Svaka dobrostojeća prošlost ima svoje tajne. Poneki kostur odložen u kofer sećanja. Mi iz osamdesetih imamo zbirku, nešto nalik na herbarijum. Okončavalo se doba „Cepelina‟, za neupućene BG diskoteka upala u ćorsokak psihodelije i narkotika, a „Dugme‟ „Hajdučkom česmom‟ najavilo promenu. „Zlatni talasi Dunava‟ i „Rani mraz‟ ustupili mesto „Ribljoj čorbi‟. Šarlo krčio put Koji i Milanu. „Idoli‟ pevali serenadu devojkama Beograda. Rim, London i Pariz šetali štraftom. Gradu je nedostajao kafić i Davitelj da postane metropola. Vrilo je, budućnost je bila izvesna i svetla. Od gročanskih vikendica, preko spavaonice s one strane Save, blaziranim Vračarom i prebogatim Senjakom i Dedinjem, pevale su generacije pedesetih i šezdesetih. Knezom se u taktu rimljanki i šimika njihala neobuzdanost. Navijalo se, ali se nije mrzeo komšija. Pili su se vekija i štok, gasilo se pivom, kokteli su bili za ženske. Bane Bumbar je bio passe. Kupovale su se kravate kod Nevena i Lera, jele šampite i sutlijaš u Balkanskoj. Muvale devojke šarmom, a ne kintom. Živelo se punim plućima. A onda, negde usput, tako zaneseni, izgubili smo se - u prevodu. Propustili šansu i prepustili vreme pacovima iz podruma. Da okrenu stvarnost naglavačke, da sve boje zamene sivom. Prokockali smo budućnost. U pravu je Đole:„Krivi smo mi što smo ćutali.‟
Postali smo kosturi iz ormana, a vreme nije na našoj strani.
Ćao, Beograde, ma gde se sad nalazio.
"Kako si mogao?"
"Šta kako sam mogao?"
"Ne pravi se lud, znaš ti dobro šta"
"Aaaa...misliš na 'ono'."
"Da, mislim na 'ono'. To 'ono' će me razvesti. Kako ti je uopšte palo na pamet da joj kažeš da nisam bio sa tobom?. Jel ti svraka popila mozak?"
"Zezao sam se, šta tu ima loše, pa to smo stalno radili. Sećaš li se kako smo tvojoj kevi javili da smo imali saobraćajni udes i da se ne brine da će za mesec dva biti sve O. K. ."
"To je drugo to je bila samo moja keva. Nada je uvek bila lafčina, nije se uopšte naljutila."
"Vidiš."
"Šta vidim. Znaš li kakva je Vera? Proverava mi poruke na telefonu, prati me na fejsu i na instagramu,o ženama sa kojim radim neću ni da ti pričam. Da je po njenom ja bih spavao sa pola grada a druga bi čekala u redu da imamo seks"
"Ahahahaaaaa...od kad si ti postao toliki Kazanova? Pa ti si prvi put kresao sa dvadeset i dve, i to samo zato jer si bio navaren kao brod. Sećaš li se one male talijanke u Poreču. Bežao si od nje danima tako da sam ja morao da spasem čast balkanskih ljubavnika. Trebao bi da mi budeš zahvalan a ti si me optužio da želim da te odvojim od Vere, nismo razgovarali mesecima, sve dok me teta Nada nije pozvala na slavu. Kako je teta Nada?"
"Što mene pitaš, ako te interesuje idi sam pa je pitaj."
"Znači nisi bio kod nje skoro."
"Naravno da sam bio. Bili smo Vera i ja zajedno. Vera je pravila šnenokle, znaš koliko ih Nada voli."
"Naravno da znam a znam i kakve su bile, samo tebe nisam tamo video. Vera je bila sama, rekla je da si imao neodložni sastanak u Komori. Zašto me lažeš, nikada to nisi umeo. Opet si bio sa onom malo fuficom"
"Sonja nije fufica, ona je ozbiljna mlada dama. Najbolja je na odeljenju. Čeka je specijalizacija u inostranstvu."
