(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
KRSTARENJE TRAJANJEM
K’o reka živa
K’o zemlja jaka
K’o nebo široka
K’o noć tiha
K’o vetar plaha
K’o ljubav hranljiva
K’o stvoritelj marljiva
Pregiba se....
Oko stuba vremena uvija
Život u sebe upija
Duša k’o ptica,
Nežna bela gugutkica
Raširi krila...
Polete u vremenu gde postoji samo „uvek“
„Uvek“ koje traje zauvek
Pravo Prijateljstvo
Kinezi kažu da se svako vreme provedeno na reci ne računa u životno vreme.
Bogami, vreme je sinoć zaista stalo na jednom od mojih puteva za nigde.
Prelepo veče sa prijateljicom koja je to već 25 godina. Krstarenje u vreme kada dan ulazi u topao, nežan, siguran zagrljaj noći....svakoga dana su tu oboje...trajanje prirode. Najmirnije duše su one koje umeju da uče od prirode. One, kao i priroda imaju u sebi lepotu snage ...lepotu trajnosti.
Nemirnima, nestalnima, to je dosadno....ali ja ne mislim tako. Lepota trajnosti je u tome da u sebi pronalaziš lepotu, svrhu, ljubav, blagost, snagu, život, poštovanje, smeh i radost, bez silnih i iznova drugačijih kićenja sa strane, baš kao i priroda.
Sad mi na um pade kineska mudrost
Izgubljeno zlato može se naći; izgubljeno vreme - nikada.
Sve je podložno vremenu, krunjenju, nestajanju, što od nas samih što od drugih…sve, osim Pravog Prijateljstva. Ono traje koliko i mi i onakvo je kakvi smo mi, kao i uostalom sve što radimo.
Ovo napisah te večeri, za nju …..i juče, kada je i neke njene teške situacije i bolovi nisu sprečili da me ispoštuje i sa jednog kraja grada dodje kod nas na slavu koju prvi put slavimo sa gostima …dopisah ovaj deo….za knjigicu
Hvala sudbi što me darivala još jednim trajanjem.
PS Dobar vam dan blogeri i sretna slava svima koji slave
