Stiže i prva zima u kući. Srebrna jelka se primila, snega ima koliko hoćeš. Popadao po čempresima, zabeleo komšijske borove.......milina. Krovovi beli, ulice bele, trava se ne vidi, beton u dvorištu se ne vidi........valja čistiti.
Ali da krenem od početka. Pošto smo sve pare uzidali u garažu, i to bez vrata jer je Maca rešio da tako bude (kaže da se u stani-pani situaciji gubi vreme na otključavanje), i pošto sada tamo ponosno stoji parkirana naša verna lada, koja je sirota prvi put sada garažirana, pa makar i u garaži bez vrata, od kako je kupljena nova..........ostadosmo bez para, a dobar deo duga tek treba da vratimo. Kućica je imala etažno grejanje na struju koje je lepo radilo, ali je u to vreme bilo jako skupo grejati se tako, pa rešismo, radi uštede, da kupimo samo drva i da se grejemo na smederevac kad smo ga već kupili a i kuća je imala odžak taman u dnevnoj sobi. Meni se ideja svidela, tako smo radili i kod nane a i kod moje svekrve. Unesosmo smederevac i čunkove, očistila sam ga i založismo. Zadimi se da te bog sačuva..........i Maca ode na krov da izigrava odžačara, mada je pitao prodavca kuće koji je rekao je da je odžak čist. Eeee, kad je Maca prodžarao............hahahahahaaha, mislim odžak, poče da biva toplo, normalno nakon pola sata luftiranja od onog dima. I onda sam ja svakog jutra ustajala jako rano, negde oko 5, da sa grafitnom mašću očistim šporet dok je hladan i da ga založim, da bude toplo kada deca ustanu. Samu sebe sam podsećala na gospa Maru. Jutarnji mir, svi spavaju, malo je prohladno u sobi, ali ništa strašno. Ustanemo Mazuljak i ja, ona se istrči dok ja donesem sitna drva za potpalu i krupna za posle. Skuvam kafu na plin i počnem cišćenje i loženje a Maza spava. Volela sam da cepkam drva za potpalu. Ne znam zašto, ali to volim da radim, pa mi je Maca u tu svrhu kupio malu sekiru......znate onu sa kratkom drškom......da imam za lečenje živaca hahahahaaha. Normalno i Mazuljak cepka drva, tj krade i raznosi po dvorištu.
Pade sneg......sve belo, čisto, cakli se. Maca je samo opsovao kad je ujutru ugledao beli prizor, a ja sam bila ushićena. I deca su se radovala.......i Maza. Pa kad su izjurili napolje, te radosti.
Grudvanje, sankanje, crveni nosići i promrzle ruke, mokre rukavice i pantalone a Mazi ledene šapice a na onoj dugačkoj dlaci, na zastavicama pozadi na zadnjici sve se uhvatio led. Ja kuvaj, spremaj, palačinke, uštipke, krofne, pite.......kad udju stušte se na poslastice i zadremaju svo troje......ništa se ne čuje, samo vatra kako pucketa. Propisno se svi ugojismo te zime. Maca me zavitlavao........kaže "Ženo, nemoj da se sekiraš zbog linije, pa gospa Mara mora da ima naslednicu" hahahahaahaha.
Maca baš i nije delio naše zimsko oduševljenje.........on je čisto sneg, čistio kola, brinuo da lada uvek upali na tom mrazu........ponekad bi se i on igrao sa decom, ali je vazda te prve zime bio sa onom drvenom lopatom za sneg hahahahaha. I on se malo podgojio od džakonija spremljenih na smederevcu........ali je ipak održavao liniju čisteći ulicu i dvorište. Beše ledena ta zima i sa puno snega. Jednog dana smo samo mi uspeli da izadjemo na ulicu, tj famozna lada. Ona lepša kola ostaše u dvorištima a komšije na autobus.
A uveče, pred spavanje, pošto uvek poslednja ležem, naložim.....a vatra samo pucketa, senke igraju po zidu, svako veče drugi ples. Tonem u san........na mom perjanom jastuku i perjanom jastučetu......pored mog čoveka a izmedju nas Maza....i u drugoj sobi blaženim snom spavaju deca ........skoro kao kod gospa Mare.............ma bolje je sada.
nisam citala
