Kritika i prezir u braku

[drdoktor]

Oštra kritika je prvi znak za uzbunu u braku. Česte kritike koje su izrečene u besu predstavljaju napad na supružnika . Primedba više nije dobronamerna kritika, već otvoreni napad na ličnost. Primedba, kao odlika emocionalno inteligentnog ponašanja, kritikuje ono što je osoba uradila, dok kritika ličnosti kod osobe izaziva osećanje srama, slabosti i omalovaženosti. Ovo opet dovodi do zauzimanja odbrambenog stava, a ne do pomirenja, pa se rasprava nastavlja i rasplamsava umesto da se stišava.

Prezir, kao izuzetno destruktivna emocija, neretko prati kritiku ličnosti. Izražava se pre svega tonom glasa i ljutitim reakcijama. Vrlo ga je lako prepoznati u izrazu lica, jer dovodi do kontrakcije mišića koji zateže kraj usana u stranu, dok je pogled uprt ka gore. Kada jedan supružnik ima ovakav izraz lica, drugome skače puls za par otkucaja u minuti. Iako povremeno izražavanje prezira neće ugroziti brak, konstantno izražavanje ovog osećanja dovodi do niza zdravstvenih problema supružnika, kao i do završetka braka. Stalna kritika, odvratnost i prezir su znaci opasnosti. Napadnuti partner će na ovo odgovoriti reakcijom bori se ili beži. Ako uzvrati udarac, rasprava će se završiti svađom i vikom. Međutim, ni povlačenje, odnosno bežanje, nije dobar izbor, ako se pod njim podrazumeva ćutanje. Krajnja odbrana od napada je inat. Inat šalje snažnu poruku koja u sebi sadrži udaljavanje, superiornost i nenaklonost. Inat se javlja kod parova koji su pred razvodom.

Suštinu emocionalnog sukoba izazivaju automatske misli. To su trenutne, nestalne i podsvesne pretpostavke o sebi i drugima, a odraz su naših najdubljih emocionalnih stavova. U brakovima u krizi javljaju se tipični obrasci mišljenja: osećanje da ste nevina žrtva ili da ste sa pravom ogorčeni. Ako ove misli postanu automatske, one se ponavljaju i u partnerovom ponašanju se samo traži ono što će potvrditi našu poziciju. Ovakve misli nam ne dozvoljavaju da zaista saslušamo drugu stranu.

Istraživanja parova koji su u braku trideset pa i više godina pokazuju da i dalje postoji razlika u odnosu na emocionalne sukobe. Žene se ne ustručavaju da uđu u neprijatne bračne prepirke, dok ih muškarci smatraju neprijatnim, pa i odbojnim i više se uznemiravaju podovom njih od svojih žena.

Muškarci su skloniji prezasićenju negativnim emocijama i burnije reaguju na kritike svojih supruga. Zbog toga su muškarci skloni povlačenju (da bi se zaštitili od prezasićenja). Oni se povlače u sebe i na taj način smanjuju svoj puls, dok njihovim ženama u tim trenucima, dok se oni povlače, puls raste. Različiti načini traženja utehe, u stvari, dovode do različitih pogleda na emocionalne sukobe. Žene ih priželjkuju, muškarci žele da ih izbegnu.

Različiti načini traženja utehe, ustvari, dovode do različitih pogleda na emocionalne sukobe. Žene ih priželjkuju, muškarci žele da ih izbegnu.

Kako vi prevazilazite ove probleme?

 

[november child]

..osim ukoliko si ti nevena perovic ili ivana paunovic, red je da navedesh izvor teksta..
..shto se teme tiche, odrasla sam u porodici u kojoj se vodilo rachuna o tome da se
kritikuje postupak, a ne lichnost, shto u medjusobnim raspravama majke i oca, shto u odnosu
prema nama, deci..tako da je to jezik kojim govorim od malena..
..ono shto bi se po modernom nazivalo Ja govor, umesto Ti govora, takodje je vrlo dobar
nachin da se problemi, kojih neminovno ima u zajednichkom zivotu, reshavaju a ne eskaliraju..

