Култ обзирности

[Svetozar ot Ružičić]

Ne poznajem nikoga ko je potpuno, ekstremno obziran.

Потпуно и екстремно су различити појмови. Потпуно овде значи исто што и максимално тј. "у највећој мери". Екстремно значи "у поприлично великој мери". Екстремно обзирних људи вероватно има али су врло ретки. Што се тиче потпуно обзирних, њих вероватно нема.

Тема није о потпуној већ о претераној обзирности. Претерано није нужно потпуно. Претерано је оно што је изнад оптимума ( тј. рационалног. ) Супротно од тога би била недовољна обзирност тј. безобзирност. Недовољно је оно што је испод оптимума.

Аристотел је први говорио о такозваном правилу златне средине по којем се врлина налази између две крајности нпр. храброст је златна средина између безобзирности ( премало страха ) и кукавичлука ( превише страха. ) Наравно, треба нагласити да златна средина није нужно тачка која се налази на самој половини између крајности већ рационални оптимум који може бити ближи, и то поприлично близу, једном од два екстрема.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Nastojati ne nanositi drugim ljudima je vrlo racionalno, nanositi stetu drugim ljudima je uglavnom iracionalno, sem ako se radi o samoobrani ili nekim slucajevima gde je to za “vece dobro”.
Obzirnost i saradnja povecava sansu za pozitivan ishod za obe strane.
“Zero sum theory” tj teorija nulte sume (dok jednom ne smrkne, drugom ne svane) je tacna ako se radi o partiji pokera, ali u vecini zivotnih situacija- obe strane mogu imati koristi (i uglavnom imaju) od saradnje i tu je obzirnost vrlo korisna osobina.

Наступаш као да је једна од теза ове теме то да је обзирност нужно ирационална; или да су одређени рационални облици обзирности, о којима није било речи, заправо ирационални.

Тема је шта је претерана обзирност и како је препознати ( као и неке друге сродне ствари о којима до сад нисам још причао. )

Самим тим што признајеш да се наношење штете другима може оправдати у одређеним случајевима -- као што је, например, самоодбрана или веће добро -- признајеш да постоји претерана обзирност. Слажеш се да није свака обзирност добра.

 

[Banovic Strahinja]

Самим тим што признајеш да се наношење штете другима може оправдати у одређеним случајевима -- као што је, например, самоодбрана или веће добро -- признајеш да постоји претерана обзирност. Слажеш се да није свака обзирност добра.

Ne priznajem, vec tvrdim da je “preterana obzirnost” neprecizan termin
Prava obzirnost ukljucuje i brigu o sebi. Ako neko nanosi stetu sebi da bi bio obziran prema drugima, to zapravo nije obzirnost vec zanemarivanje sebe.

Kada ljudi deluju kao da su preterano obzirni, to obicno nije prava obzirnost vec rezultat drugih faktora:
- strah od konflikta, ili impulsivna osoba izbegava sukob
- zelja za paznjom, pohvalama ili naklonoscu,
dobro misljenje komsija i okoline- (nekad ljudi zanemaruju svoju porodicu)
-emocionalna nesigurnost, opsesivno- kompulsivno ponasanje
- kod religijskih uverenja osoba moze da se zrtvuje iz nade u duhovnu nagradu “carstvo nebesko”— ali to je onda trgovinska razmena, ne preterana obzirnost.

Obzirnost je racionalna i korisna osobina, i vodi ka boljoj komunikaciji, saradnji i postovanju. “Preterana” je zapravo ponasanje koje deluje tako, ali se zapravo radi o drugim motivima i razlozima.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Ne priznajem, vec tvrdim da je “preterana obzirnost” neprecizan termin
Prava obzirnost ukljucuje i brigu o sebi. Ako neko nanosi stetu sebi da bi bio obziran prema drugima, to zapravo nije obzirnost vec zanemarivanje sebe.

Ако је појам непрецизан, може да се прецизира. Међутим, ти се овде не жалиш само на прецизност већ и на саму дефиницију. Кажеш да обзирност укључује и бригу о себи. Не знам колико је сврсисходно расправљати о уобичајеним и нормативним дефиницијама ако тема није првобитно о томе и ако сам већ дао своју.

Обзирност сам дефинисао као настојање појединца да не наноси штету другим људима, а не као настојање да брине о свим људима ( у шта спада и он. )

А верујем да је то и начин на који се генерално користи та реч. Углавном се мисли на начин на који појединац утиче на друге људе. Како утиче на себе није део тога.

