Косово - Грачаница, непресушна инспирација

Sta za vas znaci Gracanica

  • Duhovna kolevka Pravoslavlja

  • simbioza Srpske patnje

Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
Matija Bećković
Kosovo
najskuplja srpska reč

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Pre šest vekova ništa se na globusu nije dogodilo značajnije od boja na Kosovu Polju.

I danas, posle šest stotina Vidovdana, za sudbinu srpskog naroda ništa nije presudnije od bitke koja traje na Kosovu i za Kosovo.

Ishod Kosovskog boja još se ne zna, kako onog negdašnjeg, tako ni ovog današnjeg.

Od početka pretrajavaju dve stvarnosti i dve istine. I ne ustupaju jedna drugoj. Što vreme više odmiče, sve se manje zna hoće li nas onebesati ili progutati kosovska rana.

Kosovo osvanjuje svakog jutra. Svaki dan je jedna godišnjica i jedna zadušnica. I danas se tamo kao i na Vidovdan 1389. vidi "ko je vera, a ko je nevera".

Kao da srpski narod vodi samo jednu bitku, gine u istom boju i na istom polju, proširuje kosovsku kosturnicu, "ridanje na ridanje pridodaje", nove mučenike pribraja kosovskim mučenicima.

Kosovo je odavno stiglo do Jadovna - i pravo je čudo da ime Kosovo nije dobila sva srpska zemlja.

Kosovo je najskuplja srpska reč. Plaćena je krvlju celog naroda. Po cenu te krvi je ustoličena na prestolu srpskog jezika. Bez krvi se nije mogla kupiti, bez krvi se ne može ni prodati.
.......................................................................................................................
Poraz je otkriće poezije

Kosovska bitka je stekla slavu najvećeg poraza, a kritička istorija sumnja da je to bio poraz. Ni jedan izvor ne govori da su Turci pobednici, a svi izvori ćute da su Srbi poraženici.

Poraz je otkriće poezije. Poezija se odlučila i saglasila da je to bio poraz, nalazeći u porazu veću dobit od zlobiti. Konačnost poraza je dala silu početka beskonačnosti poezije.

U skrivenom smislu poraza su tajni podstreci i živi podsticaji koje poezija nije nikada potrošila. Tamo gde poezija nađe oslonac, tu je uvek i najveća dubina.

Poezija je zasnovala svoje poprište posle boja, uveličavajući poraz da bi umnožila duhovnu svojevinu. Zapevalo se o porazu kako ne pevaju poraženi, već oni koji su kadri da prime takvu presudu. Ne ponosimo se porazom, ali ne verujemo u zemaljske pobede. Poraz pod krstom časti, poraz je pod visokim uslovima. Pobeda je to najvećih principa i poslednjih odgovora. I smemo li reći: neka je prost poraz koji donosi toliku veru i takvu poeziju.

Istorija je podsećala i na Lazareve pobede i bojeve, ali poezija za njih nije htela da čuje.

Poraz je pobeda pamćenja. Da nismo poraženi sve bismo zaboravili. A ko se ničeg ne seća sve mu se može uzeti.

Kosovo je rodila sloboda stvaralačkog čina, a ta sloboda mora biti apsolutna. Zato je na Kosovu spasena naša duhovna čast. Zato Kosovo izaziva toliko uzbuđenje nacionalnog ponosa i zato je etika naša jedina politika na Kosovu. I danas kao i 1389. godine na Kosovu smo branili ljudska prava.
......................................................................................................................

Teže se ulazi u poeziju nego u istoriju

Srpski narod je narod buna, a bune otpisuju prošlost. Novo je uvek jače, da staro zaboravljamo i jedva osećamo. Potkidamo žile, zatiremo pamćenje. Ne znamo starije civilizacije ni svoje ranije jezike. Tako, ne znajući sebe počinjemo iz početka.

Kosovo je premjena ali i koleno koje povezuje pamtivek i današnji dan. Nevidljivi konac koji na okupu drži svu svoju tvorevinu.

Otkada je na kosovsku stopu stupila srpska kultura kao da pevamo samo sa jednog mesta i na istu temu.

