Краљ Урош први и Јелена. 2 Наставка
Стефан Урош I узима за жену Јелену
око 1250
Рођење сина им Драгутина
Када је проводио дане своје на престолу Богом дарованога му краљевства, паде му на памет она реч, коју је Господ рекао о првосазданом човеку, када рече: » Није добро да човек буде сам, створићемо му помоћ, « како књиге од Постања сведоче о овом. Тако и овај благочастиви узе себи жену од царскога племена, од фрушкога рода, звану благочастиву и христољубиву краљицу Јелену. И када је овај такав брак био састављен, живљаше овај христољубиви краљ Урош велики у свом очинству са Богом дарованом му супругом, јер достојно ми је ово изрећи, богољубивом и прекрасном Јеленом, увек непрестано поучавајући се премудрости, којом је могуће угодити Богу добрим и богољубазним делима. Јер књиге Соломонове кажу: » Из уста праведнога капље премудрост, а уста нечастивих одвраћају се, « и » праведници ће живети на векове, и од Господа им је награда «. И Богоотац Давид сматрао је праведнике блаженима у псалму, јер рече: » Блажен си, и добро ће ти бити; и жена твоја је ка плодовита лоза у странама дома твога. « Јер ова господа моја Богом подигнути и сједињени по законском предању, остајаше у вољи страха Господњег, божаствени и целоумни и богомисаони савет савећавши са собом, и ставши на молитву крепко се помолише Богу у умиљењу срца, овако говорећи: » Дароваоче живота, бесмртни цару и избавитељу свега, најсилнији, незлобиви и најмилосрднији Господе, који се хвалиш на висинама, и који примаш трисвету песму од небеских сила, који си у неприступној светлости, који си рекао својим пречистим устима у Светом Писму: » Сваки који верује у мене, неће се постидети на векове « и песмопевац: » Обећајте се и подајте Господу Богу нашему; « и васељенски учитељ апостол сведочи нам говорећи: » Сваком молитвом и мољењем молећи се у сваком трпљењу и молитви. « А и праведни Јов каже: » Стиже ми молитва ка Богу и пред Њиме капљу ми очи. « Да, ево дакле сада, превечни цару, ово видећи и слушајући божествена Твоја писања, вапијемо ка Теби усрдно из дубине душе: Дароваоче добара, отвори нама недостојним слугама Твојима двери милости Твоје, и отвори утробу Твога човекољубља, и изли нама од пречистога и животворнога Твога Духа обилну неисцрпну доброту, умили се и наговори се, и не лиши нас грешних милости и славе царства Твога. Да Господе не презри створења руку Твојих, но испуни, Господе, нашу молитву, који Ти наводимо реч пророка: » понизисмо се и спасе нас, « и да увек хвалимо Твоје неисказано човекољубље, у све дане нашега живота и на векове векова, амин. «
А Владика свега створења и Господ славе, Очево послање и праведно сунце, даровалац добара, који испуњује све молитве које воде ка спасењу, и који чини вољу оних који Га се боје и услишава њихову молитву, који је утврдио небеса мудршћу, који је поставио земљу на водама, који даје свакоме дисању живот, не презре створења руку својих, које је било обузето смртном пропадљивошћу; приклонивши небеса сиђе, прикривши божанство телом, и без греха поставши телом Бог и човек, ваплоти се у пречисту Дјеву Богородицу и од ње неизречено роди се, прошавши кроз Њу и опет је учини запечатљену, како, зна само Он. Он чувши Ану где тужи у Силоаму, плачући и молећи се, да јој се дарује чедо, и говорећи: » Ако погледаш на смирење моје и дачеш ми семе мужа, « послуша је Господ и даде јој пророка Самуила. А друга Ана Јоакимова, такођер плачући у башти својој због чеда, роди свету Дјеву Марију. Исто тако услиши молитву Аврама и Саре, и дарова им Исака обећањем. Послушавши Захарију и Јелисавету, даде им родити Јована Крститеља, проповедника покајања и вођу ка спасењу. Јер Он, неисповедив и неисказан, и богат у милости, заволевши нас због превелике своје доброте, и увек бринући се о човјечјем роду, од првога Адама и до сада, праведан Бог, који испитује срца и утробе услиша молитву благоверних ових слугу својих, и посла посету светога својега и животворнога Духа, који ће јавити зачеће добра плода, испуњујићи им молбе, као и обећања споменутим праведницима. И после овога заче благочастива и христољубива Јелена у својој утроби. Када је дошло време да роди, по вољи и милости доброга Бога роди свога сина, Богом насађену грану од доброплоднога корена. Јер на овом детету се испунише богосветле и многохвалне радости његових родитеља, и многи се обрадоваше због његова рођења, и уједно се обрадоваше све државе очинства овога великога краља Уроша. Родитељи овога богознаменитога детета запеваше најчаснију песму са пророком Давидом говорећи: » Велик је Господ наш и велика је моћ његова, и разум његов не може се описати. « » Јер нам Његово свето име учини величину силну. «
