KORACI

N.M. u slavu


Poslednji put
očajnički poslednji put
u nadčovečanskom naporu čula
odškrinjujem poslednja vrata svesti
pokušavam sagledati
celokupni pejzaž života
te usput u nesvesnom sumraku
uspevam tromo napisati
nekoliko izanđalih rečenica pozdrava
prijateljima kojima sam ostao dužan
nepoznatim koje sam možda povredio
na običnoj poštanskoj dopisnici
pre nego poslednj put
očajnički poslednji put
smognem snage
i preskočim
poslednju prepreku ivicu crni rub
te utulim svetlost u trajnu sliku tame
oslobađajući se od nagomilanog straha
neizvesnosti bola
hirovitosti dana
te krikom
ka zahuktalom zajapurenom rušilačkom
životu
ka večnom smiraju čula zemlje i neba
koraknem

 

[spiholog]

"te utulim svetlost u trajnu sliku tame
oslobađajući se od nagomilanog straha
neizvesnosti bola
hirovitosti dana
te krikom
ka zahuktalom zajapurenom rušilačkom
životu
ka večnom smiraju čula zemlje i neba
koraknem"

Ostala sam bez reci...tako snazno, istinito...divno opisano, kao i sve sto si do sada napisao.