Koza i sveštenik (namerno prvo koza pa tek onda sveštenik)...
Jednom davno, u jednom selu u drevnoj Indiji, živeli su jedna mala koza i jedan sveštenik. Sveštenik je hteo da žrtvuje kozu bogovima. Podigao je ruku i nož kako bi je zaklao, ali koza najednom poče da se smeje. Sveštenik zastane, u čudu, pa upita kozu: “Zašto se smeješ? Znaš li da ću te sad zaklati?” - “O, da,” reče koza. “Znam, pošto sam 499 puta umrla i iznova se rodila kao koza, i ponovo ću se roditi kao ljudsko biće.” Onda mala koza poče da plače. Visoki sveštenik je upita: “Zašto sada plačeš?” A koza mu odgovori: “Zbog tebe, jadni svešteniče. Pre 500 života i ja sam bila visoki sveštenik i žrtvovala koze bogovima.” Sveštenik padne na kolena i reče: “Oprosti mi, preklinjem te. Odsad ću biti čuvar i zaštitnik svih koza u zemlji.” Čemu nas uči ova drevna priča? Tome da se nijedno živo biće ne sme žrtvovati. Namaste.
Izvanredno.
Jednom davno, u jednom selu u drevnoj Indiji, živeli su jedna mala koza i jedan sveštenik. Sveštenik je hteo da žrtvuje kozu bogovima. Podigao je ruku i nož kako bi je zaklao, ali koza najednom poče da se smeje. Sveštenik zastane, u čudu, pa upita kozu: “Zašto se smeješ? Znaš li da ću te sad zaklati?” - “O, da,” reče koza. “Znam, pošto sam 499 puta umrla i iznova se rodila kao koza, i ponovo ću se roditi kao ljudsko biće.” Onda mala koza poče da plače. Visoki sveštenik je upita: “Zašto sada plačeš?” A koza mu odgovori: “Zbog tebe, jadni svešteniče. Pre 500 života i ja sam bila visoki sveštenik i žrtvovala koze bogovima.” Sveštenik padne na kolena i reče: “Oprosti mi, preklinjem te. Odsad ću biti čuvar i zaštitnik svih koza u zemlji.” Čemu nas uči ova drevna priča? Tome da se nijedno živo biće ne sme žrtvovati. Namaste.
Izvanredno.
Kažu da je za to najvažnije šta u zadnjem času mislimo.