 

[Kapetan Dusan Radovic]

Obrazac ponasanja u mojoj porodici je uvek bila histerija i verbalno/fizicko nasilje. Ni danas se nije nista promenilo u mojoj primarnoj porodici kad je raspravav u pitanju sem sto je otac koji je bio alkoholicar umro i sto nema vredjanja licnosti, ali nekako ja ne uspevam da objasnim ni majci ni bratu da se urlanjem i lupanjem nista ne postize. Ja sam veliki "zivac" ali se uvek povucem i cutim da me prodje bes jer me je sramota da sebi dopustim nekontrolisan izliv besa. Bilo je i toga sa moje strane ali retko, i mnogo mi to lose deluje na zdravlje a i ruzan sam samom sebi. Zapravo, ja imam taj problem, kad hocu da verbalno reagujem na neku situaciju, odmah pocnem otezano da disem i da se borim za vazduh ili se ukocim i ne mogu da progovorim od besa, nemam reci kojima bih mogao da iskazem svoj bes. Bilo je momenata kada sam u toj situaciji i fizicki reagovao.

 

[gost 159591]

Zanimljiva, lepa i korisna tema. Cim ne budem u skripcu sa vremenom pisacu o ovome.

 

[gost 204907]

Постоји разлика између добронамерне критике и презира.
Нешто друго су појмови звоцање и безразложне критике.

 

[koscela]

Takodje

 

[Alisa u zemlji čuda]

Žene se ne ustručavaju da uđu u neprijatne bračne prepirke, dok ih muškarci smatraju neprijatnim, pa i odbojnim i više se uznemiravaju podovom njih od svojih žena.

Muškarci su skloniji prezasićenju negativnim emocijama i burnije reaguju na kritike svojih supruga. Zbog toga su muškarci skloni povlačenju (da bi se zaštitili od prezasićenja). Oni se povlače u sebe i na taj način smanjuju svoj puls, dok njihovim ženama u tim trenucima, dok se oni povlače, puls raste. Različiti načini traženja utehe, u stvari, dovode do različitih pogleda na emocionalne sukobe. Žene ih priželjkuju, muškarci žele da ih izbegnu.

Po ovoj teoriji ja sam definitivno muško u vezi.
Moji roditelju su se ceo život (i dan danas) svađali, podhebavali, zagorčavali život sebi i mom bratu i meni.
Zbog toga se ja nakostrešim od same pomisli na svađu i bilo kakav sukob.
Zbog toga ćutim i trpim, teško mi je da prevalim preko usana kad mi nešto smeta i to uradim tek kad više ne mogu da izdržim, a čak i tad se loše osećam što izražavam negodovanje.
Bojim se burne reakcije jer ne mogu da je istrpim i teško mi pada pokretanje bilo kakve rasprave.
Pogotovo nisam sklona zvocanju, tj.ponavljanju nekih primedbi. Jednom prevalim preko usana, a ako se to ponavlja i nema promene, shvatam to kao nepoštovanje tj.nezainteresovanost da se problem otkloni.
Radije čekam pogodnu priliku za miran razgovor i opsežno iznošenje svih osećanja kako bi se saslušale obe strane i došlo do eventualnog kompromisa.
Samo što umem jako dugo da čekam pa mi se skupljaju te sitne frustracije.

 

[neizreciva]

ne znam zasto ljudi misle da kad se ozene mogu sav svoj talog koji godinama skupljaju da bace na partnera....ako sam se udala za njega znaci da ga volim i postujem i da mi je vazna i njegova sreca, isto kao i moja te da nam je zajednicki cilj da napredujemo kao ljudi u pozitivnom smislu....dok god se parneri postuju, cene slobodu jedno drugog i dok god postoji poverenje ne moze odnos da bude los....i da, nema opustanja....ako zelis da te partner ceni nauci i da se ugrizes za jezik, nauci da nikome na ovom svetu ne treba da budes naporan, cangrizav, dosadan....i mi imamo jedan dogovor, ako iko od nas pretera druga strana obavezno mora da da do znanja i da presece tiradu....do sada je funkcionisalo

 

[Ériu]

