Konkurs na temu CRTICA

Borac za prava zivotinja

Borac za prava zivotinja

Legenda
Poruka
51.037
Lunja nam je zadala nov zadatak:
CRTICA

Pre nego što dam informacije vezane za konkurs, moram nešto da vam ispričam, a na šta me je podsetila tema.
Ne tako davno, moj kolega me je zamolio da mu napišem recenziju za zbirku kratkih priča (njegovih). Sav ponosan, kazao mi je da nikada ništa bolje nije napisao, a ima popriličan spisateljski staž. Zbirka samo što nije bila otišla u štampu i čekalo se samo na moj tekst.
Naravno, tražila sam da pročitam rukopis. Doneo mi ga je istog dana, uz opasku da brzo pročitam i brzo napišem hvalospev koji će ići na klapnu knjige.
E sad ... minijatura je zahtevna; traži da se na malo prostora spakuje zaokružena, celovita misao. Autor minijature nije isto što i autor kratke priče. Njegov zadatak je skoro pesnički, a - opet - ne piše pesmu već priču.
Minijature mog kolege bile su promašaj. Kroz njih nije prošao ni lektor, ni korektor. Hajde slovne i gramatičke greške, nego ideje, stil ... i sve ono od čega se gradi priča.
Zvala sam ga i rekla da ne mogu ništa da napišem ukoliko ne prepravi priče. Došao je, zapisao moje sugestije, i već sutradan mi javio da je uneo ispravke. Bio je vrlo ubedljiv, pa sam napisala hvalospev.
Kad se njegova knjižica, tanka kao flajer, pojavila, videla sam da ništa nije uradio, tj. da ništa nije promenio.
Moj hvalospev je bio duži od svih njegovih priča zajedno, plus me je javnosti predstavio kao budalu koja hvali ono što nije za pohvalu. Kritičari ocrniše više mene, no njega. :lol:
Od tada više nisam naivna. :mrgreen:
I izuzetno cenim pisca koji ume da napiše crticu.

Elem, konkurs će trajati do 5. maja (subota), do 22h.
Nema strogih propozicija, osim da priča TREBA da bude kratka. Mislim, okačiću ja i duže ako i takve stignu, ali imajte u vidu da će ocene zavisiti od osn. uslova - kratkoće.
 
Dramaturgius motikus


Pop Dragiša se umoran ko izdrkani ***** vraća kući. U smrdljivoj i buđavoj kujni dočekuje ga njegova nedoje6ana i nadrndana žena Jagodinka, koja postavlja ručak za dvoje.

- De si bre, babo moja usrana! Taman sam stig'o da se nakrkam!

- Dobro si stig'o, eve sam ti baš smandrljala ona neoprana crevca sa poparom. Šteta da se bacu. Nego, šta ima novo u parohiji?

- Ma pust' me ženturačo! Popikyračo! Bilo je i sretniji' vremena kad su ljudi olako majkavali. Idu, radu, odjednom bapnu kyrcom o ledinu i otegnu papke. Bože me oprosti, a sad se vuču i mesto mene sve pare daju za lekove.

- Eh, pocrkali dabogda! Što se iskvarijo ovaj naš narod!

- Pusti tu stoku od ljudi, nego de je ono naše čeljade?

- Ene ga u sobi. Bilo danas u šumi, bralo pečurke, pa došlo svo umorno.

- A koji moj ***** je tražila u šumi?

- Ćut' more! Jezik pregrizo! Sram te bilo te tvoje sede brade! Išla naša ćera u šumu sa drugaricama da beru pečurke. Večeras ću ih spremim.

- Čuj kyrče! Otišla s onim seoskim opajdarama da sedu na vrganje. Vidi ti, prduljo jedna, da ona tamo nije ubrala i neki ***** pa ga ubacila u pečurke. Taman da i njega ispržimo sa slašću.

- Kako smeš i da pomisliš tako nešto, crni Dragiša?!

- Što? Ista je ko i ti kad si bila mlada, nabijem je na *****!

- Zar ćeru?!

- Ja je ranim a drugi da je6e! Ko će kome nego svoj svome!

- Ali naša Jelica je još nevina, crni čoveče!

