- Poruka
- 91.460
Kubizam
Pablo Pikaso-Sintetički kubizam
Nezadovoljni stanjem u umetnosti i ističući potrebu za redom reagujući protiv fovista kubisti podržavaju potrebu uvodjanja volumena u sliku. Kubizam se duboko inspiriče delima Pol Sezana. Analizira se oblik i geometrizuje se
da bi se rekompozicijom ponovo uspostavio. Oblik se analizira sa viđenjem iz više strana, kubizam pušta da se
očna tačka kreće i analizira oblik u različitim izgledima. Na taj se način kubizam suprotstavlja stalnoj očnoj tački posmatranja predmeta odnosno motiva. Svetlo nema realna svojstva i ono se polaže po površinama i svetlo zrači
iz slike. Od 1917. boja je ponovo jaka. Ne želi se stvoriti iluzija prostora. Slika počinje da živi sopstvenim životom.
Već je impresionizam poćeo da ruši principe po kojoj se stvarnost ne može deformisati. Kubizam je dobio ima prema slici Žorža Braka i jednom pejzažu jedan kritičar u podsmevanju u časopisu a 14. okt. 1908. govori o kubuščićima. Kubisti su pronašli i novi tehnički postupak kolaž kojim se mogu postizati određeni efekti.
Aplicirana slova su imala isključivo dekorativni karakter. 1909.- 1912. stil se tačno formirao i tu možemo govoriti o analitičkom kubizmu. Slikar posmatra predmat iz dve ili više tačaka. Kod nekih slika se predmet razbija na male odlomke koji ritmiziraju površinu i u daljoj fazi od apstraktnog ponovo dolaze do predmeta i tako nastaje tzv. sintetički kubizam u težnji za konkretnim javlja se stvarno ulepljivanje predmeta komadića novina ili poklopčića od šibica u slike te se dobija i kvalitetne prostorne plastične koloritne strukture (upotreba peska ili tapeta). 1911. izložba kubista u „Salonu nezavisnih“ u kojoj je učestvovao Rober Delone, Fernan Leže,
Huan Gris, Žorž Brak, Pablo Pikaso i dr. izdaju manifest purizma i "Apres le Cubisme". Prve reakcije na monohromatsku kompoziciju kubizma jeste Orfizam Rober Delonea. On je nastojao
da u svojim diskovima boje pokrene elemente i uspostavi “kosmičko kruženje” boje. Ovaj pravac paralelan je pokušajima Kandinskog u Minhenu.
Žorž Brak-kubizam
Pablo Pikaso-Sintetički kubizam
Nezadovoljni stanjem u umetnosti i ističući potrebu za redom reagujući protiv fovista kubisti podržavaju potrebu uvodjanja volumena u sliku. Kubizam se duboko inspiriče delima Pol Sezana. Analizira se oblik i geometrizuje se
da bi se rekompozicijom ponovo uspostavio. Oblik se analizira sa viđenjem iz više strana, kubizam pušta da se
očna tačka kreće i analizira oblik u različitim izgledima. Na taj se način kubizam suprotstavlja stalnoj očnoj tački posmatranja predmeta odnosno motiva. Svetlo nema realna svojstva i ono se polaže po površinama i svetlo zrači
iz slike. Od 1917. boja je ponovo jaka. Ne želi se stvoriti iluzija prostora. Slika počinje da živi sopstvenim životom.
Već je impresionizam poćeo da ruši principe po kojoj se stvarnost ne može deformisati. Kubizam je dobio ima prema slici Žorža Braka i jednom pejzažu jedan kritičar u podsmevanju u časopisu a 14. okt. 1908. govori o kubuščićima. Kubisti su pronašli i novi tehnički postupak kolaž kojim se mogu postizati određeni efekti.
Aplicirana slova su imala isključivo dekorativni karakter. 1909.- 1912. stil se tačno formirao i tu možemo govoriti o analitičkom kubizmu. Slikar posmatra predmat iz dve ili više tačaka. Kod nekih slika se predmet razbija na male odlomke koji ritmiziraju površinu i u daljoj fazi od apstraktnog ponovo dolaze do predmeta i tako nastaje tzv. sintetički kubizam u težnji za konkretnim javlja se stvarno ulepljivanje predmeta komadića novina ili poklopčića od šibica u slike te se dobija i kvalitetne prostorne plastične koloritne strukture (upotreba peska ili tapeta). 1911. izložba kubista u „Salonu nezavisnih“ u kojoj je učestvovao Rober Delone, Fernan Leže,
Huan Gris, Žorž Brak, Pablo Pikaso i dr. izdaju manifest purizma i "Apres le Cubisme". Prve reakcije na monohromatsku kompoziciju kubizma jeste Orfizam Rober Delonea. On je nastojao
da u svojim diskovima boje pokrene elemente i uspostavi “kosmičko kruženje” boje. Ovaj pravac paralelan je pokušajima Kandinskog u Minhenu.
Žorž Brak-kubizam
Fernand Léger (French, 1881 - 1955) - Three Women, 1919