Такође треба напоменути да не наносити штету људима није исто што и бринути о њима. Ово друго је настојање да се помогне. Ово прво је само настојање да се не одмогне. Суптилна али битна разлика.

Оно што није утврдђено датом дефиницијом јесте тачан начин на који се одређује шта је виши а шта нижи ниво обзирности. Може и то да се реши, није проблем.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Самим тим што признајеш да се наношење штете другима може оправдати у одређеним случајевима -- као што је, например, самоодбрана или веће добро -- признајеш да постоји претерана обзирност. Слажеш се да није свака обзирност добра.

@Džudi S

Мислим да си без оправданог разлога скратила овај мој параграф -- и тиме уклонила најбитнији део мог поста -- и избрисала наша два наредна поста. Постоји и нешто што се зове "претерана модерација".

 

[Lagerta]

Kada si pomenuo obazrivost, na pamet su mi pali Amiši. Oni su religijski primer preterane obazrivosti ili grešim? Mada se ovde radi o nekoj grupnoj obazrivosti, ne pojedinačnoj, upravo kao naziv teme, kult.

 

[Banovic Strahinja]

Мислим да си без оправданог разлога скратила овај мој параграф -- и тиме уклонила најбитнији део мог поста

Taj paragraf je bio nonsens, jer implicira da je obzirnost kada neko uopste ne pise na forumu- Medjutim sama ta poruka je napisana na forumu…

Zatim se izjednacava rizik sa teoretskom mogucom stetom.

Podsetila me na (navodnu) Staljinovu izjavu: “Mrtvi ljudi ne prave probleme”.
Mrtvi ljudi ne prave nista, niti probleme, niti grade mostove, niti placaju porez, niti pomazu svoje prijatelje, nisu konstruktivni deo drustva.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Taj paragraf je bio nonsens, jer implicira da je obzirnost kada neko uopste ne pise na forumu

То што је неки параграф "нонсенс" није довољан разлог да се обрише.

У обрисаном параграфу је речено да би обзирније било да људи не пишу на форумима. То није исто што и рећи да би требало да престану да пишу. Обзирнији поступак није нужно бољи поступак. Заправо, поента тог параграфа је била да наведе још један пример претеране обзирности. Неко из управе је то, очигледно, погрешно разумео. Самим тим, не ради свој посао добро.

Што се тиче твоје тврдње, ниси се нешто нарочито претргао да је докажеш.

Обрати пажњу на то да нисам рекао да је избегавање писања на форуму обзирност, већ да је обзирније, тј. да је виши ниво обазривости, али у исто време и ирационално.

Нема потребе да се цепидлачи око разлике између појма "ризик" и појма "теоретска могућност". Поента је да писање на форуму носи са собом већу вероватноћу да нанесеш штету другим људима него изолација. Уопште није битно колика је та вероватноћа. Поента је да је већа. Самим тим, онај ко избегава такве ситуације више пази да не нанесе штету другима него они који их не избегавају.

 

[Elle]

Поента је да писање на форуму носи са собом већу вероватноћу да нанесеш штету другим људима него изолација.

Kao što i biti živ nosi sa sobom veću verovatnoću da ćeš naškoditi nekome nego biti mrtav ali je besmisleno tvrditi da je biti mrtav bolje i konstruktivnije nego biti živ

 

[Svetozar ot Ružičić]

Kao što i biti živ nosi sa sobom veću verovatnoću da ćeš naškoditi nekome nego biti mrtav

Тако је. Но, то је опет крајност.

ali je besmisleno tvrditi da je biti mrtav bolje i konstruktivnije nego biti živ

Нико то овде не тврди. Поготово не ја. Изнета тврдња је да је обзирније, не да је боље.

Ако људи нису упознати са уобичајеним и нормативним значењима речи, онда барем могу да разумеју значење које ја приписујем речју "обзирност" на овој теми, а које сам описао барем два пута.

Или не могу ни то?

 

[Banovic Strahinja]

Izbegavanje nije obzirnost, mnogim ljudima je potrebna komunikacija, empatija itd, izolacija je cesto kontraproduktivna i stetna.
Pokazivati obzir prema nekom uglavnom ne znaci ignorisati ga ili izbegavati, vec u interakciji voditi racuna o drugoj strani.

 

[Elle]

Тако је. Но, то је опет крајност.


Нико то овде не тврди. Поготово не ја. Изнета тврдња је да је обзирније, не да је боље.

Samo sam konstatovala očigledno, nisam mislila da si ti rekao.