"Koju si naravno ti sredio, e moja budalo. Sa ko zna koliko ih je več spavala i sa koliko će tek spavati dok ne dobije ono što je zamislila. Znao sam da si budala ali nisam verovao da si ovolika. Sad mi samo kaži da te voli i da želi da ti rodi dete."
"Otkud znaš?"
"Rekla mi tičica. Dragi Bože koliko si ti glup. Nije mi jasno šta je ona Vera videla u tebi a još manje mi je jasno šta vidi danas."
"A da se ti malo okaneš moje žene?"
"Opaaaa...gospodin švaler se konačno setio da ima ženu."
"Uvek si mi zavideo na njoj."
"Naravno da jesam, i ne samo ja. Većinski deo muške populacije srednje škole i fakulteta. Nije nam bilo jasno šta traži sa tobom, budalo. Sportom se nikada nisi bavio, šarmantan si taman koliko bukova fosna. I ono što znaš ne umeš da preneseš. Napiješ se i od rum bombona. Pokušavali smo da joj to objasnimo. Pokušavao sam i ja, nije da nisam. Niko nije uspeo, imala je oči samo za tebe, onda smo odustali. Vera je postala ortak, brat sa teškim hendikepom. Kako kojim?. Ti si taj hedikep."
" To ćeš ti da mi kažeš. Propali novinar, propali kafedžija, propali ekonomista. Propali čovek, na kraju."
"Verovatno si u pravu, tačnije sigurno si u pravu."
"Znaš li šta razlikuje mene i tebe?" Ja sam uspešan, ti nisi. Ja sam oženjen a ti ne. Ja živim u svojoj kući a ti si podstanar. Ja nosim Bossovo odelo a ti vijetnamku staru trideset godina. Ja pijem viskije i konjake a ti pivo i brlju. Ja sam tebi šef na poslu a ne ti meni."
"Misliš da je to u pitanju?"
"Mislim."
"Varaš se kao i obično. **** mi se i za uspeh i za kuću i za to odelo i zato što imaš batlera, kuvara i vozača. Ja to nisam želeo a ono što ja imam ti nikada nećeš imati. Imam muda. Nikada nisam kalkulisao, išao sam glavom tamo gde ti i takvi kao što si ti, niste smeli ni nogom. Slavio i umirao kao da mi je poslednji dan. Nije mi žao ni jedne jedine zablude i ni jednog poraza. Kada bih mogao ponovo, opet bih isto. Samo sa tom razlikom da bih vas gazio gde stignem.
"Kasno je. Sutra treba da završimo onaj izvozni elaborat a i Vera me čeka. Hoćemo li?"
"Hoćemo."
"Laku noć."
"Laku noć."
Postali smo kosturi iz ormana, a vreme nije na našoj strani.
Ćao, Beograde, ma gde se sad nalazio.
"Kako si mogao?"
"Šta kako sam mogao?"
"Ne pravi se lud, znaš ti dobro šta"
"Aaaa...misliš na 'ono'."
"Da, mislim na 'ono'. To 'ono' će me razvesti. Kako ti je uopšte palo na pamet da joj kažeš da nisam bio sa tobom?. Jel ti svraka popila mozak?"
"Zezao sam se, šta tu ima loše, pa to smo stalno radili. Sećaš li se kako smo tvojoj kevi javili da smo imali saobraćajni udes i da se ne brine da će za mesec dva biti sve O. K. ."
"To je drugo to je bila samo moja keva. Nada je uvek bila lafčina, nije se uopšte naljutila."
"Vidiš."
