Kraljica Viktorija - Zamrznuta ljubav

[Moje ime je Đurđija.]

Možeš i ti da otvoriš temu ako želiš..

Da.. znam.. samo, ja je ne bih umela napraviti iz ovog ugla iz kog vi to radite, a koji je meni zanimljiv upravo zato što ga ne znam.. i baš mi se dopada..

 

[Poli46]

20. juna 1837. godine, Velika Britanija Velika Britanija i Irska pridružila se Velikoj Britaniji osamnaestogodišnja djevojčica Aleksandrina Victoriakćer Eduard Augusta,
Vojvoda iz Kenta, četvrti sin kralja George III.

Franz Xaver Winterhalter-Family of Queen Victoria

 

[Poli46]

J Atkinson Grimshaw 1836-1893 - British Victorian-era painter

 

[Neprilagođena]

Charles Dickens najpoznatiji je viktorijanski romanopisac.
S naglaskom na snažnoj karakterizaciji, Dickens je u svoje vreme postao izuzetno popularan
i ostaje jedan od najpopularnijih i najčitanijih svetskih autora.
Njegov prvi roman, The Pickwick Papers (1836–37), napisan kad mu je bilo dvadeset i pet godina,
postigao je preko noći uspeh ..Komedija njegovog prvog romana ima satiričnu oštricu i to prožima njegovo pisanje.
Dickens je marljivo i plodno radio na stvaranju zabavnih tekstova koje je javnost željela,
ali i na pružanju komentara o socijalnim problemima i nedaćama siromašnih i potlačenih.
Njegova najvažnija dela uključuju Oliver Twist (1837–39), Nicholas Nickleby (1838–39),
Božićna pesma (1843), Dombey i sin (1846–1848), David Copperfield (1849–50), Bleak House (1852–53),
Mala Dorrit (1855– 1857), Priča o dva grada (1859) i Velika očekivanja (1860–61).
U njegovoj fikciji postoji postupni trend prema tamnijim temama što odražava tendenciju u većini pisanja 19. veka.

Charles Dickens
Daniel Maclise

 

[Poli46]

Antonio Mancini - circa 1880-1882

 

[Neprilagođena]

​

Uloga žena u Viktorijanskoj Engleskoj

https://www.ool.co.uk/blog/the-role-of-women-in-victorian-england/


1890-te: Žena iz viktorijanske ere koja se prvi put fotografiše. Mogu samo zamisliti koliko su joj bile upečatljive oči

1890-te: Žena iz viktorijanske ere koja se prvi put fotografiše.

---

„Muška moć je aktivna, progresivna, odbrambena. On je eminentno činilac, tvorac, otkrivač, branilac. Njegov intelekt je za spekulacije i izume; njegova energija za avanturistički rat, i za osvajanje.. ali moć žene je za vladavinu, a ne za bitku – a njen intelekt nije za pronalazak ili stvaranje, već za slatko naređenje, uređenje i odluke... ona mora biti trajno, nepotkupljivo dobra ; instinktivno, nepogrešivo mudra, mudra ne za samorazvoj, već za samoodricanje: mudra, ne da se ona postavlja iznad svog muža, već da njen muškarac uvek bude iznad nje."
(Džon Raskin, Susam i ljiljani, 1865, II deo)

U ovom citatu, Džon Raskin, likovni kritičar i istaknuti društveni mislilac, ističe kako su muškarci i žene bili smešteni u društvu tokom 19. veka.
Viktorijansko doba se može pripisati formiranju strogih rodnih ideala i stereotipa.
Muškarcima i ženama su dodeljene specifične uloge koje su dovele do toga da muškarci imaju veću moć nad ženama,
pa su stoga žene bile u nepovoljnom i nezavidnom položaju tokom ove ere.

Istoričari to nazivaju „odvojene sfere“, a to znači da je mesto muškarca bilo u svetu ekonomije i biznisa,
dok je žena bila trofej doma.

Igra bilijara
Charles Edouard Boutibonne



Žene i rad:
Svi aspekti društva su bili rodni, uključujući i rad.. Godine 1830, žene su često pomagale muževima u malim preduzećima,
ali do 1890-ih posao i kuća su obično bili razdvojeni. Muškarci su napustili kućnu službu, uglavnom zbog prelaska sa poljoprivrednih na teške industrijske poslove. .... dok je većina muškaraca radila, samo jedna trećina žena je bila zaposlena u 19. veku.


Žene nisu imale pravo da tuže, glasaju ili poseduju imovinu...Mogle su da rade,ali...
za višu srednju klasu, mnoge žene nikada nisu radile van kuće.
Od žena se očekivalo da žive u skladu sa slikom ’anđela u kući’.
Ili-Budi savršena supruga i majka.

