Kada su, januara 1916. godine, Austrougari gađali crnogorske položaje jedno đule je potrefilo kapelu Njegoša i napravilo (ako se tako smijem izrazit) jednu "prostrijelnu ranu". Ta prostrijelna rana bila je širine od oko 1 metar.
Ali, bila je tada razglašena prva neistina o Kapeli - da je srušena! Da je to tako, dokazuje ponašanje Crnogorske Crkve, koja se opirala privremenom prijenosu Njegoševih kostiju na Cetinje, što je tražila austrougarska vojna uprava, da bi sanirala objekat. Da je, kojim slučajem, Kapela zaista bila srušena, Mitrofan Ban, posljednji mitropolit autokefalne crnogorske crkve, bi sam pokrenuo pitanje premeštanja Njegoševih kostiju u cilju njihove zaštite. Nasuprot tome, Mitrofan Ban se protivio prijenosu kostiju na Cetinja, jer je stručna komisija izišla na Lovćen i zapisala da je, citiram: "... našla Crkvu i grob u potpunom redu"!
Kosti, kao što ste sigurno sami izračunali, nikada nijesu vraćene u staru Kapelu niti se ona ikada sanirala. Naime, srušena je 1925. godine.
Zašto je srušena, ako je potvrđeno tada, a i kasnije, da se prvobitna kapela mogla sanirati i kako piše u njihovom zaključku "... oprave i dovedu u prvobitno stanje do 1. septembra 1921. godine"?
Proslava godišnjice rođenja prijestolonasljednika Petra II su navele izvjesnu gosp. Jelenu Lazarević da započne kampanju za rušenje Njegoševe kapele i izgradnju nove koja treba da bude "Kraljevska i Njegoška"! I tako se desilo da se Njegoševa kapela pretvori u zadužbinu kralja Aleksandra, a da se istisne Sv. Petar Cetinjski, kome je kapela bila posvećena.
Ivan Meštrović se, po kazivanju Dožića "osećao Srbinom". Bio je lični prijatelj kralja Aleksandra, pa to objašnjava i njegov Vidovdanski hram. Meštrović je bio objavio svoj nacrt Mauzoleja, ali ga Crkva nije prihvatila iz dva razloga. Naime, smatralo se da na Lovćenu treba da bude sakralni a ne svjetovni objekat i da je podnešeni projekat preskup. Ali nekome se žurilo.
Dožić, novi arhimandrit cetinjski, uspio je da ubijedi kralja da se odustane od Mauzoleja i da kralj da novac za rušenje Kapele i postavljanje novog objekta. Taj objekat je sa desne strane ulaza nosio natpis koji, dosta neukusno, povezuje Njegoša i Aleksandra, a sa gornje strane nešto još neukusnije: da je Kapela zidana u čast rođendana njegovoga sina Petra II rođenog dvije godine ranije ?!?!?
Tako je spomen grobnica Njegoševa pretvorena u spomenik Petru II Karađorđeviću, dvogodišnjaku, koji baš ničim nije zadužio niti Srbiju - a kamoli Crnu Goru.
Slijedi ktitorski natpis Aleksandra:
"Ми Александар I, краљ Срба, Хрвата и Словенаца, праунук Карађорђа Петровића, и син Петра II великог ослободиоца и ујединитеља нашег народа, и Књегиње Зорке Петровић Његош, обновисмо (?) овај свети храм, који је на Ловћену крај Цетиња (ka da mi ne znamo đe je Lovćen) подигао и за вечну кућу изабрао: славни наш предак (? Njegoš nije imao đece) Петар Петровић Његош (opet greška, jer je vladika Rade bio Petar II), Владика и господар Црне Горе, велики родољуб, песник слободе Црне Горе, поклоник "Хероју Тополскоме Карађорђу бесмртноме" - и апостол и песник јединства нашега народа, а који би 1916. године разорен (?) у рату за ослобођење и уједињенје. Нека је мир његовом пепелу. Његов свети благослов, нека се излије на наш дом и народ, кроз све векове. Амин. На Ловћену, 21. 09. 1925. године."
Zaista je neukusno prikazivati se potomkom vladike Rade, koji nije imao potomstva!
Izvor: Arhiv Jugoslavije, fasc 1498 - đe se može naći zaključak Odbora za sanaciju koji, između ostalog, navodi da "se grobnica Vladike Rada na Lovćenu opravi i dovede u prvobitno stanje do 1. septembra 1921. godine". Rus Krasnov, je ne samo napravio projekat za novu izgradnju, već je takođe napravio i "predračun za restauraciju Kapele". To se takođe može naći u Arhivu Jugoslavije.
Znači, zašto bi se pravio predračun za sanaciju ako je Kapela srušena ?
No kako jedan reče kada su se neki Crmničani bunili zbog datog naziva nekog izvora u "Savin", iako se nikad ranije tako nije nazivao - "Ćuti, i to će biti istina za 100 godina!"
