JABUCHILO:
aha. liberte, fraternite, egalite.
padajuca seciva, letece glave, pletene korpe, kokice, muzika, zezanje... jednom recju - Mit o pobedi razuma.
А, па добро, смислили су то пре Руже де Лила и Ратне песме војске са Рајне... Него, озбиљно, јел' имаш ти неке конкретне наводе око тога (осим самог текста који је, је ли, у духу времена

)? Не полемишем, него ме занима. Француска револуција је препуна тог лудила и слављења вешала (нешто попут викенд-издања Данаса, кад се Беба и Чеда отворе новинарима), па ако имаш неки росиискои увид, пуцај (гарант Дугин и екипа имају целу катедру на тему)... Наравно, нисам ја неки фан поменуте Марсељезе (осим што је та каснија симболика онако, генерално
слободарска - знаш да се то и и међу Србима XIX века наручивало све у шеснаес'). А волим и сцену из Казабланке.
Р.Ѕ. Знаш ону причу кад је Антоанета славила рођендан - а руља већ полако преузела земљу - па почели официри да певају ројалистичке песме (беше неки композитор Гратри, чије су песме биле омиљене у тим круговима), да наздрављају Краљици како и доликује џентлменима, побацали тробојке и окачили беле бурбонске љиљане? Стварно су имали Франци пар лепих контранапада. Штета што није успело, а ваљда није ни могло, јер да је могло, успело би.