 

[Neprilagođena]

Kraljica Viktorija i princ Albert


Ženski pokret:
Uprkos strogim stereotipima postavljenim u viktorijanskom društvu, prvi znaci feminističkog političkog pokreta počeli su u ovoj eri.
Do 1850-ih, ovaj prvi feministički pokret fokusirao se na jednakost u obrazovanju, radu i posedovanju izbornih prava, poput prava glasa.

Međutim, kraljica Viktorija nije podržala feministički pokret -
uprkos tome što je i sama bila moćan monarh.
Ona je feminizam nazvala „zlom ludošću“, sugerišući da je --
„Bog stvorio muškarce i žene drugačije – onda neka ostanu tako ..
svako na svom mestu.."

Ovaj pokret nije doneo značajne pravne koristi za žene,
ali stvari su se popraviljale polako do prvih decenija 20. veka.
Stereotipi su -uspostavljeni u viktorijanskoj eri trajali duže od same ere
– a mnogi su još uvek vidljivi u nekim aspektima modernog društva.

 

[Neprilagođena]

Zašto se razvoditi od žene kada je možete prodati...

https://24sedam.rs/slobodno-vreme/z...dati-bizarne-prakse-iz-viktorijanskog-doba/ve

U viktorijanskom dobu ljudi nisu podržavali ideju razvoda braka.
Zato, umesto da se razvedu, bogati muškarci su stavljali svoje žene na aukciju.
To je bila uobičajena praksa sve do sredine 1800-ih godina.
Dakle, muževi bi paradirali sa svojim ženama kako bi ih pokazali potencijalnim kupcima.

 

[Neprilagođena]

https://www.bbc.co.uk/history/trail/victorian_britain/women_home/ideals_womanhood_01.shtml

Viktorijansko doba, 1837-1901,
okarakterisano je kao domaće doba" par ekcellence"
pod uticajem kraljice Viktorije, koja je postala neka vrsta ženstvenosti
koja je bila usredsređena na porodicu, majčinstvo i ugled....
U pratnji svog voljenog muža Alberta, i okružena svojom mnogobrojnom decom
u raskošnom, ali domaćem okruženju zamka Balmoral,
Viktorija je postala ikona ženstvenosti i domačnosti srednje klase iz kasnog 19. veka.

Kraljica Viktorija


Zaista, na Viktoriju se gledalo kao na sam model bračne stabilnosti i domaće vrline.
Njen brak sa Albertom predstavljao je ideal bračne harmonije.
Opisivali su je kao „majku nacije“, a ona je otelotvorila ideju doma
kao udobnog, domaćeg prostora.

Kraljica Viktorija

 

[Poli46]

„Muška moć je aktivna, progresivna, odbrambena. On je eminentno činilac, tvorac, otkrivač, branilac. Njegov intelekt je za spekulacije i izume; njegova energija za avanturistički rat, i za osvajanje.. ali moć žene je za vladavinu, a ne za bitku – a njen intelekt nije za pronalazak ili stvaranje, već za slatko naređenje, uređenje i odluke... ona mora biti trajno, nepotkupljivo dobra ; instinktivno, nepogrešivo mudra, mudra ne za samorazvoj, već za samoodricanje: mudra, ne da se ona postavlja iznad svog muža, već da njen muškarac uvek bude iznad nje."
(Džon Raskin, Susam i ljiljani, 1865, II deo)

Uffff..Slažem se u ovome sa Raskinom da se muška i ženska energija razlikuju..ali
ovo što je napisao premudri mislilac je užasno!!

 

[Poli46]

The Coronation of Queen Victoria-1839.John Martin

 

[Neprilagođena]

Krinolina u doba kraljice Viktorije​

https://plezirmagazin.net/krinolina-u-doba-kraljice-viktorije/

Kavez u službi etike i estetike:
Viktorijansko doba nadaleko je poznato po svojoj surovosti.
Narativ o okrutnim viktorijancima, čiji je moralni ideal nemoguće dostići bez mnogo ustupaka,
a ideal ljepote bez bola, proširio se neizbrisivo kao i drugi satanizovani narativi o devetnaestovijekovnim tekovinama.
Naravno, ništa od toga nije bilo bez povoda, ali je veliki broj priča mit i zabluda koje su rado prihvaćene.
Ipak, treba imati u vidu da su ideal ljepote i ideal moralnog išli ruku pod ruku
, iako je, recimo, filozofija dotog trenutka već odbacila načelo „moralno je i lijepo”, i postavila jasnu liniju između dobrog i lijepog.
Devetnaesti vijek je vijek prodora estetike i etike u njihovoj nezavisnosti,
ali je ipak jedno nastavilo da uslovljava drugo, a posebno u Engleskoj u zaista
dosta krutom periodu vladavine kraljice Viktorije, od 1837. do njene smrti 1901. godine.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------
I moda je u viktorijansko doba pretrpjela niz promjena.
S početka devetnaestog vijeka bila je skromna, jednostavna i čedna, ali vremenom je postajala veličanstvena u jednom
a gotovo smrtonosna u drugom smislu. Jednostavna silueta sa početka vijeka počela je da se širi uz niz podsuknji protkanih konjskom dlakom,
da bi se dobilo na čvrstini oblika...već do sredine vijeka ideal je bio strogo ali raskošno, veličanstveno, a ne jednostavno i neupadljivo
– a to je ostvareno krinolinom, čvrstom, rešetkastom konstrukcijom ispod suknje.

