Ima bogami gotovo dve decenije , kako tog majskog jutra pređosmo besnu vodu i popesmo se na brda iznad obale . Matera okupila nejač uz skute , drhti ko srna . Iza nas zavičaj , ispred nas dalek istok i sunce koje izlazi . Spas ? Možda i budućnost? Ne čuje se artiljerija ! Il izmakosmo , il prekinuše ? Tek radosna tišina uz poj ptica. Ko zna , možda uhvatismo sreću ? Tek eto nas, bez igde ičega - presvisli od straha i umora , a presrećni u očima.
Babo odjedared :Vreme je da idem !
Matera briznu u plač : Kud ćeš , ubićete ? Kud sam protivu sviju ? Kud ću ukleta sa ovom sirotinjom ! Ne ostavljaj me bez zaštite !
Babo zgrabi moju ruku : Slušaj Milovane , odrasta si ! Vreme je da mi učiniš zamenu ! Sad si ti odgovoran za materu ti i ovu moju nejač . Idi tako pravo , nek ti sunce do podne slepi oči - a od podneva nek ti greje teme .Ne staj nikud tako tri nedelje . A posle traži život za vas . Pametan si ti i vredan . Hoćete . Zapamti što ti rečem , hoće tebe život .
Izljubi nejač i materu , pa nesta nadole.
Proguta ga huk besne vode.
Krenuh odvažno , a srce puca od straha , tuge i nemoći . Oni zamnom !
Tad sam nekako imao ,taman toliko da završim osmoljetku .Ja Milovan , glava porodice .
Evo me danas gde stojim na istom mestu da predam babi raport . Ko velim ljudi smo : Imam ti babo tri ipo decenije . Nejač ti babo izrasla, posvršavala škole i ljudi su za ponos . Čupe nam se obe udale . Imaš od obe po unuka .Divni ! Lazar postao majstor , ima radionicu - sve živo u selu popravlja .Oće svak baš njega za zeta . A on stasit , lep bre ; ama jure ga devojke.
Ja ti redujem oko kuće, koju skućismo sa materom . Ona samo ćuti ! Sve češće gleda u zapad , kao da čeka nekog izdaleka ?
Znam sve , a ti gledaj da skoro ne dođeš amo ! Znaš , od svog roda imam samo nju !
Velim sve znam !
Znam da si poginuo na kućnom pragu, braneći od svih našu prokletu dedovinu .
Znam da su te tukli minobacačima i topovima ama baš svi ; kako četnici , tako i ustaše - kako ustaše tako i balije sa muđžahedinima . Sedam dani i noći si branio ognjište predaka -- a svima zapelo za tu našu uđericu i to naše brdašce . Pričali su da nije ostao kamen na kamenu od silnih granata i rafala. Pričaše još , kako je ta kota bila važna one noći kad krenusmo u zbeg . Kako mnogi izginuše, a nju nijedna vojska ne osvoji .
A posle kažu odustaše vojske od nje , čak ni mrtve ne pokupiše.
Eto tako kažu .
I još kažu, da je svima domaćin pružao otpor do poslednje kapi krvi u sebi .
I još kažu da veću ljudinu majka nije rodila .
A sad više ništa ne kažu .
A šta da i kažu ?
Četnici , ustaše i balije nekako se izmiriše i vlast podeliše . Uz vlast podeliše i ono što preosta . Više niko ne pominje kotu 713 . Ti znaš a i ja znam gde je i štaje kota 713 .
Ja dođoh dovde da izvestim , ko velim nemoj vodu da prelaziš i čuvaj kotu . Ko zna ? A mićemo ovako , kao što reče : oće nas život !
Ajd pa zbogom babo ostaj !
Babo odjedared :Vreme je da idem !
Matera briznu u plač : Kud ćeš , ubićete ? Kud sam protivu sviju ? Kud ću ukleta sa ovom sirotinjom ! Ne ostavljaj me bez zaštite !
Babo zgrabi moju ruku : Slušaj Milovane , odrasta si ! Vreme je da mi učiniš zamenu ! Sad si ti odgovoran za materu ti i ovu moju nejač . Idi tako pravo , nek ti sunce do podne slepi oči - a od podneva nek ti greje teme .Ne staj nikud tako tri nedelje . A posle traži život za vas . Pametan si ti i vredan . Hoćete . Zapamti što ti rečem , hoće tebe život .
Izljubi nejač i materu , pa nesta nadole.
Proguta ga huk besne vode.
Krenuh odvažno , a srce puca od straha , tuge i nemoći . Oni zamnom !
Tad sam nekako imao ,taman toliko da završim osmoljetku .Ja Milovan , glava porodice .
Evo me danas gde stojim na istom mestu da predam babi raport . Ko velim ljudi smo : Imam ti babo tri ipo decenije . Nejač ti babo izrasla, posvršavala škole i ljudi su za ponos . Čupe nam se obe udale . Imaš od obe po unuka .Divni ! Lazar postao majstor , ima radionicu - sve živo u selu popravlja .Oće svak baš njega za zeta . A on stasit , lep bre ; ama jure ga devojke.
Ja ti redujem oko kuće, koju skućismo sa materom . Ona samo ćuti ! Sve češće gleda u zapad , kao da čeka nekog izdaleka ?
Znam sve , a ti gledaj da skoro ne dođeš amo ! Znaš , od svog roda imam samo nju !
Velim sve znam !
Znam da si poginuo na kućnom pragu, braneći od svih našu prokletu dedovinu .
Znam da su te tukli minobacačima i topovima ama baš svi ; kako četnici , tako i ustaše - kako ustaše tako i balije sa muđžahedinima . Sedam dani i noći si branio ognjište predaka -- a svima zapelo za tu našu uđericu i to naše brdašce . Pričali su da nije ostao kamen na kamenu od silnih granata i rafala. Pričaše još , kako je ta kota bila važna one noći kad krenusmo u zbeg . Kako mnogi izginuše, a nju nijedna vojska ne osvoji .
A posle kažu odustaše vojske od nje , čak ni mrtve ne pokupiše.
Eto tako kažu .
I još kažu, da je svima domaćin pružao otpor do poslednje kapi krvi u sebi .
I još kažu da veću ljudinu majka nije rodila .
A sad više ništa ne kažu .
A šta da i kažu ?
Četnici , ustaše i balije nekako se izmiriše i vlast podeliše . Uz vlast podeliše i ono što preosta . Više niko ne pominje kotu 713 . Ti znaš a i ja znam gde je i štaje kota 713 .
Ja dođoh dovde da izvestim , ko velim nemoj vodu da prelaziš i čuvaj kotu . Ko zna ? A mićemo ovako , kao što reče : oće nas život !
Ajd pa zbogom babo ostaj !
Četnici , ustaše i balije nekako se izmiriše i vlast podeliše . Uz vlast podeliše i ono što preosta . Više niko ne pominje kotu 713 . Ti znaš a i ja znam gde je i štaje kota 713 
