KRITIKA

[tasicka]

Ja uvek imam neko obrazlozenje na neciju kritiku. Ostane mi taj komentar u glavi, pa ako je taj kriticar bio u pravu prihvatam i trudim se da polakice to sto nije valjalo promenim...
Mrzim kada mi neko se.re bez potrebe..alergicna postajem na takvu osobu momentalno!
Postoje samo dve osobe ciju kritiku ma koliko mi odvratna bila (a najsuroviji su) prihvatam bezrezervno, jer ako su je oni izgovorili...znam koliko je sati...a bude mi krivo kad nisam u pravu...

 

[Nexus 6]

sam sam svoj najgori kriticar, i sve znam sta mi fali, tako da kritiku ne prihvatam bas najbolje... shvatam je kao soljenje pameti...ne volim kada mi neko prica nesto sto sam sebi rekao 200 puta...
kapiram da ljudi ne znaju da ja to sve vec znam, ali kada me ne poznaju, sta mi onda se.ru...
ma, komplikovano...

 

[Lexa]

Hm, uglavnom odreagujem mirno, ali me u dubini duše uvredi
Ego... Ali ako je taj neko to sasvim dobronamerno rekao, razmisliću i shvatiću... I verovatno zahvaliti prvom prilikom... To je retka situacija u kojoj se ne snalazim (reagujem burno, makar u sebi).

 

[divlja u srcu]

Pile malo. :-)
Citala sam nocas ono sto si pisala.
Opasna si, Lexoooooo!
A ne odgovaraju zato sto je za to potreban mentalni napor!
A ja cu da te usvojim! :-D :-P

 

[Lexa]

Hehehe, sjajno... Nego, konsultuj se sa Beti, ona mi je trenutna sajber-mama...
:wink:

 

[divlja u srcu]

E dobro, kad ona hoce da bude mama, ja sam ti onda starija sestra!

 

[evi]

Sve zavisi u vezi cega je i na koji nacin izrecena ta kritika. U sustini u sebi odreagujem... kroz dva minuta iskuliram i onda poradim na tome. Ako je taj neko upravu cak mu se i zahvalim sto me iskritikovao, ako nesto pogresim odmah se izvinem. Ima dosta ljudi koji to rade zlonamerno... e onda prokuvam i vracam lopticu kad su takve budale u pitanju, teram do kraja pa kud puklo da puklo.
Mislim da je vrhunac kad covek moze sam sebe da iskritikuje i sam sagleda svoje mane i pocne na tome da radi, da ih ispravlja.

 

[Betty]

evi - izvinim, sa "i" u poslednjem slogu slogu , ne sa "e"

 

[Betty]

i ništa od hvala
kako reagujete na kritiku - ne reagujem 8)

 

[етотако]

Znamo da svima prija hvala i laskanje. Na kritiku smo osetljivi.
Kako vi, dragi forumasi, dozivljavate tudju kritiku ne samo vama bliskih ljudi, nego i onih drugih? Koliko ste u stanju da se samoanalizirate i prihvatite nesto od te kritike? Ili je lakse da takve osobe izbegavate ili da se pak branite do poslednjeg daha, samo da vam se ne rasprsi slika koju imate o sebi?
Mislim na kritiku, ne na puko vredjanje koje ima za cilj da vas povredi ili iznervira? :-)

ufff... ja sam previse samokriticna i cak kada me neko pohvali ja odmah krecem da se preispitujem da vidim da li je to zaista tako i da li bi moglo biti bolje
generalno, motiv postignuca je toliko izrazen kod mene da je to opterecujuce

ne smeta mi kritika, od ljudi koji me poznaju, naravno... jer oni znaju sta treba kod mene da se kritikuje... cak je shvatam kao vodic za licni napredak
jedino sto mi smeta su ocekivanja koja nisu verbalizovana, a osecaju se u vazduhu

 

[tarabica]

Od prijatelja ocekujem da mi kritiku upute nasamo, a ne pred ko zna koliko ljudi. Takodje, ako nekoga kritikujem, sto jako retko radim :razz: , gledam da to bude u cetiri oka.

 

[?]

izbegavam, ne smemda vidim postove de sam se izivljavala. a opet, bude mi lakshe kad to konachno uradim. a nekad im se divim.