"Šta vidim. Znaš li kakva je Vera? Proverava mi poruke na telefonu, prati me na fejsu i na instagramu,o ženama sa kojim radim neću ni da ti pričam. Da je po njenom ja bih spavao sa pola grada a druga bi čekala u redu da imamo seks"
"Ahahahaaaaa...od kad si ti postao toliki Kazanova? Pa ti si prvi put kresao sa dvadeset i dve, i to samo zato jer si bio navaren kao brod. Sećaš li se one male talijanke u Poreču. Bežao si od nje danima tako da sam ja morao da spasem čast balkanskih ljubavnika. Trebao bi da mi budeš zahvalan a ti si me optužio da želim da te odvojim od Vere, nismo razgovarali mesecima, sve dok me teta Nada nije pozvala na slavu. Kako je teta Nada?"
"Što mene pitaš, ako te interesuje idi sam pa je pitaj."
"Znači nisi bio kod nje skoro."
"Naravno da sam bio. Bili smo Vera i ja zajedno. Vera je pravila šnenokle, znaš koliko ih Nada voli."
"Naravno da znam a znam i kakve su bile, samo tebe nisam tamo video. Vera je bila sama, rekla je da si imao neodložni sastanak u Komori. Zašto me lažeš, nikada to nisi umeo. Opet si bio sa onom malo fuficom"
"Sonja nije fufica, ona je ozbiljna mlada dama. Najbolja je na odeljenju. Čeka je specijalizacija u inostranstvu."
"Koju si naravno ti sredio, e moja budalo. Sa ko zna koliko ih je več spavala i sa koliko će tek spavati dok ne dobije ono što je zamislila. Znao sam da si budala ali nisam verovao da si ovolika. Sad mi samo kaži da te voli i da želi da ti rodi dete."
"Otkud znaš?"
"Rekla mi tičica. Dragi Bože koliko si ti glup. Nije mi jasno šta je ona Vera videla u tebi a još manje mi je jasno šta vidi danas."
"A da se ti malo okaneš moje žene?"
"Opaaaa...gospodin švaler se konačno setio da ima ženu."
"Uvek si mi zavideo na njoj."
"Naravno da jesam, i ne samo ja. Većinski deo muške populacije srednje škole i fakulteta. Nije nam bilo jasno šta traži sa tobom, budalo. Sportom se nikada nisi bavio, šarmantan si taman koliko bukova fosna. I ono što znaš ne umeš da preneseš. Napiješ se i od rum bombona. Pokušavali smo da joj to objasnimo. Pokušavao sam i ja, nije da nisam. Niko nije uspeo, imala je oči samo za tebe, onda smo odustali. Vera je postala ortak, brat sa teškim hendikepom. Kako kojim?. Ti si taj hedikep."
" To ćeš ti da mi kažeš. Propali novinar, propali kafedžija, propali ekonomista. Propali čovek, na kraju."
"Verovatno si u pravu, tačnije sigurno si u pravu."
"Znaš li šta razlikuje mene i tebe?" Ja sam uspešan, ti nisi. Ja sam oženjen a ti ne. Ja živim u svojoj kući a ti si podstanar. Ja nosim Bossovo odelo a ti vijetnamku staru trideset godina. Ja pijem viskije i konjake a ti pivo i brlju. Ja sam tebi šef na poslu a ne ti meni."
"Misliš da je to u pitanju?"
"Mislim."
"Varaš se kao i obično. **** mi se i za uspeh i za kuću i za to odelo i zato što imaš batlera, kuvara i vozača. Ja to nisam želeo a ono što ja imam ti nikada nećeš imati. Imam muda. Nikada nisam kalkulisao, išao sam glavom tamo gde ti i takvi kao što si ti, niste smeli ni nogom. Slavio i umirao kao da mi je poslednji dan. Nije mi žao ni jedne jedine zablude i ni jednog poraza. Kada bih mogao ponovo, opet bih isto. Samo sa tom razlikom da bih vas gazio gde stignem.
"Kasno je. Sutra treba da završimo onaj izvozni elaborat a i Vera me čeka. Hoćemo li?"
"Hoćemo."
"Laku noć."
"Laku noć."
Poslednja izmena:
