno je ulazilo u drugo, jedno se s drugim mešalo i jedno u drugom gubilo.

Tako je nastao prvi poljubac, u vreme kada još nije bilo ni ljubavi, ni objekta kome bi ljubav bila upućena.
Zato i danas postoji poljubac bez ljubavi, ali nema ljubavi bez poljupca.

Poljubac je nešto moćno.
U koje god svrhe da je namenjen.

 

[Nina]

 

[Nina]

Jedan od primera da se spomenik velikanu podigne bas na mestu na kom treba,kao sto je spomenik Branislavu Nušiću
podignut u parkicu tik pored Pozorišta za koje je pisao mnoge svoje komedije

 

[Nina]

26. VITAL RASTIMO Dečji sajam održaće se 11. i 12. septembra na otvorenom – u Savskom parku (Beograd na vodi) od 11 do 20 časova.

Tradicionalni profesionalni sajam namenjen potrebama naših najmlađih, od novorođenih beba do tinejdžerskog doba, i ovog puta će biti održan uz želju i obavezu da se opravda poverenje mališana, roditelja i izlagača, i zadrži epitet najradosnijeg dečjeg hepeninga.

Mališani i njihovi pratioci će moći da uživaju u druženju sa omiljenim junacima, pozorišnim predstavama, neprekidnom zabavnom programu na bini kao i na sportskom terenu uz brojna takmičenja, nagrade, edukativne radionice i ostale zanimljive sadržaje prilagođene novonastalim okolnostima na obezbeđenom otvorenom prostoru većem od 4.000 kvadratnih metara.

 

[Nina]

Povodo smrti Ivana Tasovca , večeras 1.10.2021 g.

Svim srcem večeras sviramo za Tasu
Članovi Beogradske filharmonije opraštaju se od svog dugogodišnjeg direktora

Voljeni Taso, ostaješ u srcu fabrike pozitivne energije - prve su reči upisane u Knjigu žalosti, izloženu juče u zdanju Beogradske filharmonije, sa potpisom produkcije te kuće koju je Ivan Tasovac voleo i vodio, i u čiju se istoriju zlatnim slovima upisao.

Baš kao i u srca svojih filharmoničara koji će večeras u Kolarčevoj zadužbini, svi do jednog, svim srcem svirati Šostakoviča samo za njega, svog voljenog direktora.

"Veliki gubitak za kulturu u Srbiji" upisao je, takođe među prvima, u Knjigu žalosti solo kontrabasista LJubinko Lazić, koji je u Filharmoniji već petnaest godina, i čija su osećanja pred večerašnji nastup, baš kao i svih filharmoničara, posve izmešana i bremenita bolom. No, jedno je posve sigurno - "Tasina fabrika pozitivne energije" radiće večeras sa više ljubavi no ikada pre, i svirati samo za jednog čoveka. Onoga, koji ih je sve odabrao i primio, poštovao njihov dar i zalaganje, podržavao ih i vodio - i doveo do svetskog uspeha, uzdigavši Beogradsku filharmoniju do nivoa jednog od najprepoznatljivijih naših brendova, orkestra koji nas dostojno predstavlja u svetu, i u koji najveća imena iz tog sveta sa radošću dolaze.

https://www.novosti.rs/c/kultura/ve...monije-oprastaju-svog-dugogodisnjeg-direktora

 

[Nina]

Ciklus koncerata „Muzikom kroz muzej“: Kvartet Habanera

Besplatni koncert kvarteta "Habanera" biće upriličen 6. oktobra u Istorijskom muzeju u Beogradu u organizaciji ove institucije i udruženja "Unica Art".

Kvartet "Habanera", koji čine čelistkinja Milica Grujić i violinistkinje Miljana Praščević, Šerin Radeski i Nina Birač, ovaj nastup održava u okviru druge sezone ciklusa "Muzikom kroz muzej", kao i manifestacije "Dani evropske baštine 2021".

Grujić (čelistkinja), Miljana Praščević (violistkinja) i Šerin Radeski i Nina Birač (violinistkinje).

Na programu su kompozicije: „Game of Thrones“, „Shallow“, „El tango de Roxanne“, „Libertango“, „Senorita“, „Shape of You“, „I Will Survive“, „Hit the road Jack“, „Nah Nah Nah“, „I Feel Good“, „Medley“, „Bad Guy“, „Smooth Criminal“, „Smoke on The Water“, „Zitti e buoni“, „Flojd“, „Samo malo“ i „Čamac na Tisi“. Osobenost koncerata u okviru ciklusa „Muzikom kroz muzej“ je i izvođenje po jedne numere iznenađenja od srpskih kompozitora iz muzičke arhivske građe Istorijskog muzeja Srbije.

Zainteresovani građani, koji žele uživo da prisustvuju koncertu, moraju da rezervišu svoje mesto na telefon 060/3398-018, jer je zbog epidemioloških mera ograničen broj posetilaca.

Svi koji nisu u mogućnosti da prisustvuju koncertu ili blagovremeno ne rezervišu mesto, biće u prilici da pogledaju koncert na YouTube kanalu ili Facebook strani Istorijskog muzeja Srbije već u četvrtak, 7. oktobra od 19.00.

Takođe, na YouTube kanalu Istorijskog muzeja Srbije se nalaze i snimci svih koncerata realizovanih tokom prve sezone ciklusa „Muzikom kroz muzej“

 

[Nina]

30. Međunarodni festival etnološkog filma

30. Međunarodni festival etnološkog filma će biti održan od 4. do 8. oktobra 2021. godine u Etnografskom muzeju u Beogradu i Jugoslovenskoj kinoteci.