Po ovoj teoriji ja sam definitivno muško u vezi.
Moji roditelju su se ceo život (i dan danas) svađali, podhebavali, zagorčavali život sebi i mom bratu i meni.
Zbog toga se ja nakostrešim od same pomisli na svađu i bilo kakav sukob.
Zbog toga ćutim i trpim, teško mi je da prevalim preko usana kad mi nešto smeta i to uradim tek kad više ne mogu da izdržim, a čak i tad se loše osećam što izražavam negodovanje.
Bojim se burne reakcije jer ne mogu da je istrpim i teško mi pada pokretanje bilo kakve rasprave.
Pogotovo nisam sklona zvocanju, tj.ponavljanju nekih primedbi. Jednom prevalim preko usana, a ako se to ponavlja i nema promene, shvatam to kao nepoštovanje tj.nezainteresovanost da se problem otkloni.
Radije čekam pogodnu priliku za miran razgovor i opsežno iznošenje svih osećanja kako bi se saslušale obe strane i došlo do eventualnog kompromisa.
Samo što umem jako dugo da čekam pa mi se skupljaju te sitne frustracije.

i ja sam izgleda musko u vezi uvek izbegavam svadje i sukobe, al zato kad me neko uvuce u neko napusavanje, reagujem krajnje burno....i isto kao i ti, kazem jednom, dva puta, ako vidim da nema reakcije shvatim to kao nezainteresovanost.

 

[neizreciva]

Po ovoj teoriji ja sam definitivno muško u vezi.
Moji roditelju su se ceo život (i dan danas) svađali, podhebavali, zagorčavali život sebi i mom bratu i meni.
Zbog toga se ja nakostrešim od same pomisli na svađu i bilo kakav sukob.
Zbog toga ćutim i trpim, teško mi je da prevalim preko usana kad mi nešto smeta i to uradim tek kad više ne mogu da izdržim, a čak i tad se loše osećam što izražavam negodovanje.
Bojim se burne reakcije jer ne mogu da je istrpim i teško mi pada pokretanje bilo kakve rasprave.
Pogotovo nisam sklona zvocanju, tj.ponavljanju nekih primedbi. Jednom prevalim preko usana, a ako se to ponavlja i nema promene, shvatam to kao nepoštovanje tj.nezainteresovanost da se problem otkloni.
Radije čekam pogodnu priliku za miran razgovor i opsežno iznošenje svih osećanja kako bi se saslušale obe strane i došlo do eventualnog kompromisa.
Samo što umem jako dugo da čekam pa mi se skupljaju te sitne frustracije.

ogromna greska....moras da naucis sebe da se svadjas....ne mislim svadju kao viku, dreku i lupetanje onoga sto ne mislis nego konstruktivnu svadju.....cutanje dovodi do toga da ti se casa puni i neminovno ti otezava zdravlje veze.....naci idealan tajming i nacin ulaska u raspravu je uemtnost....ja sam imala isti problem, imam ga donekle i sada i svesna sam da mi je to greska i da moram da radim na sebi.....tesko mi je zapoceti ali se silim....i od kad na vreme kazem i ne gutam, lakse mi je....

 

[Kradljivica knjiga]

...vrlo tesko trazim za sebe...sto mi u braku predstavlja veliki problem, jer mm nije u stanju da cita misli... tako mi se desi da skupljam u sebi dugo, dugo, dok ne osetim da sam totalno depresivna...tek tad se odlucujem na razgovor...pri tom, trazim pogodan trenutak i atmosferu...sto opet nije lako, posebno kad nam je tempo zivota uzasno brz...medjutim, kad pocnem da pricam, pricam dugo i detaljno...neretko se desi da se od siline emocija, koje navale i rasplacem...to jako nervira mm, kad placem dok pokusavam nesto da mu objasnim...i cesto mi to spocitava...a mene opet nervira sto ne moze da shvati da sam jako osetljiva u tim trenucima i da plakanje nema veze s njim, vec sa olaksanjem sto cu konacno da kazem sta mi je sve na dusi...i tako u krug...ako me se ne razume iz prvog pokusaja, pokusavam da nastavim bez daljeg objasnjavanja i pokusavam da problem resim sama, ako je ikako moguce...