- A šta onda traži u šumi? Jednom rukom bere pečurke, drugom kyrčeve mesi.

- Sad si prevršio svaku meru. Neću više ništa o Jelici da čujem.

Nasta mukla tišina, koju je remetio povremeni prdež zamerenih supružnika. Pop Dragiša je jeo crevca i mrštio se na poparu. Jagodinka je ćutala neko vreme, pa želeći da oraspoloži Dragišu nastavi razgovor:

- Dragišice moj, moram ti nešto reknem.

- Rekni vala.

- Danas me naš Milivoje, ljubi ga majka, pito može l' se ženi.

- Ko bre?! On da se ženi?! Pa on n' ume ni ***** da zaguli!

- More, Dragiša, on je dečko i po!

- E, ženturačo, u moje vreme za muškarce je važilo da trebaju biti kadri stići poje6ati i od devojčinog oca pobeći. Sećaš li se ti, Jagodinkice, kako smo se mi rogačili u tvojoj štali kad nas je tvoj šuntavi otac jurio sa motikom preko oranja.

- Ma druga su sad vremena. Oćeš li me Milojka, oćeš li me Milojko, pa svi pod šatru.

- Mora da mu je do'vatio do dupeta, pa sad 'oće se ženi.

Za vreme uobičajenog razgovora između pop-Dragiše i popadije Jagodinke, njihova ćera Jelica je vršila nuždu u poljskom klozetu, ispred kojeg je klečio njen voljeni Milisav koji joj je izjavljivao ljubav.

- Milisave, ljubavi moja, - odgovaraše mu ona na njegova udvaranja - čežnjo srca mojega, je l' ti mene stvarno voliš?

- Volim te bre, kako te ne bi' vol'o.

- A kad me već tol'ko voliš, slatki moj Milisave, kad će me vodiš u svoj kokošarnik.

- Ma odma Jelice lepotice, samo ti obavi taj pos'o što ga radiš.

- Ju, Milisave, kad mi tako nešto obećaš sve me neki žmarci podiđu, pa se uzbudim i počinjem da ludim.

- Ma tek će poludiš kad vidiš kaki sam polovan traktor kupio. Ferguson iz 1940-leve. Kad sedneš na njega, ima te celo selo gleda.

- Ma je6o te taj tvoj Ferguzon, nego kaži dragička.

- Dragička!

- Ovlažila mi se p1čka.

Tu bi negde imao da bidne ključ od ovu tešku ljubavnu dramu. Jelica se tol'ko ovlažila da joj je njena čorba curila niz noge i slivala se pod njih. Taman kad je poitala iz klozeta, ona se okliznu, udari glavudžom u vrata i pri padu slomi ključnu kost. Kad vide Milisav sve to, pomisli u sebe da ona više neće biti nizašta, te skoči na nju da je potonji put poje6e. Jelica je skičala kao prase i dozivala oca Dragišu. Njeno skičanje ga podiže iza sna, pa on brže-bolje skoči na nožurde, nazu curule, i poita da vidi koje mu se to novokupljeno prase zaglavilo između letava. Izašavši iz čatrlje, umesto praseta ugleda ovu nemilu scenu, u trenu ga obuze grešna pomisao što on nije na Milisavovom mestu, uze motiku štono je Jagodinka naslonila na tarabu kad se odmarala od kopanja i popišala već ionako trule letve, i njome zamanu na nesuđenog zeta. Milisav se upravo bližio vrhuncu naslade sa Jelicom kad ga je pop-Dragiša tresnuo motikom po glavi, rascopao je na pola i prosuo mu mozak.

Popadija Jagodinka istrča iz kuće pošto je već sve bilo gotovo. Bila je u šoku od onoga što se zbilo. Kad se malo sabrala, reče Dragiši:

- Ajde da ispržimo Milisavov mozak sa pečurkama.

Njihov sin Milivoje je poslednji izašao iz kuće i videvši šta se zbilo odmah ode kod nadležnih organa da prijavi slučaj.

