Само бих га погледала...
у мору руку, очију и зуба,
не би ни приметио...
Само бих се прикрала...
ресицу на хаљини дотакла...
у прашину претворена...
стид женски болно прогутала,
само једну влас украла
и била исцељена
и била оживљена,
опет жена непоругана.
Само бих га погледала...
празна...
јалова...
остарела.
Не би ни приметио,
у мору костију, вапаја и смрада.
Само бих се ресе хаљине дотакла,
у прашини нестала...
да ме није препознао,
погледом благим подигао,
именом својим назвао,
као кћер љубљену узвисио.
у мору руку, очију и зуба,
не би ни приметио...
Само бих се прикрала...
ресицу на хаљини дотакла...
у прашину претворена...
стид женски болно прогутала,
само једну влас украла
и била исцељена
и била оживљена,
опет жена непоругана.
Само бих га погледала...
празна...
јалова...
остарела.
Не би ни приметио,
у мору костију, вапаја и смрада.
Само бих се ресе хаљине дотакла,
у прашини нестала...
да ме није препознао,
погледом благим подигао,
именом својим назвао,
као кћер љубљену узвисио.