Jedan motiv je okupio i narod i poeziju. I kao da se posle Kosova mnogo teže ulazilo u poeziju nego u istoriju.

Kad god smo napuštali tu stopu napuštali smo sebe. Misleći da idemo u Evropu, izlazili smo iz nje, gubili ono što smo već bili i imali. Verovali da je izvan nas ono što je bilo u nama. Evropa nema dubljeg korena od onog koji preko Grčke i Vizantije izbija na našem tlu. Kosovski stub je prorastao kroz sve Vidovdane.

I moderno srpsko pesništvo je izbojak iz starog korena, nova, snažna potvrda temeljnih vrednosti.

Buduća vremena će nam kazati ime pesnika koji će Kosovo još jednom zakroviti i doreći jezikom novih, nerođenih naraštaja.

U poeziju Kosova se obično ne ubrajaju sve pesme koje mu pripadaju. Ubrajaju se one koje su neposredno vezane za Kosovo, a izostavljaju one kojima je Kosovo nevidljivo sunce.
......................................................................................................................
Grob

Po našem narodnom verovanju, zemlja na kojoj je grob se ne prodaje. Domaćini bez naslednika ili oni koji su se pribojavali da bi njihovi potomci mogli prodati imanje, osiguravali su se od ove mogućnosti tako što su se umesto na groblju sahranjivali na svojoj okutnici.

Pred grobom bi ustuknuo i onaj ko je sklon da proda i onaj koji bi želeo da kupi.

Na kosovskoj okutnici je sahranjen ceo srpski narod. Zato tom zemljom Srbi ne mogu trgovati.

1989.
......................................................................................................................................................
Napomena:
Kosovo - najskuplja srpska reč je predavanje Matije Bećkovića držano u Australiji, Evropi i Jugoslaviji tokom 1989. godine prilikom proslave šestogodišnjice Kosovske bitke.

PS
Ovo je samo jedan mali odlomak iz navedenih predavanja...............................
 
LJUDI - MOSTOVI

Mostovi su na dve reke
A na njima, lanac ljudi
Srce duše, noću čeka
Da ih sruše, đavli ludi.................

Mermer golub pobednika
Kalemegdan, grli vale
Drug do druga, sledbenika
Svi mostovi, boje plave......................

Ruka ruku, verom stisla
A i slogom, roj bez kraja
Reke teku, val se blista
Da obale večno spaja...............

Nadvisiće delom svojim
I mostove i obale
U tom redu i ja stojim
I moje su ruke plave.

ZK

OPROST

Ostalo je malo reči
Da se sva bol, u stih stavi
A i ponos, što nas leči
Osećaj nam stvara plavi............

Svi *strahovi*, nestali su
Kao strepnje crne slutnje
Moje more, prestale su
Nema srdžbe a ni ljutnje...........

Opraštamo, ne svetimo
Osmeh licu, mi vraćamo
Treba da se prisetimo
DA GREŠKAMA, NE PLAĆAMO

ZK
 
KOSOVSKI BOZURI
Objavljeno 09.03.2009. u 12:17, autor: Cicoka
Oznake
Zaplakao bozur tuge,zaplakao,tuzno rida,
ostavljen zakorovio,,arbanas ga silom kida.
Hoce da ga iskoreni,da ne cveta,cvet crveni,
cvet krvave tuge polja,Srpske krvi,Srpskog znoja.
Odzvanjaju bolni krici,razlezu se duz Kosova,
Tuzna pesma,uplakana,pesma polja bozurova.
Oplakuju Osojane,Mitrovicu i Ljevisku,
Gracanicu mucenicu,pesmom vida svoju dusu.
Kosovske ih suze tako, zalivaju ,dusom greju,
ranom svoje bolne duse,ispisuju epopeju.
O Kosovskoj Srpskoj deci,ko su bili njima predci,
ko im zemlju,iz duse otima,ko ih okiva teskim lancima.
Ko bi da Lazara sa Kosova protera,
ko bi da Srpsku svu celjd otera.
Ko bi da bozure zatre da ne cvetaju,
Da kosovski bozuri nikad ne zapevaju.

JA
 
PLACI VOLJENA ZEMLJO
Objavljeno 02.03.2009. u 17:59, autor: Cicoka
Oznake
Placi zemljo za LJeviskom,
ne bi li je suza digla
iz pepela Srpskog roda
ne bi li se obnovila.