Узевши Богом дарованога им сина, пород добре вере, донесеше га у цркву Господњу, и учинише све обично о детету по божанственоме закону, даровавши му бању светога крштења, и крстивши га у име Оца и Сина и светога Духа и дадоше му име Драгутин, који ће заиста бити драг и угодан Богу у сваком добром делу, и који ће толико узрасти целомудреним умом. Јер почину на овом младићу Дух премудрости, Дух страха и разума Божија. Богоотац пророк Давид рече говорећи: » Из уста младенаца и оних који сисају спремио си хвалу. « Јер начетак Господује је исповедање Његово. Добрим делима служаше Господу у младости својој. Испуњујући речи које је пророк рекао: » Не ревнуј у лукавим, нити завиди онима који чине незакоње,« свакако чувајући себе да не даде Господу безумља уснама својима, у сладост примаше речи божаствених списа, и у њима утврди свој ум од све душе, говорећи: » Закон је твој светлост мојим стазама. « » И неправду омрзнух и постаде ми одвратна, а заволих Твој закон. «
Када је доспео до младићског узраста, и пошто је Христос сунце праведно освећивао његов ум, овај богољубиви младић учаше се да поје Господу: » Господе кажи ми, да разумем. « И дадоше га родитељи његови на учење светих и божаствених књига, и њих убрзо научи, вешто и разумно, и наслађујући се добрим и красним речима њиховим, хтео је да спреми већу наду не само себи, но и целом своме Богом дарованом му очинству. Хотећи га из блата греховне дубине, осветивши га својим поукама, привести ка разуму Христове љубави, трудио се је да испуни недостатке родитеља својих. Овај христољубиви младић, ваистину беше дар дарован његовим родитељима, и имајући свагда велику радост у њему, непрестано слаху Господу Богу благодарне молитве за утврђење његово у животу и доброј вери, и волели су га веома, и на њему се испунио неисказан диван изглед, и увек су се бринули о овом душељубазном им чеду, и васпитаваху га родитељи његови са страхом Божјим у сваком благоверју и чистоти, и научише г сваком богољубљу и добром владању.
Када је прошло извесно време, и када је дорастао овај блажени до младићког узраста, хтели су његови родитељи да се по закону ожени, и узевши кћер од царског племена угарскога народа, заручише му благочастиву жену, звану госпођу Кателину. А отац његов, благочастиви и христољубиви краљ Урош велики обећа му дати крљевство, и са великим обељањем изрече да неће прекршити свога обећања, но да ће га учинити краљем у очинству своме, у српској земљи, и да ће му за живота свога даровати свој престо. Такође и свату своме краљу угарскоме обећа се, говорећи му: » Хоћу да даш кћер твоју за мога сина, јер ће у великој части и хвали ићи ка царском престолу и бесценом бисеру. Јер ево ћу учинити да син мој буде самодржавни краљ свој српској и поморској земљи. «
Када се ово свршило, живљаше овај богољубиви младић са својом женом у двору родитеља својих, гледајући ка вишњему истоку истока, чекајући неиспитане милости свога љубитеља Христа, који је подигао рог православне вере христољубивих прародитеља његових и родитеља, желећи и сам великога просвећења Спаса Христа. Имајући свагда у срцу своме смирену мудрост, живљаше безлобним животом, и сети се оне речи Владичине, коју рече својим ученицима: » Ко хоће међу вама да буде први, нека буде последњи од свију « . И опет: » Сваки који се узноси, понизиће се, и који се понижава, узвисиће се. « Јер каже један међу премудрима: » Сва дела смернога јавно ће изићи пред Бога. « И овај младић послушавши добру реч, вапијаше: » Приону душа моја уза Те, и мене узе десница Твоја. « И » И ти си онај који ми спремаш наследство моје. « » На Теби се утврдих од утробе, из утробе матере моје, « знам Владико, да се сваки, који се узда у Тебе, неће посрамити никада. И нека буде са мном грешним слугом Твојим по Твојој вољи. И тако се покораваше својим родитељима у свему, осећајући нелицемерну љубав према свима, и утврђујући у себи заповести списа речи Божјих. И живео је у побожности и чистоти у дому очеву са нешто мало људи својих, гледајући ка милостивоме Богу свију, и чекајући да прими оно што му је његов родитељ обећао.
