Lancier
Elita
- Poruka
- 15.111
Konstruktivistička arhitektura
Konstruktivistička arhitektura ili „konstruktivizam“ je oblik moderne arhitekture koji se razvio u Sovjetskom Savezu dvadesetih godina prošlog veka. Inspirisana Bauhausom i širim konstruktivističkim umetničkim pokretom koji je nastao iz ruskog futurizma, konstruktivističku arhitekturu odlikuje kombinacija moderne tehnologije i inženjerskih metoda i društveno-političke etike komunizma. Iako je bilo malo realizovanih projekata pre nego što je pokret sredinom 1930-ih zastareo, imao je definitivan uticaj na mnoga kasnija arhitektonska kretanja, poput brutalizma.
Posle ruske revolucije 1917. godine, SSSR je postao ekonomski nesiguran i nije mogao da započne velike građevinske projekte. Ipak, škole avangardnog dizajna počele su da podstiču i inspirišu ambiciozne arhitekte i urbaniste, posebno udruženje novih arhitekata (ASNOVA) koje je osnovano 1921. godine.
Osnovna intencija konstruktivističke arhitekture bila je potreba pomirenja ekonomske stvarnosti SSSR-a sa njegovom ambicijom da se izgrađenim okruženjem osmišljavaju društvene promene i usađuje avangarda u svakodnevni život. Arhitekte su se nadale da će se kroz konstruktivizam moći ostvariti prostori i spomenici nove socijalističke utopije, čiji je ideal vodila boljševička revolucija.
Kao takva, konstruktivistička arhitektura je korišćena za izgradnju korisnih projekata za radnike, kao i kreativnijih projekata poput Letećeg grada, koji je bio zamišljen kao prototip za vazdušno stanovanje.
Glavna karakteristika konstruktivizma bila je primena kubizma na apstraktne elemente. Stil je sadržao ravne linije, cilindre, kocke i pravougaonike; i spojeni elementi modernog doba kao što su radio antene, zatezni kablovi, betonski okviri i čelični nosači. Takođe su istražene mogućnosti savremenih materijala, kao što su čelični okviri koji su podupirali velike površine zastakljenja, izloženi, a ne skriveni zglobovi zgrada, balkoni i palube za sunčanje.
Stil je imao za cilj da istraži kontrast između različitih oblika i površina, pretežno između čvrstih zidova i prozora, što je često davalo konstrukcijama karakterističan osećaj razmere i proporcije.
Prvi i možda najpoznatiji projekat bio je jedan nerealizovani predlog za Tatlinov toranj, sedište Kominterne u Sankt Peterburgu. Mnogi kasniji, ambiciozni projekti zapravo nisu izgrađeni, ali četvrti po veličini ruski grad Jekaterinburg smatra se „konstruktivističkim muzejom“, uključujući 140 izgrađenih objekata u ovom stilu. Još jedan poznati preživeli primer je projekat socijalnog stanovanja Dom Narkomfin u Moskvi.
Izabrani predstavnici u konstruktivizmu:
Pol Artaria („Paul Artaria“)
Ivan Leonidov („Iwan Leonidow“)
El Lisicki („El Lissitzky“)
Hans Majer („Hannes Meyer“)
Konstantin Melnjikov („Konstantin Mielnikow“)
Verner Moser („Werner Max Moser“)
Presents grupa(„Praesens“)
Mart Stam („Mart Stam“)
Vladimir Tatljin („Władimir Tatlin“)
Maks Berg(„Max Berg“)
Rihard Fuler („Richard Buckminster Fuller“)
Hans Isler („Heinz Isler“)
Pjer Luiđi Nervi („Pier Luigi Nervi“)
Frai Oto („Frei Otto“)
Konstruktivistička arhitektura ili „konstruktivizam“ je oblik moderne arhitekture koji se razvio u Sovjetskom Savezu dvadesetih godina prošlog veka. Inspirisana Bauhausom i širim konstruktivističkim umetničkim pokretom koji je nastao iz ruskog futurizma, konstruktivističku arhitekturu odlikuje kombinacija moderne tehnologije i inženjerskih metoda i društveno-političke etike komunizma. Iako je bilo malo realizovanih projekata pre nego što je pokret sredinom 1930-ih zastareo, imao je definitivan uticaj na mnoga kasnija arhitektonska kretanja, poput brutalizma.
