Уторак, 18.11.1941. (стр.57)
..У 11 са Слободаном ушао код Симовића.
Он одмах упада у реч, и не да да довршим мисао. Ипак сам му овог пута нешто рекао...
У другом делу, о стварима у Србији, Недићу и пук. Михаиловићу, и о указу за генерала – као његовом личном акту, без владе.
Он каже да је говорио са Слободаном, Нинчићем и Креком (тј. говорио у суботу у подне, а указ је већ поднео у петак) и да није крив што нисам хтео доћи… Затим, да је то „ресорна ствар његова“.
Ту сам му морао одвратити оштро:
- То је ствар политичка и општа. То вам не признајем као право.
Он каже:
- Ви сте то покварили у двору…
- Не. То није истина. У суботу у подне устао сам од ручка да спречим у пресбироу објаву, док вам Иванковић не јави за моје мишљење, а затим отишао г. Кнежевићу да питам шта је у ствари. И тамо сам дознао да указ није још био ни потписан кад сте ви хтели да га објавите...
Уторак, 25.11.1941. (стр.60)
…Нинчић је сад донео нове чињенице. Представке за Рузвелта, Черчила, Папу, поднео је он (Симовић), обилазећи министра спољних послова. И обишао је и америчког посланика код нас, Бидла: поднео је представку Вајнанту, америчком посланику код Енглеза. Из Каира и с Истока Михаиловића титулишу генералом – што значи да је он пре указа (који није потписан) доле већ јављао ту вест…
Недеља, 30.11.1941. (стр.64)
…Пре поласка у цркву случајно видео се са Краљем. Сад знам да је обавештење од др Секулића било определило Краља да се противи постављању Михаиловића за генерала – јер би то доле шкодило Михаиловићу.
Симовић, међутим, не престаје лево и десно оптуживати мене да сам ја интригом спречио тај указ…
…Међутим, у два акта која су изазвала сукоб у влади, и тежак однос са Симовићем – у питању декларације за Америку, и указа генералског за Дражу Михаиловића – Слободан и Нинчић били су прихватили оно на шта сам се ја узбунио и они потом, накнадно. У питању генералског указа Слободан је и даље остао уз Симовића. Тако ја сад изгледам бунџија по злој нарави!...
Среда, 10.12.1941. (стр.70)
У 10½ министарска седница.
…Рекао сам само:
…15 дана није било седница, у време у коме се крупне ствари догађају око нас, а и код нас многе које ја, као члан владе, сазнајем на улици – пример указ о генералу Михаиловићу,…
Милан Грол, Лондонски дневник, 1941-1945, Филип Вишњић, Београд, 1990, стр.57-70.
..У 11 са Слободаном ушао код Симовића.
Он одмах упада у реч, и не да да довршим мисао. Ипак сам му овог пута нешто рекао...
У другом делу, о стварима у Србији, Недићу и пук. Михаиловићу, и о указу за генерала – као његовом личном акту, без владе.
Он каже да је говорио са Слободаном, Нинчићем и Креком (тј. говорио у суботу у подне, а указ је већ поднео у петак) и да није крив што нисам хтео доћи… Затим, да је то „ресорна ствар његова“.
Ту сам му морао одвратити оштро:
- То је ствар политичка и општа. То вам не признајем као право.
Он каже:
- Ви сте то покварили у двору…
- Не. То није истина. У суботу у подне устао сам од ручка да спречим у пресбироу објаву, док вам Иванковић не јави за моје мишљење, а затим отишао г. Кнежевићу да питам шта је у ствари. И тамо сам дознао да указ није још био ни потписан кад сте ви хтели да га објавите...
Уторак, 25.11.1941. (стр.60)
…Нинчић је сад донео нове чињенице. Представке за Рузвелта, Черчила, Папу, поднео је он (Симовић), обилазећи министра спољних послова. И обишао је и америчког посланика код нас, Бидла: поднео је представку Вајнанту, америчком посланику код Енглеза. Из Каира и с Истока Михаиловића титулишу генералом – што значи да је он пре указа (који није потписан) доле већ јављао ту вест…
Недеља, 30.11.1941. (стр.64)
…Пре поласка у цркву случајно видео се са Краљем. Сад знам да је обавештење од др Секулића било определило Краља да се противи постављању Михаиловића за генерала – јер би то доле шкодило Михаиловићу.
Симовић, међутим, не престаје лево и десно оптуживати мене да сам ја интригом спречио тај указ…
…Међутим, у два акта која су изазвала сукоб у влади, и тежак однос са Симовићем – у питању декларације за Америку, и указа генералског за Дражу Михаиловића – Слободан и Нинчић били су прихватили оно на шта сам се ја узбунио и они потом, накнадно. У питању генералског указа Слободан је и даље остао уз Симовића. Тако ја сад изгледам бунџија по злој нарави!...
Среда, 10.12.1941. (стр.70)
У 10½ министарска седница.
…Рекао сам само:
…15 дана није било седница, у време у коме се крупне ствари догађају око нас, а и код нас многе које ја, као члан владе, сазнајем на улици – пример указ о генералу Михаиловићу,…
Милан Грол, Лондонски дневник, 1941-1945, Филип Вишњић, Београд, 1990, стр.57-70.
која је поента?
још да на нету не постоје ови укази о унапређењу у бригадног, дивизијског и армијског, лудило 