Period do 1850-e bio je period eksperimentisanja u tom pravcu:
prvo su čvrste platnene podsuknje protkane konjskom dlakom zamijenjene konstrukcijama po ugledu na stariju špansku nošnju,
a koje su podrazumijevale neki vid obruča oko struka koji bi stvarao širinu oko kukova.
Te konstrukcije su pravljene od kosti kita, a potom i bakra, ali su bile teške, neelastične, faktički neupotrebljive za svakodnevni život,
a posebno zato što su ih nosile i žene pripadnice nižih staleža, koje su u takvim krinolinama obavljale razne poslove.

Franz Xavier


Rešenje problema nađeno je u čeliku, odnosno u čeličnoj konstrukciji u obliku kaveza,
koja je bila i dovoljno lagana i dovoljno savitljiva, tako je preko nošena samo gornja haljina, a ispod jedna ili dvije podsuknje.
U takvoj konstrukciji bilo je moguće i sjediti i kretati se, a da se nakon toga haljina vrati u prvobitan oblik,
ali sve nije uvijek bilo tako jednostavno.

Prvo, haljina je znala biti široka i do dva metra u prečniku, što je značilo da je zauzimala ogroman prostor.
Pozivnice na svečane balove stoga su pažljivo slate, jer su žene zauzimale veliku površinu salona.
Zabilježen je slučaj kada je kraljica Viktorija zahtijevala od svojih rođaka da ne nose široke krinoline
da ne bi zauzele prostor za goste koji su im dolazili u posjetu.
Što se tiče elastičnosti haljine, njena prednost bila je i njena mana, budući da bi se krinolina
nekad opružila tako da se podigne gornja haljina, što je izazivalo opšti smijeh naroda odnosno sram onoga ko je nosi.

A.Hunaeus

. Pa ipak, razlog za osudu nije bio samo u kavezolikom tipu konstrukcije koja otežava svakodnevno funkcionisanje
– jer je ta ista konstrukcija nekada odnosila i sam život.
U slučaju požara krinoline su prvo gorile, a u njima i žene..

Krinoline su od šezdesetih godina na ovamo počinjale da gube na popularnosti, a na njihovo mjesto došle su tzv. krinolete,
odnosno manje konstrukcije koje su se nosile samo u nivou zadnjice, dok je dio naprijed bio ravan.

Auguste Toulmouche

Čak i kod žena nižeg staleža, koje su oskudjevale u raznim materijalima i ukrasima,
sama krinolina u paru sa korsetom davala je taj odvažni ženski izgled, estetski privlačan.
Grudi su bile podignute i istaknute, ali akcenat ipak nije bio na njima;
akcenat je bio na ogromnoj razlici između tanjušnog struka i širokih kukova.
To je ideal žene kakav postoji oduvijek,
. Antičke skulpture ali i skulpture bilo kog perioda izvajane u obliku pješćanog sata bile su ideal plodnosti koliko i ljepote.
Plodnost je u viktorijansko doba bio gotovo etički zahtjev upućen ženi koja je na prvom mjestu trebala biti supruga i majka.
Stoga ne treba da čudi što se u doba velike smrtnosti (kobne zarazne bolesti, nepoznavanje otrova koji je bio gotovo sveprisutan u viktorijanskom domu, predrasude)- plodnost, odnosno istaknuta ženstvenost, ponovo javila kao ideal
i uobličila se u modu.

Viktorijansko doba je ionako doba gdje smrt i život postoje jedno uz drugo, nerazdvojni.