Ali, bila je tada razglašena prva neistina o Kapeli - da je srušena! Da je to tako, dokazuje ponašanje Crnogorske Crkve, koja se opirala privremenom prijenosu Njegoševih kostiju na Cetinje, što je tražila austrougarska vojna uprava, da bi sanirala objekat. Da je, kojim slučajem, Kapela zaista bila srušena, Mitrofan Ban, posljednji mitropolit autokefalne crnogorske crkve, bi sam pokrenuo pitanje premeštanja Njegoševih kostiju u cilju njihove zaštite. Nasuprot tome, Mitrofan Ban se protivio prijenosu kostiju na Cetinja, jer je stručna komisija izišla na Lovćen i zapisala da je, citiram: "... našla Crkvu i grob u potpunom redu"!
Kosti, kao što ste sigurno sami izračunali, nikada nijesu vraćene u staru Kapelu niti se ona ikada sanirala. Naime, srušena je 1925. godine.
Zašto je srušena, ako je potvrđeno tada, a i kasnije, da se prvobitna kapela mogla sanirati i kako piše u njihovom zaključku "... oprave i dovedu u prvobitno stanje do 1. septembra 1921. godine"?
Proslava godišnjice rođenja prijestolonasljednika Petra II su navele izvjesnu gosp. Jelenu Lazarević da započne kampanju za rušenje Njegoševe kapele i izgradnju nove koja treba da bude "Kraljevska i Njegoška"! I tako se desilo da se Njegoševa kapela pretvori u zadužbinu kralja Aleksandra, a da se istisne Sv. Petar Cetinjski, kome je kapela bila posvećena.
Ivan Meštrović se, po kazivanju Dožića "osećao Srbinom". Bio je lični prijatelj kralja Aleksandra, pa to objašnjava i njegov Vidovdanski hram. Meštrović je bio objavio svoj nacrt Mauzoleja, ali ga Crkva nije prihvatila iz dva razloga. Naime, smatralo se da na Lovćenu treba da bude sakralni a ne svjetovni objekat i da je podnešeni projekat preskup. Ali nekome se žurilo.
Dožić, novi arhimandrit cetinjski, uspio je da ubijedi kralja da se odustane od Mauzoleja i da kralj da novac za rušenje Kapele i postavljanje novog objekta. Taj objekat je sa desne strane ulaza nosio natpis koji, dosta neukusno, povezuje Njegoša i Aleksandra, a sa gornje strane nešto još neukusnije: da je Kapela zidana u čast rođendana njegovoga sina Petra II rođenog dvije godine ranije ?!?!?
Tako je spomen grobnica Njegoševa pretvorena u spomenik Petru II Karađorđeviću, dvogodišnjaku, koji baš ničim nije zadužio niti Srbiju - a kamoli Crnu Goru.
Slijedi ktitorski natpis Aleksandra:
"Ми Александар I, краљ Срба, Хрвата и Словенаца, праунук Карађорђа Петровића, и син Петра II великог ослободиоца и ујединитеља нашег народа, и Књегиње Зорке Петровић Његош, обновисмо (?) овај свети храм, који је на Ловћену крај Цетиња (ka da mi ne znamo đe je Lovćen) подигао и за вечну кућу изабрао: славни наш предак (? Njegoš nije imao đece) Петар Петровић Његош (opet greška, jer je vladika Rade bio Petar II), Владика и господар Црне Горе, велики родољуб, песник слободе Црне Горе, поклоник "Хероју Тополскоме Карађорђу бесмртноме" - и апостол и песник јединства нашега народа, а који би 1916. године разорен (?) у рату за ослобођење и уједињенје. Нека је мир његовом пепелу. Његов свети благослов, нека се излије на наш дом и народ, кроз све векове. Амин. На Ловћену, 21. 09. 1925. године."
Zaista je neukusno prikazivati se potomkom vladike Rade, koji nije imao potomstva!
Izvor: Arhiv Jugoslavije, fasc 1498 - đe se može naći zaključak Odbora za sanaciju koji, između ostalog, navodi da "se grobnica Vladike Rada na Lovćenu opravi i dovede u prvobitno stanje do 1. septembra 1921. godine". Rus Krasnov, je ne samo napravio projekat za novu izgradnju, već je takođe napravio i "predračun za restauraciju Kapele". To se takođe može naći u Arhivu Jugoslavije.
Znači, zašto bi se pravio predračun za sanaciju ako je Kapela srušena ?
No kako jedan reče kada su se neki Crmničani bunili zbog datog naziva nekog izvora u "Savin", iako se nikad ranije tako nije nazivao - "Ćuti, i to će biti istina za 100 godina!"
Ми се већ забринули што те нема. Баш је било празно и досадно без тебе ових дана, све нека углађена конверзација - безвезе! :wink: 