 

[Kradljivica knjiga]

ogromna greska....moras da naucis sebe da se svadjas....ne mislim svadju kao viku, dreku i lupetanje onoga sto ne mislis nego konstruktivnu svadju.....cutanje dovodi do toga da ti se casa puni i neminovno ti otezava zdravlje veze.....naci idealan tajming i nacin ulaska u raspravu je uemtnost....ja sam imala isti problem, imam ga donekle i sada i svesna sam da mi je to greska i da moram da radim na sebi.....tesko mi je zapoceti ali se silim....i od kad na vreme kazem i ne gutam, lakse mi je....

...da...nisi daleko od istine...ja sam sebe cutanjem dovodila u situaciju da lupam sudje i zamahujem pepeljarama...od potisnute ljutnje...shvatila sam onda u jednom trenutku da je bitno da kazem...mozda ne istog trenutka, vec kad skupim energije i smirm zivce, kako bi taj razgovor bio konstruktivan i kako bi doveo kakvom-takvom resenju...

 

[Valeria]

Stalna kritika, odvratnost i prezir su znaci opasnosti.

Ne, nego su znaci da međuodnos i inače ne valja.
Okej, u svakom međuodnosu se nekad dese varnice i sličmo... ali odvratnosti i preziru ​tu jednostavno - nema mesta.

 

[Valeria]

ogromna greska....moras da naucis sebe da se svadjas....ne mislim svadju kao viku, dreku i lupetanje onoga sto ne mislis nego konstruktivnu svadju.....cutanje dovodi do toga da ti se casa puni i neminovno ti otezava zdravlje veze.....naci idealan tajming i nacin ulaska u raspravu je uemtnost....ja sam imala isti problem, imam ga donekle i sada i svesna sam da mi je to greska i da moram da radim na sebi.....tesko mi je zapoceti ali se silim....i od kad na vreme kazem i ne gutam, lakse mi je....

Da, tako je i sa mnom bilo. Ćutim i gutam, pa kad jednom krene lavina... spašavaj se ko može .
Sad sam se navikla da odmah u startu kažem šta ne valja, šta me žulja. I gledam da to uradim na civilizovan način, a ne mašući toljagom iznad glave .

 

[Only Beer]

Jedino sto znam je da prekidam svaki razgovor kad ona pocne da place. Mene to tako nervira, ne mogu vam opisati. Shvatam to kao pokusaj manipulacije, kao nesto pateticno, nesto cemu nema mesta u diskusiji dvoje odraslih ljudi. Ako sam te konkretno uvredio necim i zato places - onda o.k.
Ali ako places jer nemas sta da odgovoris ili sa namerom manipulacije - e to mrzim.

 

[Valeria]

Plakanje je često posledica pročišćenja, olakšanja, izbacivanja potisnutog..ako to tako posmatraš, možda to nećeš videti kao "pokusaj manipulacije, kao nesto pateticno, nesto cemu nema mesta u diskusiji dvoje odraslih ljudi".

 

[Only Beer]

Plakanje je često posledica pročišćenja, olakšanja, izbacivanja potisnutog..ako to tako posmatraš, možda to nećeš videti kao "pokusaj manipulacije, kao nesto pateticno, nesto cemu nema mesta u diskusiji dvoje odraslih ljudi".

Ja ne pricam o tom plakanju.
Jednostavno, postoje osobe, koje tako lako i brzo mogu da zaplacu da je to fascinantno.
Mene takvo plakanje smara. A da do toga ne dodje, moram da biram reci. A to mi je onda opet smor, jer bih voleo da pricam onako kako hocu, a ne da pazim da li ce neko da zaplace.

 

[neizreciva]

Ja ne pricam o tom plakanju.
Jednostavno, postoje osobe, koje tako lako i brzo mogu da zaplacu da je to fascinantno.
Mene takvo plakanje smara. A da do toga ne dodje, moram da biram reci. A to mi je onda opet smor, jer bih voleo da pricam onako kako hocu, a ne da pazim da li ce neko da zaplace.

ona je samo razlicita ali verujem da to plakanje zna da iritira....mene uzvuce kad sin pocne da place zbog toga sto ga teram da uci ili kad je neka druga glupost upitanju a kamoli da mi place neko odrastao....ali, nekad se pitam, jel takvim ljudima lakse....ja nisam znala ni smrt moje majke normalno da otplacem i bojim se posledica.....