Стефан Урош I узима за жену Јелену
око 1250
Рођење сина им Драгутина
Када је проводио дане своје на престолу Богом дарованога му краљевства, паде му на памет она реч, коју је Господ рекао о првосазданом човеку, када рече: » Није добро да човек буде сам, створићемо му помоћ, « како књиге од Постања сведоче о овом. Тако и овај благочастиви узе себи жену од царскога племена, од фрушкога рода, звану благочастиву и христољубиву краљицу Јелену. И када је овај такав брак био састављен, живљаше овај христољубиви краљ Урош велики у свом очинству са Богом дарованом му супругом, јер достојно ми је ово изрећи, богољубивом и прекрасном Јеленом, увек непрестано поучавајући се премудрости, којом је могуће угодити Богу добрим и богољубазним делима. Јер књиге Соломонове кажу: » Из уста праведнога капље премудрост, а уста нечастивих одвраћају се, « и » праведници ће живети на векове, и од Господа им је награда «. И Богоотац Давид сматрао је праведнике блаженима у псалму, јер рече: » Блажен си, и добро ће ти бити; и жена твоја је ка плодовита лоза у странама дома твога. « Јер ова господа моја Богом подигнути и сједињени по законском предању, остајаше у вољи страха Господњег, божаствени и целоумни и богомисаони савет савећавши са собом, и ставши на молитву крепко се помолише Богу у умиљењу срца, овако говорећи: » Дароваоче живота, бесмртни цару и избавитељу свега, најсилнији, незлобиви и најмилосрднији Господе, који се хвалиш на висинама, и који примаш трисвету песму од небеских сила, који си у неприступној светлости, који си рекао својим пречистим устима у Светом Писму: » Сваки који верује у мене, неће се постидети на векове « и песмопевац: » Обећајте се и подајте Господу Богу нашему; « и васељенски учитељ апостол сведочи нам говорећи: » Сваком молитвом и мољењем молећи се у сваком трпљењу и молитви. « А и праведни Јов каже: » Стиже ми молитва ка Богу и пред Њиме капљу ми очи. « Да, ево дакле сада, превечни цару, ово видећи и слушајући божествена Твоја писања, вапијемо ка Теби усрдно из дубине душе: Дароваоче добара, отвори нама недостојним слугама Твојима двери милости Твоје, и отвори утробу Твога човекољубља, и изли нама од пречистога и животворнога Твога Духа обилну неисцрпну доброту, умили се и наговори се, и не лиши нас грешних милости и славе царства Твога. Да Господе не презри створења руку Твојих, но испуни, Господе, нашу молитву, који Ти наводимо реч пророка: » понизисмо се и спасе нас, « и да увек хвалимо Твоје неисказано човекољубље, у све дане нашега живота и на векове векова, амин. «
А Владика свега створења и Господ славе, Очево послање и праведно сунце, даровалац добара, који испуњује све молитве које воде ка спасењу, и који чини вољу оних који Га се боје и услишава њихову молитву, који је утврдио небеса мудршћу, који је поставио земљу на водама, који даје свакоме дисању живот, не презре створења руку својих, које је било обузето смртном пропадљивошћу; приклонивши небеса сиђе, прикривши божанство телом, и без греха поставши телом Бог и човек, ваплоти се у пречисту Дјеву Богородицу и од ње неизречено роди се, прошавши кроз Њу и опет је учини запечатљену, како, зна само Он. Он чувши Ану где тужи у Силоаму, плачући и молећи се, да јој се дарује чедо, и говорећи: » Ако погледаш на смирење моје и дачеш ми семе мужа, « послуша је Господ и даде јој пророка Самуила. А друга Ана Јоакимова, такођер плачући у башти својој због чеда, роди свету Дјеву Марију. Исто тако услиши молитву Аврама и Саре, и дарова им Исака обећањем. Послушавши Захарију и Јелисавету, даде им родити Јована Крститеља, проповедника покајања и вођу ка спасењу. Јер Он, неисповедив и неисказан, и богат у милости, заволевши нас због превелике своје доброте, и увек бринући се о човјечјем роду, од првога Адама и до сада, праведан Бог, који испитује срца и утробе услиша молитву благоверних ових слугу својих, и посла посету светога својега и животворнога Духа, који ће јавити зачеће добра плода, испуњујићи им молбе, као и обећања споменутим праведницима. И после овога заче благочастива и христољубива Јелена у својој утроби. Када је дошло време да роди, по вољи и милости доброга Бога роди свога сина, Богом насађену грану од доброплоднога корена. Јер на овом детету се испунише богосветле и многохвалне радости његових родитеља, и многи се обрадоваше због његова рођења, и уједно се обрадоваше све државе очинства овога великога краља Уроша. Родитељи овога богознаменитога детета запеваше најчаснију песму са пророком Давидом говорећи: » Велик је Господ наш и велика је моћ његова, и разум његов не може се описати. « » Јер нам Његово свето име учини величину силну. «
