Зовите ме Елиза. Или Елајза, свеједно.
Имала сам своју рутину. Свој мали смешни свет са маленим прозорима ка спољном свету. Довољно за срећно спокојство. Јесте, признајем, недостајало Оно, али то ми недостаје целог живота, навикла сам. Научила да сама себе усрећим, забавим.
Пробрала сам људе, имала сам и ангажованог на ППП, дискретно, дистанцирано, довољно.
Истина, и са тим малобројним људима сам имала осећај да говорим знаковним језиком за глувонеме, зато сам и њих дозирала. Зато пишем. Све што ми падне на памет. Онда убедим себе да сам рекла и да је неко чуо заправо. Делићем свести знам да није, али правим се да јесте и идем даље.
И онда се појави чудовиште. Не, није монструм, бар не за мене. Говори речима које разумем, разуме речи које говорим.
Судар два света, два универзума.
Рекла сам му, не умем да лажем, да сам га упознала у његовом свету не би га ни погледала, охоло би дигла нос и не би проговарала, можда бесно фрктала, али не би добио шансу. Никад.
Овако, маскиран попут лопова ушуњао се у мој свет и док сам схватила било је касно.
Поново сам погледала филм Облик воде ( Shape of Water), јер ономад сам га нацрнила како је глуп а сад ме неодољиво подсећа на мој живот. Само што је Елиза спасила своје чудовиште. Ја још не знам да ли ћемо успети да потопимо наше светове и заронимо у нови, само наш свет.
Имала сам своју рутину. Свој мали смешни свет са маленим прозорима ка спољном свету. Довољно за срећно спокојство. Јесте, признајем, недостајало Оно, али то ми недостаје целог живота, навикла сам. Научила да сама себе усрећим, забавим.
Пробрала сам људе, имала сам и ангажованог на ППП, дискретно, дистанцирано, довољно.
Истина, и са тим малобројним људима сам имала осећај да говорим знаковним језиком за глувонеме, зато сам и њих дозирала. Зато пишем. Све што ми падне на памет. Онда убедим себе да сам рекла и да је неко чуо заправо. Делићем свести знам да није, али правим се да јесте и идем даље.
И онда се појави чудовиште. Не, није монструм, бар не за мене. Говори речима које разумем, разуме речи које говорим.
Судар два света, два универзума.
Рекла сам му, не умем да лажем, да сам га упознала у његовом свету не би га ни погледала, охоло би дигла нос и не би проговарала, можда бесно фрктала, али не би добио шансу. Никад.
Овако, маскиран попут лопова ушуњао се у мој свет и док сам схватила било је касно.
Поново сам погледала филм Облик воде ( Shape of Water), јер ономад сам га нацрнила како је глуп а сад ме неодољиво подсећа на мој живот. Само што је Елиза спасила своје чудовиште. Ја још не знам да ли ћемо успети да потопимо наше светове и заронимо у нови, само наш свет.