Krimi romani

Nego sta! U prvom planu je intriga, tlo zavisi od mastovitosti i dovitljivosti pisca, stil jer cesto cist (ali dobro savladan) zanat... Cendler, Simenon, eto Kristi, pa sada Peterson, Koben, Haris, Grisam (njega bac cenim, posebno zbog "Okrecene kuce" koja i nije krimi roman) a i mnogi drugi... Zatim, i takvi velikani kao Pekic poigravaju se "krimicem ("Besnilo" )", a osmelila bih se da kazem - i Selenicevo "Ubistvo sa predumisljajem" je krimi intriga.:)
Pretpostavljm da je, ipak, predmet teme nesto sto bih nazvala "americkom" literaturom - ne angazuje te preterano, mislim, dok citas ne ispustas iz ruku (ko je ubica?), kad procitas, fiknes negde na policu da skuplja prasinu. Volim krimi romane, opustaju me, citam ih kada sam umorna, prezasicena otkrivanjem slojeva, analizom viseznacnosti iskaza, stanja svesti, duse itd... u nekim drugim knjigama....
 
Obozavam Agatu Kristi! Stvarno sam dosta njenih knjiga procitala i nameravam i one ostale koje nisam. Moja velika zelja je da se jednog dana u mojoj kucnoj biblioteci pronadju sva Agatina dela i potrudicu se da to tako i bude. Ljubiteljima krimi romana svakako preporucujem da procitaju bar neku njenu knjigu!
 
Ohoho! Volim: Cendlera (topim se posle svake recenice) i Patrisu Hajsmit; Simenona, Poa, Dojla, Agatu Kristi...
Da citiram Cendlera:
Pokazite mi coveka koji ne podnosi krimice i pokazacu vam glupana; mozda pametnog glupana, ali ipak glupana...
 
ma, Filip Marlo je moj decko, pocevsi od Bogarta....


svidja mi se jednostavnost stila ( :) ), bez gomile epiteta, atributa, sinonima. Situacija sledeca - kao on otvara vrata i vidi zensku zavaljenu na kanabeu u velikoj prostoriji (citiram po secanju):
"...izgledala je zadivljujuce na daljini od 10 metara. Prisao sam blize. Izgledala je bolje na prethodnoj distanci" He-he-he!
 
Mljac, postar... Evo jedne intimne pricice iz mog lajfa, al' sa "krimi" atmosferom...
Kupila ja sarana, ogromnog, i zamolila da ga usmrte.
Donela, izvadila iz kese kad on - poceo da mrda!
Vidim, moram da ubijam. (Uzas, volim da jedem, ali bas JA da lisavam zivota :( )
Dobro, postedecu (te) detalja, uglavnom krenem da secem upokojenog sarana, on (siroma') pun krvi, ja umazana istom, doslovno "ruke do lakata", u desnici veliki mesarski nozekanja, kad neko INTIMNO zazvoni na vrata.. To je ono dva puta, vezano, zvrc-zvrc. Pomislim, neko NAS, pa krenem krvava i sa sve nozem da otvaram, a kad tamo - postar. Slozim facu, i kazem (mirnim glasom) : "Postar uvek zvoni dva puta".
Postar meni, tiho, tijano : "Izvinite..." I vidim kako mu se pomera jabucica u grlu. Pri gutanju knedle...

E, kod Bukovskog ima jedna pricica, onako, vise horor. Kao, lik srece starog prijatelja, ovaj ga poziva u goste, sad odmah, kaze da zivi zajedno sa zenskom, medicinska sestra je, lepo im je..I tako lik biva odvucen u gostoprimljivi dom, tamo ga zenica i prijatelj zadrzavaju na rucku, pricaju kako ponekad prihvate neko zalutalo celjada se ulice, pomognu mu, lepo im je svima zajedno...I provlace kroz razgovor kako su resili "pitanje mesa"...Malo kasnije pricaju o sjajnom klincu koji je bio kod njih, ali, "znas kako je", ljudi se ostrve, postaju dosadni, zahtevni...a oni su resili pitanje mesa, posle svega... Meso je meso, sta tu ima da se mistifikuje...a ljudi dosade, pocinju da gnjave,,nisu vise zabavni... I iznesu pred gosta pecenu kolenicu... a okolo povrce... a kolenica neobicnog izgleda... ( :) )

Da li je moj postar bio filmofil, ili bibliofil? Ili ne? :)
Posle mi postarenko vrlo ljubazno javljao...:)
 
zorab:
Mljac, postar... Evo jedne intimne pricice iz mog lajfa, al' sa "krimi" atmosferom...
Kupila ja sarana, ogromnog, i zamolila da ga usmrte.
Donela, izvadila iz kese kad on - poceo da mrda!
Vidim, moram da ubijam. (Uzas, volim da jedem, ali bas JA da lisavam zivota :( )
Dobro, postedecu (te) detalja, uglavnom krenem da secem upokojenog sarana, on (siroma') pun krvi, ja umazana istom, doslovno "ruke do lakata", u desnici veliki mesarski nozekanja, kad neko INTIMNO zazvoni na vrata.. To je ono dva puta, vezano, zvrc-zvrc. Pomislim, neko NAS, pa krenem krvava i sa sve nozem da otvaram, a kad tamo - postar. Slozim facu, i kazem (mirnim glasom) : "Postar uvek zvoni dva puta".
Postar meni, tiho, tijano : "Izvinite..." I vidim kako mu se pomera jabucica u grlu. Pri gutanju knedle...