Posle ruske revolucije 1917. godine, SSSR je postao ekonomski nesiguran i nije mogao da započne velike građevinske projekte. Ipak, škole avangardnog dizajna počele su da podstiču i inspirišu ambiciozne arhitekte i urbaniste, posebno udruženje novih arhitekata (ASNOVA) koje je osnovano 1921. godine.
Osnovna intencija konstruktivističke arhitekture bila je potreba pomirenja ekonomske stvarnosti SSSR-a sa njegovom ambicijom da se izgrađenim okruženjem osmišljavaju društvene promene i usađuje avangarda u svakodnevni život. Arhitekte su se nadale da će se kroz konstruktivizam moći ostvariti prostori i spomenici nove socijalističke utopije, čiji je ideal vodila boljševička revolucija.
Kao takva, konstruktivistička arhitektura je korišćena za izgradnju korisnih projekata za radnike, kao i kreativnijih projekata poput Letećeg grada, koji je bio zamišljen kao prototip za vazdušno stanovanje.
Glavna karakteristika konstruktivizma bila je primena kubizma na apstraktne elemente. Stil je sadržao ravne linije, cilindre, kocke i pravougaonike; i spojeni elementi modernog doba kao što su radio antene, zatezni kablovi, betonski okviri i čelični nosači. Takođe su istražene mogućnosti savremenih materijala, kao što su čelični okviri koji su podupirali velike površine zastakljenja, izloženi, a ne skriveni zglobovi zgrada, balkoni i palube za sunčanje.
Stil je imao za cilj da istraži kontrast između različitih oblika i površina, pretežno između čvrstih zidova i prozora, što je često davalo konstrukcijama karakterističan osećaj razmere i proporcije.
Prvi i možda najpoznatiji projekat bio je jedan nerealizovani predlog za Tatlinov toranj, sedište Kominterne u Sankt Peterburgu. Mnogi kasniji, ambiciozni projekti zapravo nisu izgrađeni, ali četvrti po veličini ruski grad Jekaterinburg smatra se „konstruktivističkim muzejom“, uključujući 140 izgrađenih objekata u ovom stilu. Još jedan poznati preživeli primer je projekat socijalnog stanovanja Dom Narkomfin u Moskvi.
Izabrani predstavnici u konstruktivizmu:
Pol Artaria („Paul Artaria“)
Ivan Leonidov („Iwan Leonidow“)
El Lisicki („El Lissitzky“)
Hans Majer („Hannes Meyer“)
Konstantin Melnjikov („Konstantin Mielnikow“)
Verner Moser („Werner Max Moser“)
Presents grupa(„Praesens“)
Mart Stam („Mart Stam“)
Vladimir Tatljin („Władimir Tatlin“)
Maks Berg(„Max Berg“)
Rihard Fuler („Richard Buckminster Fuller“)
Hans Isler („Heinz Isler“)
Pjer Luiđi Nervi („Pier Luigi Nervi“)
Frai Oto („Frei Otto“)
Ipak, danas je nesto anahronizam, a drugo sta je i dalje jako moderno.
Bas nedvosmisleno ruzne asocijacije na to doba, ukljucujuci krizu u Americi kao posivelu tresnju na vrhu te torte, itd...
To mi je sve simptom tanasnjeg (drustvenog) univerzuma, da se izrazim k`o Blek Sabat...
gde je futurizam bio i ostao i majka svega toga s jedne strane, a s druge, jedino elitisticko pribeziste od svake vrste realne, galopirajuce buduce stvarnosti koja je beskrupulozno i maksimalisticki uzurpirala, banalizovala i zloupotrebila sve njegove ideje...gde su na njegovom posletku cak i Orvel i Haksli, cak i Orson Vels morali da intervenisu.....