Косаче

О херцегу Стефану Косачи (1435-1466) и његовом тестаменту.

Епископ Атанасије ЈЕВТИЋ

Стефан је, иначе, био православни црквен човек, а његов духовник и скоро стални проверљиви пратилац био му је милешевски епископ Давид. То се види и по грађењу православних храмова, како што је, нпр., његова задужбина црква Светог Георгија у Сопотници код Горажда, где и данас стоји натпис на каменој плочи изнад улаза: “У лето 6954 (1454) ја раб Христу Богу господин Херцег Стефан
подигох храм Светога Великомученика Христова Георгија, молите се њему да се помоли за мене грешног Владици мојему Христу”.5 Стефан је подизао и друге
цркве, као цркву Светог Луке у Смоковцу у Боки, цркву Светог Срђа и Вакха
на Подима изнад Херцег-Новог, и изгледа, најстарији део храма манастира Добрићева, као и храм у засеоку Заграђе испод престолног му града Сокола (код Шћепан-Поља), који је наменио за свој починак.

http://www.eparhija.me/riznica/11/S...je-i-njegove-svetinje-kroz-vekove-143-150.pdf
 
Владари из породице Косача

Вук Косача (XIV вијек), властеличић
Влатко Вуковић (-1393), војвода
Сандаљ Хранић (1393-1435), војвода
Стефан Вукчић Косача (1435-1466), војвода(херцег)
Влатко Херцеговић (1466-1483), војвода(херцег)

 Најмлађи син Стефана Вукчића Косаче Стефан је прешао у ислам и 1482. године се оженио Фатимом, ћерком султана Бајазита II (1481-1512) са којом је имао потомке који су заузимали високе положаје у Отоманској империји, укључујући и положај великог везира Босне, тако да су Косаче де фацто наставиле да управљају деловима некадашње краљевине Босне и након отоманске окупације свих њених делова 1483. године.

http://www.grbovnik.iz.rs/index.php?strana=grbovnikHTML/detalji/kosace
 
Lekizan:
Владари из породице Косача

Вук Косача (XIV вијек), властеличић
Влатко Вуковић (-1393), војвода
Сандаљ Хранић (1393-1435), војвода
Стефан Вукчић Косача (1435-1466), војвода(херцег)
Влатко Херцеговић (1466-1483), војвода(херцег)

 Најмлађи син Стефана Вукчића Косаче Стефан је прешао у ислам и 1482. године се оженио Фатимом, ћерком султана Бајазита II (1481-1512) са којом је имао потомке који су заузимали високе положаје у Отоманској империји, укључујући и положај великог везира Босне, тако да су Косаче де фацто наставиле да управљају деловима некадашње краљевине Босне и након отоманске окупације свих њених делова 1483. године.

http://www.grbovnik.iz.rs/index.php?strana=grbovnikHTML/detalji/kosace
Kliknite za proširenje...

Atanasije ne spominje da Stjepana Vukčića Kosaču carigradski patrijarh naziva krivovjernim i kudagerom, a u svojoj poslanici sinajskim monasima oko 1454. godine spominje prevođenje kudagera i samoga Stjepana Vukčića u pravoslavlje od strane tamošnjeg pravoslavnog episkopa?
Prije Skolarija Laonik Halkokondil navodi da su svi stanovnici oblasti Sandalja Hranića kudageri (pri čemu ne treba shvatiti bukvalno da su svi stanovnicu Sandaljeve oblasti bili pripdnici "crkve bosanske", ali za Sandalja znamo da jeste sigurno).

(Ovaj dio prebacih sa Balšića ovdje.)
 
У сваком случају, Косаче су били православна фамилија( а члановима који су били вјерници Цркве босанске , чија догма још увијек није јасна,као што су Сандаљ; и католичке цркве као што је краљеица Катарина).
 
Чика.Пера:
У сваком случају, Косаче су били православна фамилија( а члановима који су били вјерници Цркве босанске , чија догма још увијек није јасна,као што су Сандаљ; и католичке цркве као што је краљеица Катарина).
Kliknite za proširenje...

Crkva bosanska je izmišljeni pojam za autokefalnu pravoslavnu crkvu u Bosni, u kojoj su nazivi i titule mesto grčkih izraženi slovenskim jezikom.
 
Statler and Waldorf:
какво је било богослужење босанских крстјана (мислим на језик и обреде)?
Kliknite za proširenje...

Немој да отварамо дискусију о босанским крстјанима, то је Пандорина кутија. Данас преовлађује уверење да је реч о верницим источног обреда, који су услед историјских околности које су условиле нестанак верских ауторитета и са Истока и са Запада развила сопствену верзију хришћанства. Рачунам да се око овога мање-више сви слажемо па да не отпочињемо по 50-ти пут расправу да ли су босански крстјани богумили или не.
 
Statler and Waldorf:
какво је било богослужење босанских крстјана (мислим на језик и обреде)?
Kliknite za proširenje...

Pa slabo se zna o krstjana ako se ima izvora onda od protivnika.

Najverovatnije je bio narodni jezik vise prisutan nego kod pravoslavaca, a kod katolika da ne pricamo.

Po pitanju odreda, ako su bili nesto ko bogumili onda je odred bio nacisto drugacije nego kod zvanicnih crkava.
 
Bastiani:
Немој да отварамо дискусију о босанским крстјанима, то је Пандорина кутија. Данас преовлађује уверење да је реч о верницим источног обреда, који су услед историјских околности које су условиле нестанак верских ауторитета и са Истока и са Запада развила сопствену верзију хришћанства. Рачунам да се око овога мање-више сви слажемо па да не отпочињемо по 50-ти пут расправу да ли су босански крстјани богумили или не.
Kliknite za proširenje...

нису тема крстјани, него Косаче (који су били крстјани). дакле, били су источног обреда. али то није све, били су ћирило-методијевске традиције.

Konstantin Veliki:
Pa slabo se zna o krstjana ako se ima izvora onda od protivnika.
Najverovatnije je bio narodni jezik vise prisutan nego kod pravoslavaca, a kod katolika da ne pricamo.
Po pitanju odreda, ako su bili nesto ko bogumili onda je odred bio nacisto drugacije nego kod zvanicnih crkava.
Kliknite za proširenje...

како ''vise prisutan''. па зар може више од оног из србуља :D
на основу чега закључујеш да је обред био ''nacisto drugacije''?
 
lab_man:
Crkva bosanska je izmišljeni pojam za autokefalnu pravoslavnu crkvu u Bosni, u kojoj su nazivi i titule mesto grčkih izraženi slovenskim jezikom.
Kliknite za proširenje...

Да, и то је истина. АЛи немој да почињемо расправу о крстјанима, имали смо их више. И ништа постигли нисмо.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top