***
Da li je moj postar bio filmofil, ili bibliofil? Ili ne? :)
Posle mi postarenko vrlo ljubazno javljao...:)
Kliknite za proširenje...

:lol: super prica!
(mislim da mozda i nije morao da bude ljubitelj krimica - svako bi se prep'o)

@bukovski - mislim da sam citala tu pricu i potisnula, jer mi je bila izuzetno neprijatna.
 
Da... hard-boiled krimići Raymonda Chandlera i Dashiella Hammetta su zaista dobre knjige, bar oni najpoznatiji koje sam ja čitao. Nije to nikakvo žanrovsko smeće, i nema puno veze sa roto-romanima koje nalazimo na kioscima, ti ljudi su itekako znali zanat.

OK, ima tu puno šablona, stereotipa, ali šarm je nenadmašan. Znate ono kad počinje:
She looked like million dollars when I walked in... a završava se sa ...I knew I could never trust a blond.
 
Mislim da smo dovoljno pricali o djelima, pa ako se slazete da napravimo jedan krimi roman tako sto ce neko napisati pocetak a drugi ukljucujuci i mene nastavljati da pisu.
Zato neka prvi koji misli da je ovo valjana ideja zapocne pricu...Ali bez zezanja i gluposti.
Pozdrav!
 
Cekaj, polako! Nije to tek tako! Jos nismo diskutovali o liku detektiva, a to je najvaznije za krimic (bar meni)! Jer ako se ne zaljubis u detektiva, sta te briga za zlocin?
Recimo Serlok Holms! Hladni genije, narkoman, asketa ... Kako je samo bozanstvena ona prica u kojoj se upoznaje sa Votsonom i Votson na osnovu Serlokovih znanja i sposobnosti pokusava da dokuci cime se ovaj, zapravo, bavi... A kako sam im zavidela onu njihovu dnevnu sobu sa kaminom...
Ili Megre. Kakav lik! I ona njegova zena koja samo slusa i prinosi solje bele kafe ujutro i posusno pita dal' ce stici kuci na rucak i veceru...
Ili Poaro...
Ili Kolombo...

I da: mene licno ne interesuju ovi noviji high-tech krimici, forenzicari itd. Vise mi se svidja klasicna igra macke i misa: ono lukavi detektiv koji poznaje (mracne) tajne ljudskog srca, dakle vise onako psiholoski :)
 
Sta kazete na ovo: Ubica nosi ceradu, ribarske cizme, crne rukavice i masku klovna.Oruzije noz, sjekira...mislim da pistolj ne valja.
Prvo sokira zrtve onom stujom sto koriste policajci a zatim ih ubije(na nekakav njemu svojstven nacin).
A detektiv nosi braon kaput i kapu kakvu je imao serlok holms koja mu sluzi kako on kaze donosi srecu.
To je moj predlog.
 
Evo ja da pocnem:
------------------------------------------------------------------
Njujork 22 : 37 casova, jedna krupnija zena sva uplakana dolazi u policiju, vicuci: Cerka mi je mrtva, pomozite molim vas, mrtva je neko ju je ubio!
Gospodjo smirite se, rekao je jedan policajac pokusavajuci da je umiri.
-Gdje zivite, da liste sigurni da je to ona i da je mrtva?
-U, u , ulica-a wotsonova t-t-t- rinae-est...
Policija je poslala patrole u ulicu wotsonovu 13, gdje su dosli na mjesto ubistva i zatvorili ulicu.
Tada je dosao taxi iz koga je izasao Dzon Menders. To je mrsav covek,prosjecne visine koji je radio kao privatni kriminolog agent. Pored toga radi i sa policijom u resavanju uglavnom ubistava. Uvijek nosi svoju standardnu odjecu: dugacki braon kaput i kapu nalik onoj od Serloka Holmsa za koju tvrdi da mu donosi srecu.
Prisao mu je policajac i rekao: Ovdje je les djevojke dodjite da pogledate.
Dzek je prisao lesu mlade devojke i nije se zaprepastijo prizora koji je bio pred njim: zena je bila gola do pasa, na ledjima je imala opekotinu i nekoliko siroko dubokih rana na stomaku.
Ovo je uobicajno ubistvo, imao sam priliku da vidim i mnogo gora, rekao je i nastavio da posmatra.
Na lesu se nije imalo jos sta narucito vidjeti ali ostrim ocima kao sto je imao Dzek ni najmanja sitnica nije mogla da promakne. Ugledao je zguzvani papiric u pramenima zrtvine kose, uzeo ga u svoje ruke i rasirio ga.
To je bila ubicina poruka na kojoj je pisalo: OVO JE TEK POCETAK!
 
