frootsman
Buduća legenda
- Poruka
- 25.505
.
Konzum i Maksi će vladati tržištem?
Ako hrvatski Agrokor uspe u svojoj nameri da kupi Merkator, dve trećine domaćeg tržišta biće u rukama samo dva trgovinska lanca - Konzuma i Deleza.
Iako to nije u interesu potrošača, malo je toga što država može da učini.
Preti li srpskom tržištu vladavina dva trgovinska lanca - to je sasvim izvesno ako hrvatski Agrokor kupi slovenački Merkator. Onda će Agrokorov trgovinski lanac Konzum vladati srpskim tržištem zajedno sa belgijskim Delezom, u čijem su vlasništvu Maksi i Tempo. Delez i Konzum će tako kontrolisati više od 70 odsto ukupnog prometa u domaćoj trgovini.
Petar Bogosavljević iz Pokret potrošača Beograda kaže da u slučaju da Agrokor kupi Merkator bi to značilo stvaranje jakog duopola.
"Taj duopol bi ostvario znatno veći uticaj na tržištu i cene i asortiman. Smanjio bi stepen konkurencije i to bi značilo i pogoršan položaj potrošača", kaže Bogosavljević.
Opravdana je bojazan da bi u narednom periodu moglo da dođe do nekih prećutnih dogovora o maržama o cenama.
Dragovan Milićević, državni sekretar u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine kaže da bi posle prodaje Merkatora mogao da se stvori neki oligi položaj.
"U tom slučaju bi se narušio neki trenutni status prioizvođača u smislu daljih pritisaka na cene, isporuke, načine plaćanje, produžavanja rokova i odobravanje diksonta", kaže Milićević.
U slučaju da Agrokor i Delez budu jedini strani trgovinski lanci, oni će uz dva domaća, Univerexport i DIS, kontrolisati četiri petine prometa. Situaciju na domaćem tršištu mogao bi da popravi dolazak nemačkog Lidla, a prema rečima Milićevića, potrebne su i izmene Zakona o zaštiti konkurencije prema kome jedan lanac može da kontroliše i do 40 odsto prometa
Ako se uporedimo sa regionom, postaje jasno da je na tržištima u okolini prisutan veći broj trgovinskih lanaca. Tako ih u hrvatskoj ima čak 13, od čega pet domaćih. Slovenci kupuju u 7 trgovinskih lanaca, a u Bosni i Hercegovini radi 9 lanaca, a po 4 u Makedoniji i Crnoj Gori.
U Pokretu potrošča međutim, ukazuju na specifičnosti srpskog tržišta. Uvođenje novog trgovinskog lanca do sada nije značio i jeftiniju robu. Svaki od njih brzo je uskladjivao svoje cene sa već postojećim.
Rešenje bi, prema njihovom mišljenju, možda bilo u udruživanju malih i srednjih trgovinskih preduzeća, koji bi zajedničkim nastupom prilikom nabavki mogli da ponude i povoljnije cene, i tako postali konkurencija velikim lancima, za šta im je potreban i podsticaj države.
Подстицај државе? Глупости. Слободно тржиште ће то да реши само од себе у најбољем интересу потрошача.
.
Konzum i Maksi će vladati tržištem?
Ako hrvatski Agrokor uspe u svojoj nameri da kupi Merkator, dve trećine domaćeg tržišta biće u rukama samo dva trgovinska lanca - Konzuma i Deleza.
Iako to nije u interesu potrošača, malo je toga što država može da učini.
Preti li srpskom tržištu vladavina dva trgovinska lanca - to je sasvim izvesno ako hrvatski Agrokor kupi slovenački Merkator. Onda će Agrokorov trgovinski lanac Konzum vladati srpskim tržištem zajedno sa belgijskim Delezom, u čijem su vlasništvu Maksi i Tempo. Delez i Konzum će tako kontrolisati više od 70 odsto ukupnog prometa u domaćoj trgovini.
Petar Bogosavljević iz Pokret potrošača Beograda kaže da u slučaju da Agrokor kupi Merkator bi to značilo stvaranje jakog duopola.
"Taj duopol bi ostvario znatno veći uticaj na tržištu i cene i asortiman. Smanjio bi stepen konkurencije i to bi značilo i pogoršan položaj potrošača", kaže Bogosavljević.
Opravdana je bojazan da bi u narednom periodu moglo da dođe do nekih prećutnih dogovora o maržama o cenama.
Dragovan Milićević, državni sekretar u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine kaže da bi posle prodaje Merkatora mogao da se stvori neki oligi položaj.
"U tom slučaju bi se narušio neki trenutni status prioizvođača u smislu daljih pritisaka na cene, isporuke, načine plaćanje, produžavanja rokova i odobravanje diksonta", kaže Milićević.
U slučaju da Agrokor i Delez budu jedini strani trgovinski lanci, oni će uz dva domaća, Univerexport i DIS, kontrolisati četiri petine prometa. Situaciju na domaćem tršištu mogao bi da popravi dolazak nemačkog Lidla, a prema rečima Milićevića, potrebne su i izmene Zakona o zaštiti konkurencije prema kome jedan lanac može da kontroliše i do 40 odsto prometa
Ako se uporedimo sa regionom, postaje jasno da je na tržištima u okolini prisutan veći broj trgovinskih lanaca. Tako ih u hrvatskoj ima čak 13, od čega pet domaćih. Slovenci kupuju u 7 trgovinskih lanaca, a u Bosni i Hercegovini radi 9 lanaca, a po 4 u Makedoniji i Crnoj Gori.
U Pokretu potrošča međutim, ukazuju na specifičnosti srpskog tržišta. Uvođenje novog trgovinskog lanca do sada nije značio i jeftiniju robu. Svaki od njih brzo je uskladjivao svoje cene sa već postojećim.
Rešenje bi, prema njihovom mišljenju, možda bilo u udruživanju malih i srednjih trgovinskih preduzeća, koji bi zajedničkim nastupom prilikom nabavki mogli da ponude i povoljnije cene, i tako postali konkurencija velikim lancima, za šta im je potreban i podsticaj države.
Подстицај државе? Глупости. Слободно тржиште ће то да реши само од себе у најбољем интересу потрошача.
.