 

[Only Beer]

ona je samo razlicita ali verujem da to plakanje zna da iritira....mene uzvuce kad sin pocne da place zbog toga sto ga teram da uci ili kad je neka druga glupost upitanju a kamoli da mi place neko odrastao....ali, nekad se pitam, jel takvim ljudima lakse....ja nisam znala ni smrt moje majke normalno da otplacem i bojim se posledica.....

Ni ja isto. Valjda sam bio u takvom soku da nisam mogao ni da placem, ne znam.

Nemam pojma, stvarno. Ali mene to izbaci iz takta momentalno.

 

[onisifor]

Evo jednog dobrog članka o receptu za srećan brak: http://znakoviporedputa.com/index.php/teme/brak-i-seksualnost/39-komunikacija-u-braku

 

[Kradljivica knjiga]

Jedino sto znam je da prekidam svaki razgovor kad ona pocne da place. Mene to tako nervira, ne mogu vam opisati. Shvatam to kao pokusaj manipulacije, kao nesto pateticno, nesto cemu nema mesta u diskusiji dvoje odraslih ljudi. Ako sam te konkretno uvredio necim i zato places - onda o.k.
Ali ako places jer nemas sta da odgovoris ili sa namerom manipulacije - e to mrzim.

Vidis, tako reaguje i mm...nervira ga to i ne zeli da razgovara...po meni je to sebicno...zasto se suze ne mogu prihvatiti i razumeti na pravi nacin...(ovde ne govorim o manipulaciji...pa da zelim da manipulisem ne bih problem gutala, pa onda plakala...plakala bih brate odmah, da se ne zivciram sve vreme...) kada se rasplacem u takvim situacijama, to je od olaksanja sto sam konacno progovorila i sto se resavam tereta koji me sputava i cini nesretnom...zar je to tako tesko razumeti? zar je tesko razumeti svoju zenu (koju valjda poznajes) kada place? mene, licno, vredja stav mm kada demonstrativno prekida svaki razgovor kada se ja rasplacem...tesko je to, znam, ali valjda postoji toliko volje i ljubavi da mozes shvatiti zenu...

 

[Only Beer]

Nisam ni o tom plakanju pricao. Da se ona rasplace i ipak nastavi da prica, pa da razumem i vidim u cemu je fazon. Ali ne, nego ja je na primer kritikujem zbog neceg....i reakcija bude da zaplace. Meni ne bude jasno zasto place, ona cuti ili kaze "Nista" na pitanje zasto sad place. I onda smo oboje tek u stanju da nastavimo razgovor kada plakanje prodje...sto je cesto bezveze, jer opet mora sve iz pocetka. Ne znam, meni je neshvatljivo da odrasla osoba tako lako zaplace za vreme diskusije. Nedostaje mi razumevanje, priznajem.

 

[Kradljivica knjiga]

Nasmejao si me poslednjom recenicom...

Da...ja placem i pricam... znam da plakanje nije resenje, ali emocije mi budu prejake da bih mirno govorila...ali ja nastavljam sa pricom...medjutim mm se ljuti bez obzira...mislim, i to plakanje se ne desava cesto, ali opet, kad se desi boli to sto ne moze da razume...
A plakanje sa odgovorom "Nista", nista i ne resava

 

[Only Beer]

Nasmejao si me poslednjom recenicom...

Da...ja placem i pricam... znam da plakanje nije resenje, ali emocije mi budu prejake da bih mirno govorila...ali ja nastavljam sa pricom...medjutim mm se ljuti bez obzira...mislim, i to plakanje se ne desava cesto, ali opet, kad se desi boli to sto ne moze da razume...
A plakanje sa odgovorom "Nista", nista i ne resava

Samo sam iskren. Nemam razumevanje za cesto plakanje, a nedostatak strplenja mi je inace jedna od najvecih mana.

To je vec nesto drugo, to sto ti opisujes.
Zena mi je povukla na roditelje....te ljude sam toliko cesto video da placu (obavezno svaki put kada se rastaju od unuka...to nikad ne prodje bez suza, ali to mi je razumljivo donekle, mada onda se i cerkica rasplace pa bude krokodilskih suza na sve strane).

 

[Kradljivica knjiga]

... Dobro, razumljivo je onad sto nemas tolerancije...istraumiran si...