Радним даном устајемо у пола 7.
Он одмах одлази у кухињу, ја се теглим још десетак минута, затим се заглавим у купатилу... Кад завршим чека ме постављен доручак, скувана кафа, често направљен сендвич...

Клопамо заједно, па ја одлазим на шминкање, он прави деци сендвиче, па спрема све са стола и намешта кревет док се ја спремам за посао.
Најчешће ме одбаци колима до посла, а он оде на свој посао...
После посла ја одлазим у набавку (ако је он завршио раније - онда идемо заједно, али чешће ја сама), кувам ручак и чекам га за постављеним столом.
После ручка ја склањам посуђе у машину, он кува кафу...
Пеглање је искуљчиво мој посао, ту неће да се меша, а све остале послове радимо заједно, и ''мушке'' и ''женске''. Заједно смо теглили намештај у селидби, заједно смо сређивали подрум, заједно смо кували сок од парадајза, стављали туршију и пинџур, кували пекмезе (у свим тим пословима око зимнице је он мајстор а ја шегрт: он додаје састојке, кува, меша и процењује, а ја перем флаше и ''физикалишем'').
Он воли да кува и често кува. Тврди да ја не умем добро да орибам шпорет и радни део кухиње и зато њему то препуштам.
Ја углавном рибам купатило и бринем о вешу.
Он воли да се бакће око теста, што ја уопште не умем и зато се не хватам мешења тих ђаконија.

Ја се разумем у молерско-фарбарске радове, и ту радимо заједно.
Тепихе усисавамо кад ко стигне.
Он сређује шпајз јер је бољи у организацији простора.
Ја бринем о псу.
О деци бринемо заједно.



Значи, углавном делимо све, на неки начин...