Nemalo -do juče koliko svet je bio skakutav, vrcav i po malo luckast.
Počinješ u 6,00 da jurišaš na aždaje danom rasporedjene : obavezno tegljenje jutarnje-doručak-kafa-posao-telefoni-sastanci- ručak-porodica-deca-zadaci-odmor-novine-sudovi-market-večera-film-intimno pred san -odmor.
Ako se u medjuvremenu zalomi koje putovanje i odmor dva puta godišnje-eto radosti plus. Jurišanje po destinacijama:koferi-spavaća kola-suncobran ili skije-sendviči sa slaninom i salatom i šunkom- kokta-osam sati putovanja-mrcvarenje u hotelu-razmeštaj i plaža ( žičara). NA brzaka odmor 15 dana pa kući u nove pobede.
Godine izlizale prave formule za sreću,deca već odrasla, svadbe..unuci..trošenje po difoltu kako-deca-kažu...i onda STOP.
Ostaješ sam, bez redovnog plana za obavezu, prevodiš to kao odbacivanje od društva, nemar, nikome potreban.
Čitaš novine po navici, internet te zamara iako voliš da se zaigraš na forumima sa mladim i erotičnim komentima kojima samo tvoja iluzija kreira poslednji spas od zablude.
I jednoga dana opaziš da na utakmice više ne odlaziš, da su pozorišta postala retkost još samo su tu neke duže šetnje , poneki ručak u restoranu..iako i bazeni budu sjajnim izazovom kada nema veće gužve.
Možda odeš na trim stazu radi krvotoka a još ti se želje roje pred veče za neko milovanje..naravno još si snažan da svoju dragu izazoveš na intiman ples.
Sve je skoro isto kao nekada, sem one vratolomije od obaveza na koje sada i ne pomišljaš, jer je lagodno buditi se po želji vlastitog osluškivanja pulsa.
Shvatio si da tvoja mačka i nije tako loše društvo, sem četvrtkom kada imaš rezervisano umovanje u šahu i nedeljom u 12 obavezni preferans.
A onda te zbuni susret u parku, oči neke te prate a tebe nelagoda golica slabinama i sve se okrećeš da neko ne primeti cerekanje pritajeno, orošeno čelo i ne čuje pokretanje mlina u grudima.
DA..mlad si još toliko da podskočiš i šutneš loptu odnekud pristiglu i ptice cvrkuću nešto veselo..da, zviždućeš tu ariju...Vivaldi..je..ili Brams...ma ne mari...korak je lakši jer je park razbacao svoje mirise...i proleće neko sletelo na srebrne krošnje glave tvoje još vrele i luckaste dovoljno da život obojiš novim pogledom i svoje prozore otvoriš i nalakćen potražiš magnet koji je Sunce prizvao u tvoj svemir.
Eterom razneženo plutaju miomirisi koje udišeš željno, potreba za "pejsmejkerom" dvonožnim postaje snažna...raduješ se jer još sokovi tvoji zgasli nisu niti presahli poljupci kojima pečatiš misao za trajanje i mešanje duša u dahu. Živ si nanovo, sigurnost te bodri...
Napred samo čoveče izabrani,
novi dan je pred tobom...ispij ga dahom novog proleća skrojenog po tvojoj meri,
toliko i zaslužuješ.