Placi zemljo,ridaj glasno,
Osojane,bolna rano
cizma koja tobom hoda
rusi sto je uzorano.

Placi zemljo jer nas nema
da Uskrsnje srecno jutro
docekamo nasmejano
sve je tuzno i sad pusto.

Placi zemljo i suzama
reci hulji :to je moje,
iz duse mi nikad neces
otet moje ,moje polje.

Svi grobovi to su moji,
moje ime i sve sto sam
suzo moja ,vrela bistra,
sa Kosovom dusa osta.
 
BADNJACE MOJ
Objavljeno 04.01.2009. u 17:32, autor: Cicoka
Oznake



U tihoj i svetoj noci BADNJAKA
Molim se u kutku zapaljene vatre
da veru mi , silom sto je oskrnavise
Dolaskom Bogomladenca u LJEVISKU
vrate.

Osvetli badnjace put milosti bozijoj
da radost rodjenja GRACANICA cuje,
Osojansko cedo sto jutros se rodi
da ga BOZIC svojom rukom pomiluje.
Badnjace moj,zelja hiljadu ,roj,
a ja ti se molim uslisi mi jednu
Spasi narod moj i Kosovsku zemlju.
Daj nam svima snage,molim ti se Boze,
da kolevke pravimo,da se SRBI mnoze,
Da nas uvek ima tamo gde su preci
ostavljali ognjista svojoj miloj deci.
BADNJACE MOJ-zelja je hiljadu ,roj.
Uslisi mi zelju jednu,Spasi moju
zemlju jednu,
tebe zednu,tebe zednu.
 
USTAJTE GROBOVI SVETLI
Objavljeno 03.12.2008. u 11:42, autor: Cicoka
Oznake
Ustajte grobovi,nebo vas zove,
arbanas vam celjad sabljom bode,
ne gledajte nemo,vec svi ustanite
Kosovo da branimo i izvor vode.

Vaskrsla duso Srpskoga roda,
Kosovskom zemljomArbanas hoda,
sila necasti,ogrezla u krvi,
cedo sto se radja,zubima ga mrvi.

Ustajte grobovi Lazarevog imena
osmehe decije,napala je hijena.
Upalite kandila,tamjana i svece,
nek zadrhti krvozednik,
nek se zemlja trese.

Ustanite sami da Vas ne kopaju,
da vas sto dublje hulje ne zatrpaju,
da vam prljavstinom kosti ne diraju,
i imena vasa tuzna sabiraju.

Ustanite narod zove,
da branimo nase polje,
nase polje,naseg roda,
Srpskog roda Kosovskoga.
 
KO CEDO MI DIRA
Objavljeno 02.12.2008. u 16:10, autor: Cicoka
Oznake
KO cedo mi u kolevci dira,
i snove andjela odnosi tople,
ko je taj sto bukace i mir mu razbija,
ko mu toplinu ognjista oceva,
pepelom zla okiva?

Ko su ti djavoli,ko ih drzi,
ko su sotone nek ih sunce sprzi.
Ko su djelati nad snom andjela,
koja se zmija oko ceda obvija.

Pusti hijeno , ceda osmeh dragi,
,da srecno guguce svojoj miloj majci.
Ostavi krvnice da otac ga nauci,
prve reci drage,u rodjenoj kuci.

Da srecno i veselo zakoraca zemljom
u osmehu srece i jedinom zeljom,
da majku i oca zagrli i ljubi
na ognjistu doma gde se zora budi.

Idi od mog ceda pustahijo ljuta
skloni se od ceda mog,bezi mi sa puta
idi tamo gde si bio,nek te djavo nosi
ostavi mi cedo moje,moje radosti.
 
РАЗМИШЉАЊЕ У ДЕЧАНИМА

Посматра ме
бокељски камен
прогледали.
Као да пита
умем ли прочитати
рукопис помешан
Неба и Земље,
и пре но је спознам,
већ изговара
уместо мене
молитву:
ум просветли
љубављу срца.
Буди и Ти
плот кајања,
сведок битија
и патибитија.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top