Zapaljena krinolina-1862

 

[Poli46]

Zanimljivo, u Viktorijansko doba, osim što su bile utegnute u korzete, žene su nakon oblačenja lepih haljina s njima uranjale u vodu, kako bi odeća što više prijanjala uz njihova tela nakon izlaska iz kuće. Ovaj je „trend“ bio uzrok oboljenja od gripe i upale pluća zbog čega su mlade devojke često i umirale.
( Viktorijanskim dobom u povijesti smatra se razdoblje koje je kraljica Viktorija provela na britanskom tronu, 1837.-1901.g. )

Pored požara, krinoline su izazivale i drugu vrstu nesreća kao na primer kada bi se uvukle
ispod nečijih nogu, umotale u kotače kočije ili bi pak bile ponesene vetrom onemogućavajući osobe koje ih nose ili pak prolaznike da vide put ispred sebe.

http://www.hedonistmagazin.net/hworld/svijetla-i-tamna-povijest-krinolina/

 

[Poli46]

William Kay-Blacklock-The Flower Seller-1912

William Kay Blacklock-Lady sewing seated by a window-1917

 

[Neprilagođena]

Oskar Vajld (Oscar Wilde)
https://wannabemagazine.com/ljubavi-svetskih-pisaca-oscar-wilde/

Vincent Crotty


Oskar Vajld je šokirao London talentovano i neprestano. Sama njegova pojava je bila predstava:
ekstravagantno obučen, sa zelenim karanfilom u reveru, cigaretom u ustima: oduševljenoj publici kaže sa puno ironije:

“Gospođe i gospodo! Možda nije sasvim korektno pušiti pred vama, ali se meni čini da je nekorektno i što vi meni smetate da pušim”.

Satima je mogao da zabavlja publiku smišljajući priče “u letu”, vesele prirode, zabavan, duhovit, dečačkog duha.
“Želim da probam sve plodove iz svetske bašte!”
Odrastao je u vrlo kontroverznoj porodici, zbog koje je jedan njegov biograf izjavio “Jadno dete iz takvog braka”.

“Slika Dorijana Greja” je svakako najčuvenija knjiga Oskara Vajlda, pored njegove poezije, pozorišnih komada i novinskih članaka.
Za umetnika je Dorijan živa ikona, upravo tako ga je živopisao na platnu.
A dalje se kao sa svakom pravom ikonom dešava čudo.
Svaki neprilični postupak Dorijanov ostavlja trag na platnu.
I tu je baš u pravi čas reč o otkriću. Tada u lepoti njegovog dela,
dolazi do Oskarove životne ljubavi, koja će ga uništiti u razmeri onoga koliko ga je podigla u visine.

Liu Ling -Drawing


Jedna od najvećih romansi viktorijanskog doba bila je ljubavna veza između Oskara Vajlda
i mladog lorda Alfreda Daglasa (Lord Alfred Douglas), zvanog Bouzi (Bosie).
Bouzi je najpre bio očaran romanom “Slika Dorijana Greja”.
Nešto neobično se dogodilo sa četrdesetogodišnjim piscem, u njemu su se probudila do tada prikrivena osećanja.
Iako je već bio oženjen i otac dvoje dece, lord Daglas je sve više zaokupljao njegove misli i osećanja.
O njihovom neobičnom prijateljstvu javno se pričalo u otmenim londonskim krugovima, po periferijskim krčmama, novinskim redakcijama.
Dvostruko mlađi od Vajlda, dekadentni lord anđeoskog lica, zaveo je pisca i postao njegova najveća ljubav.
Ne mogavši da mu odoli, to je prokomentarisao:

“Jedini način da se oslobodite nekog iskušenja jeste da mu podlegnete” (The only way to get rid of a temptation is to yield to it).

 

[Neprilagođena]

Suzann Sines



Skandal je bio na pomolu.
Kruti viktorijanski moral nije dozvoljavao nikakva razmimoilaženja sa opšteprihvaćenim društvenim normama.
Viktorijanski London je tada okrenuo leđa Oskaru pod optužbama oca lorda Daglasa.
Iako je perverzni mladi lord bio veća opasnost od Vajlda nego obratno,
Vajldu je sudija zbog “nakaznog ponašanja” izrekao najgoru moguću kaznu – dvogodišnji prinudni rad.
Bouzi je Vajlda uvukao u krug mladih muških prostitutki, sa kojima je orgijao s vremena na vreme.

Noel Murphy


Godine 1895. Vajld je postao robijaš tamnice Reding.
Prva godina zatvora ga je uništila i duhovno i telesno.
U Londonu ga odjednom niko više nije spominjao.
Njegova porodica je posle sudskog skandala emigrirala u Švajcarsku, promenivši prezime u Holand.
Žena ga je jednom posetila u zatvoru. Po izlasku, deca su mu oduzeta.
Teški uslovi života u zatvoru uništili su mu zdravlje.
Posle zatvora živeo je samo još tri godine, uglavnom u siromaštvu i izbegavan.
Preminuo je u Parizu 1900. potpuno sam u hotelskoj sobi.
Njegov sin je posthumno objavio knjigu “De profundis”
sa pismima koje je Vajld u zatvoru pisao svom ljubavniku.

---

Michele Rais