Kralj Artur i mač u kamenu
Kada je sam mač u pitanju, i tu postoji polemika oko ove legende. Koliko se izvori ne slažu o detaljima priče i koliko je legenda o kralju Arturu tokom godina podlegla prepravkama govori i to da čuveni mač, prema originalnoj legendi,
uopšte nije bio u kamenu, već je bio
zariven u nakovanj koji se nalazio na kamenu.
Da ne govorimo o tome da je čitava stvar možda bila
nespretna prevodilačka greška. Naime, jedna od priča o kralju Arturu govori o njegovoj bici sa Saksoncima, konkretno sa njihovim vođom. Nakon što ga je ubio, Artur izvlači svoj mač iz njega, diže ga u vis i tako se proglašava kraljem, prema nepisanom pravilu da onaj koji porazi kralja sam postaje novi kralj.
U čemu je onda fora? Pa, u prevodu. Latinska reč za kamen je
saxo, za Saksonca
Saxon.
Progutajte slovo i prekrojili ste istoriju.
No, da se vratimo legendi. Da pitate bilo koga oko sebe kako se zvao mač kojeg je mladi Artur izvukao iz kamena, sve su šanse da bi odgovor bio jednoglasan ‒ pa, zaboga,
Ekskalibur. No, da li je to baš tako?
Originalna legenda tvrdi da Artur uopšte
nije imao samo jedan mač, Mač sa velikim M, čarobni Ekskalibur. Naprotiv, priča kaže da su postojala bar tri mača. Jedan, zapravo najobičniji od svih, bio je onaj
u kamenu. Iako su svi slavni mačevi imali imena u to viteško doba, ovaj je bio
bezimen, a s obzirom na to koliko se zgodno pojavio u Londonu baš kad je Merlinu bio potreban magičan rekvizit za utvrđivanje kraljevske loze, smatra se da je on bio upravo čarobnjakov (mač, ako ne i trik).
Drugi, daleko bitniji i očigledno
najpoznatiji je Ekskalibur. Ovaj mač navodno je imao
magična svojstva, a po svojoj svojeglavnosti mogao bi se uporediti sa
Torovim maljem Mjolnirom, iz nordijske mitologije. Naime, kao i Mjolnir, i
Ekskalibur nije dozvoljavao da ga koristi neko ko ga nije dostojan, što je verovatno razlog zbog kojeg je on tokom vremena zamenio prvobitni mač u kamenu.
Ovaj mač je bio toliko moćan da se Artur
bojao mogućnosti da on dospe u pogrešne ruke, pa se potrudio da ga se niko ne dočepa. Pred svoju smrt, nakon što je primio smrtonosni udarac, Artur je
bacio Ekskalibur u jezero pokraj bojnog polja u Avalonu i tako ga
poverio na čuvanje Gospi od jezera.
No, i ovu verziju treba uzeti s rezervom, jer se
priče i ovde razilaze. Naime, one verzije legendi koje prihvataju da je Ekskalibur zapravo mač iz kamena, spominju
još jedan čaroban mač po imenu Kaledfulč koji je Artur dobio upravo od Gospe od jezera, a kojoj će ga kasnije, pred smrt, i vratiti. Kaledfulč je navodno bio sve ono što danas verujemo o Ekskaliburu ‒
mitsko oružje, toliko moćno da može pobediti bilo kog neprijatelja, i praktično čini onog ko ga poseduje
nepobedivim.
Prema tog priči, Ekskalibur, iako
dovoljno magičan da prepozna pravog kralja, uništen je već u prvom dvoboju. Naime, kralj Pelinor je u bici pobedio Artura i
polomio Ekskalibur na pola, nakon čega je bilo potrebno naći novi mač, pa na scenu stupa Kaledfulč. S druge strane, postoji i verzija po kojoj je Kaledfulč
samo drugo ime za Ekskalibur.
Konačno,
treći mač bio je Klarent, mač mira, još jedno magično oružje kralja Artura, međutim,
daleko manje popularno. Navodno, Artur nije koristio ovaj mač ni često, ni rado. U ratovima se oslanjao na svoj moćan Ekskalibur, a Klarent mu je služio
za viteške turnire. Ipak, iako se retko spominje, Klarent ima
jednu od ključnih uloga u ovoj legendi. Naime,
upravo je Klarent usmrtio Artura i to tako što ga je Morderd, uz Ginevrinu pomoć, ukrao i ranio Artura njime u bici. Nakon tog smrtonosnog udarca, Artur umire.
Ipak, pojedine legende kažu da su njegove poslednje reči bile da ide u Avalon da izvida rane
nakon čega će se vratiti svom narodu. Ovo je ujedno i osnov za tvrdnje narodnih pesama o
Arturovoj besmrtnosti, jer se ovo obećanje o mogućem povratku gotovo izjednačava sa drugim Isusovim dolaskom, pa bi Arturov povratak mogao označiti početak rajske vladavine.