Узевши Богом дарованога им сина, пород добре вере, донесеше га у цркву Господњу, и учинише све обично о детету по божанственоме закону, даровавши му бању светога крштења, и крстивши га у име Оца и Сина и светога Духа и дадоше му име Драгутин, који ће заиста бити драг и угодан Богу у сваком добром делу, и који ће толико узрасти целомудреним умом. Јер почину на овом младићу Дух премудрости, Дух страха и разума Божија. Богоотац пророк Давид рече говорећи: » Из уста младенаца и оних који сисају спремио си хвалу. « Јер начетак Господује је исповедање Његово. Добрим делима служаше Господу у младости својој. Испуњујући речи које је пророк рекао: » Не ревнуј у лукавим, нити завиди онима који чине незакоње,« свакако чувајући себе да не даде Господу безумља уснама својима, у сладост примаше речи божаствених списа, и у њима утврди свој ум од све душе, говорећи: » Закон је твој светлост мојим стазама. « » И неправду омрзнух и постаде ми одвратна, а заволих Твој закон. «
Када је доспео до младићског узраста, и пошто је Христос сунце праведно освећивао његов ум, овај богољубиви младић учаше се да поје Господу: » Господе кажи ми, да разумем. « И дадоше га родитељи његови на учење светих и божаствених књига, и њих убрзо научи, вешто и разумно, и наслађујући се добрим и красним речима њиховим, хтео је да спреми већу наду не само себи, но и целом своме Богом дарованом му очинству. Хотећи га из блата греховне дубине, осветивши га својим поукама, привести ка разуму Христове љубави, трудио се је да испуни недостатке родитеља својих. Овај христољубиви младић, ваистину беше дар дарован његовим родитељима, и имајући свагда велику радост у њему, непрестано слаху Господу Богу благодарне молитве за утврђење његово у животу и доброј вери, и волели су га веома, и на њему се испунио неисказан диван изглед, и увек су се бринули о овом душељубазном им чеду, и васпитаваху га родитељи његови са страхом Божјим у сваком благоверју и чистоти, и научише г сваком богољубљу и добром владању.
Када је прошло извесно време, и када је дорастао овај блажени до младићког узраста, хтели су његови родитељи да се по закону ожени, и узевши кћер од царског племена угарскога народа, заручише му благочастиву жену, звану госпођу Кателину. А отац његов, благочастиви и христољубиви краљ Урош велики обећа му дати крљевство, и са великим обељањем изрече да неће прекршити свога обећања, но да ће га учинити краљем у очинству своме, у српској земљи, и да ће му за живота свога даровати свој престо. Такође и свату своме краљу угарскоме обећа се, говорећи му: » Хоћу да даш кћер твоју за мога сина, јер ће у великој части и хвали ићи ка царском престолу и бесценом бисеру. Јер ево ћу учинити да син мој буде самодржавни краљ свој српској и поморској земљи. «
Када се ово свршило, живљаше овај богољубиви младић са својом женом у двору родитеља својих, гледајући ка вишњему истоку истока, чекајући неиспитане милости свога љубитеља Христа, који је подигао рог православне вере христољубивих прародитеља његових и родитеља, желећи и сам великога просвећења Спаса Христа. Имајући свагда у срцу своме смирену мудрост, живљаше безлобним животом, и сети се оне речи Владичине, коју рече својим ученицима: » Ко хоће међу вама да буде први, нека буде последњи од свију « . И опет: » Сваки који се узноси, понизиће се, и који се понижава, узвисиће се. « Јер каже један међу премудрима: » Сва дела смернога јавно ће изићи пред Бога. « И овај младић послушавши добру реч, вапијаше: » Приону душа моја уза Те, и мене узе десница Твоја. « И » И ти си онај који ми спремаш наследство моје. « » На Теби се утврдих од утробе, из утробе матере моје, « знам Владико, да се сваки, који се узда у Тебе, неће посрамити никада. И нека буде са мном грешним слугом Твојим по Твојој вољи. И тако се покораваше својим родитељима у свему, осећајући нелицемерну љубав према свима, и утврђујући у себи заповести списа речи Божјих. И живео је у побожности и чистоти у дому очеву са нешто мало људи својих, гледајући ка милостивоме Богу свију, и чекајући да прими оно што му је његов родитељ обећао.