Trideset filmova sa raznih strana sveta će se takmičiti za Gran pri „Dragoslav Antonijević“ i druge nagrade, šest studentskih filmova za nagradu Najbolji studentski film, a biće prikazan još 21 film u okviru netakmičarskog i specijalnih programa.

Ulaz na sve projekcije je besplatan.

Festival i izložba će biti svečano otvoreni u holu Etnografskog muzeja u Beogradu u ponedeljak, 4. oktobra 2021. od 19.00.

 

[Nina]

U Zemunu otvorena postavka Marjana Đarmatija

U Umetničkoj galeriji "Stara kapetanija" u Zemunu, otvarena je izložba Marjana Đarmatija "Svih 10 tvojih zmija vodiće te dalje kroz dan i noć", kojom je počeo XII Međunarodni festival nesvrstanog stripa: Novo doba - "Robodoba".

Samoj izložbi prethodila je radionica dubinskog crteža sa Goranom Stojčetovićem, pod nayivom "Robovi strasti". Inače,izložba traje do 17. oktobra.

 

[Nina]

Steinway & Sons koncertna sezona 2021/22: Beri Daglas

Irski pijanista Beri Daglas (Barry Douglas) predstaviće se beogradskoj publici u okviru Steinway & Sons koncertna sezona 2021/22.
Posle uspešno održanog koncerta pijaniste Andreja Korobeinikova, Piano Land i Kolarčeva zadužbina organizovaće i ovaj događaj, u subotu, 6. novembra 2021. od 20.00 u Velikoj dvorani Kolarca.

Tako će se nastaviti predstavljanje eminentnih imena svetskog pijanizma i promocija Steinway & Sons instrumenta, koji je jedinstven po svojoj izuzetnosti kvaliteta.Pijanista Beri Daglas sviraće kompozicije Šuberta (Emprompti D. 899, op. 90, br.1), Betovena (Sonata br. 23, op. 57 „Appassionata“) i Čajkovskog (Godišnja doba, 1, 2, 3, 5, 6, 10, 12).

Ulaznice su u prodaji na biletarnici Kolarčeve zadužbine. Cene ulaznica su 2.000 i 2.500 dinar

 

[greba]

POD sloganom "DŽez plamen", od danas, pa sve do kraja meseca, u Domu omladine i u Kombank dvorani trajaće Beogradski džez festival. Istovremeno će biti obeleženo i pola veka od rođenja ove manifestacije, 1971. godine.​

 

[Nina]

Kavijar u Prirodnjačkom muzeju

Izložba će za sve ljubitelje prirode biti otvorena do 2. decembra u Galeriji Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, Mali Кalemegdan 5.

Kavijar i uživanje u ribljim jajima se smatra vrhunskim zadovoljstvom širom sveta. U Galeriji Prirodnjačkog muzeja u Beogradu je u toku jedinstvena izložba Кavijar, autorke Dubravke Vučić, višeg kustosa ihtiologa, na kojoj će se posetioci detaljnije upoznati sa procesom proizvodnje kavijara i važnim pravilima njegovog konzumiranja.

Na izložbi je ekskluzivno izložen i jedan od poslednjih primeraka morune uhvaćene u Dunavu, kao i jadranske jesetre iz reke Bojane, kritično ugrožene vrste koje, zbog izlovljavanja upravo zbog kavijara ali i ukusnog mesa, u rekama danas gotovo da nema. Oba eksponata čuvaju se u ihtiološkoj zbirci Prirodnjačkog muzeja. Poseban segment izložbe posvećen je čuvenom kladovskom kavijaru koji se proizvodio do 2000. godine.

Malo je poznata informacija da je Srbija u drugoj polovini 20. veka bila čuvena u svetu po proizvodnji kladovskog kavijara, koji je po kvalitetu bio u rangu sa najcenjenijim kavijarima, ruskim i iranskim. Do proizvodnje kladovskog kavijara je došlo tako što su se ruski imigranti u 19. veku tokom Oktobarske revolucije doselili u Kladovo i sa sobom doneli tehnologiju prerade ikre.

Publika će takođe imati priliku da sazna zašto se danas jesetra smatra živim fosilom, koji je njen misteriozni put od Crnog mora do reka radi mrešćenja, kao i da otkrije više o njenoj taksonomiji, biologiji i zaštiti. Divlje vrste jesetre koje su živele 200 miliona godina su danas nažalost na rubu izumiranja, a njihova brojnost je toliko mala da se mogu videti samo u muzejima.

 

[Nina]

Anegdota

Na slavi punoj hrane Momo Kapor ostaop praznog stomaka

Odem ja tako na slavu kod jednog domaćina u Malom Mokrom Lugu, a pokraj mene sedne njegov osmogodišnji sin, zalepilo se dete uz mene, ne miče se.
Ručak, razumete, kao što je red, počne gibanicom, ja taman da uzmem, kad onaj mali veli:

“Čiko, da vidite šta imamo u rerni!”

Tako stoji stvar, mislim se u sebi, bolje da se ne prejedem na početku, nego posle, te preskocim i pileću čorbu, hladne batačiće i belo meso,
a kad dođe sarma na red, taman pružih ruku, a mali me povuče za rukav i šapuce:

“Čiko, da samo vidite šta imamo u rerni!”

Odustanem opet. Sačekaću to iz rerne. Zahvalim se i na prasetini, a svi me pitaju što ne jedem ništa. Ni pečene krompire nisam takao, ni turšiju ni proju, ni kajmak, ništa.

Vidim iznesoše se i kolači, a tu nam je i oproštajna kafa.

“Čiko, vuče me onaj mali za rukav, da vidite sta ima u rerni!”

“Šta ima u toj rerni?”, pitam besno, a mali kaže:

“Omacila se naša maca.”