jeste, ali to su "finske" zavrzlame, zene su fatalne, intrigantne, sa one strane morala pa i zakona...
Sad, za ove sto su premni da pisu na temi ( nesto ne verujem u smislemost prizvoda, ako ga uopste bude, takvog poduhvata :( ), ne treba zaboraviti lik patnera, osobe na tlu koje osobine glavnog junaka postaju izrazenije. Dakle, Igumane, ako ti junak nosu braon kapu kroja Serlokove, moras da konstruises nekog Votsona...
Ja bih sad rec-dve o Petersonu (po njegovim knjigama snimljeni su "Kolekcionar kostiju" i "U mrezi pauka", Morgan Frimen igra glavni lik - detektiva i doktora psihologije Aleksa Krosa. Mada autor na stranicama knjige (a i ja , jos pre nego sto sam dosla do tog mesta u knjizi) , kao Aleksa vidi Denzela Vosingtona. Dakle, Aleks resava slucajeve, tj. "mracne tajne" ljudskog srca, a i duse, kako drugacije nego - pamecu. Posto se pisci konsultuju sa strucnjacima, pa tako i Peterson, detektiv Aleks je verodostojan kao psiholog. Naravno, i kao policajac. On ulazi u mehanizam razmisljanja raznih psihopata, svi potrebni detalji su tu ("organizovani" "inpulsivni" ubica, fetis, trofej, poruka, pojedinac kontra drustvo, grupa kontra drustvo... policijske tehnike i td....), i razresava problem. Ali, uvek ostane nesto za nekst tajm...:)
E, i citalac moze nesto ekstra da nauci i iz krimi romana.
Evo ja, na primer. Dakle, psihopata OBAVEZNO cuje muziku u glavi, neki refren koji mu postaje moto, koji se sam javlja kad ovome (psihopati) nadolazi "moc"... I tu se ja malo zabrinem... Jer, desava mi se kada se ujutru budim da mi vec svira neka muzika u glavi... Ono sto sam intenzivno slusala prethodnog dana (npr Ramstajn i "Odkad te nema" a ne znam nemacki :( ) ili neki napadni refren (bila je to Kajli Minok i ono na-na-na da umres!). Pomislih da sam na putu da prekoljem nesto, ili previse citam krimice i nemam "distancu". Srecom, nisam osetila da mi dolazi bilo kakva "moc", pa sam pribavila "distancu" i nastavila da se odmaram uz krimi romane.
Jesam li vas udavila?
To je moj prilog pisanju romana.
(Leseve skladistim u podrumu...uz arsenik i stare čipke :) )
 
znaš šta je još super u krimi-romanima... što ja pušim lucky strike? zato što je chandler napisao čitav mali esej u jednom romanu baš o lc i zato što je marlou zagovornik.. .....sa naglaskom na 'it's toasted'... :) a za ribe u krimićima..pazi, kad na dve super ribe, obavezno plavuše i obavezno ne zna se kako dobre ribe..ode trećina kriića, minimum....marlou nikad dosta samo jedna, uvek više komada takvih... i kad kroz to podvuče i ljubavna razmišljanja i duševne jade....onda takav detektiv po prirodi stvari mora da ti stvori neku sliku mekušca, pa ma koliko on bio simpatičan....postane antipod super baje..... detektiva....narušen muje profesionalni integritet, a meni postaje otužno da ga pratim.......mada bez riba se ne može...one jednostavno mirišu na greh u krimićima...neophodne su..ali sa merom...

čitao sam petersona...ooonako...između 3 i 4, više sam očekivao.....a čitao sam samo, i gledali smo svi skupljača kostiju
zorob...od srca ti preporučujem "poricanje" kit ablou..psihijatar napisao... ...objavila laguna........ pravi krimić u kojem su ribe ključni likovi, a ne zvrndave plavuše koje šire samo miris parfema....
 
potrazicu ja to "Poricanje" !...
Ja Petersona kao novu skolu."pripovedanja" ( :) ). Pomalo je sve kroki. Nema "smaranja"
A kada citam Cendlera cujem Micama, i vidim mu cigaretu zalepljenu za donju usnu, i pozelim da se ofarbam u plavo, odfuram u dim za nekim sankom, obavezno sa sesiricem sa slajerom na glavi... Sto cemo reci, meni odgovara ta dimenzija detektiva, nije samo super policajac nego je muskarac (sa srcetom, mada krije...)
Htela bih da citam Simenona, pozaboravljala sam :(
Najgore mi je kada hocu da predahnem pa uzmem neki novi krimic a ono - tuga jedna!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top