Nadležni organi dvadeset četiri sata kasnije raspisaše poternicu za odbeglim popom-Dragišom, kao i nagradu za bilo kakvu informaciju o piscu ove drame. A da li će uvatu i jednog i drugog, teško je pitanje na koje se nameće samo jedan odgovor: „Oćeju, al' u kyrcu!“
 
Moderna bajka


Bio jednom jedan bogataš koji je imao tri sina. Jednog dana najstariji od braće reši da ode u svet kako bi pronašao svoju sreću, pa reče ocu: „Ej, matori, odo' ja.“ Bogataš ga upita: „Sine, treba l' ti para?“ Najstariji sin tada napuni džepove novcem i ode.

Jaše ti on tako na konju i stigne do kućice u kojoj je živela jedna baba. Ugledavši je, on siđe s konja i obrati joj se: „Pomoz bog stara-majko.“ - „Bog ti pomogao“, odgovori mu baba. „Kojim si dobrom došao, momče?“ Bogatašev sin joj odgovori da je pošao u svet da traži sreću. Na to će baba njemu: „E, momče, na dobro si mesto došao. Ako okopaš ovu njivu ispred moje kuće, oženiću te najlepšom devojkom na svetu.“

Najstariji bogatašev sin tada se uhvati za motiku. Ceo dan je udarao tvrde busike, dok mu je kroz glavu strujala samo jedna misao: nema p1čke bez motike. Ali je6em ti lebac upičku, tvrda zemlja, i njemu se polomi motika, te on ode da od babe traži drugu. Ali baba mu odbrusi: „Ti bi i ***** polomio kad si tako smotan! Nisi ti nizašta! Ajde beži kući!“ I on se tužan vrati kući.

Posle najstarijeg, i srednji sin pođe u svet da traži svoju sreću. I on nabasa na istu babu, koja i njemu obeća da će ga oženiti najlepšom devojkom na svetu, ako ispuni jedan zadatak: da pomuze njenu najnemirniju kravu. I ode ti on u štalu i pre nego što uhvati kravu za vime, ona se đipi i krnu ga nogom u glavu toliko jako da se ovaj preturi. On se, sav polomljen, diže iz onih silnih balega i dobaci kravi: „Možda si ti trenirala i điuđicu i kung fu, ali pomušću te ja, tako mi svega!“ I sav besan potegne kravu onom kofom koju je doneo u štalu i izjuri je u dvorište. A baba kad vide da je nije pomuzao u štali reče mu: „**** te onaj ko te napravi tako smotanog! Nisi ti nizašta! Nego ajde beži kući!“ I on se sav pokunjen vrati kući.

Na kraju i najmlađi bogatašev sin pođe u svet da traži svoju sreću. I on nabasa na istu onu babu. I čim je ugleda seti se očevih reči: „Čuvaj se sine ako naiđeš na tu posranu babu, ona je mnogo zajebana.“ Ali on htede da proveri koliko je zajebana, te reče babi: „Kako si drtino matora?“ A ona mu odgovori: „Ja sam fala bogu dobro. Nego, kakva muka tebe natera da pođeš u svet?“ Pošto je dobila odgovor, predložila mu je da ispuni jedan zadatak. „Sinko“, naredi mu baba, „ako pronađeš mesto gde ova moja gološijanka nosi jaja, oženiću te najlepšom devojkom na svetu.“ Bogatašev sin ni časa ne časeći pođe da traži to mesto. Tražio je jaja ceo dan i na kraju, naljutivši se, dohvati onu gološijanku i sa njom pođe kući. Kad baba to vide, brže bolje upali motor i dade se u poteru za njim vičući usput: „Barabo jedna! Vrati mi moju gološijanku!“ U toj opštoj jurnjavi, babi puče guma te ona sva rasrđena poče da kuka: „A-u-u-u, ljudi, tako mi i treba kad sam trampila kilo svežeg kajmaka za ovu kršinu!“ On sav umoran stiže kući i ispriča ocu šta se desilo. Otac, videvši njegovu hrabrost, dade mu u nasledstvo svo svoje bogatstvo. A ona gološijanka pretvori se u najlepšu devojku i udade se za njega. I tako su oni živeli srećno do kraja života.
 
Gde nalaziš sve te gološijanke crni Zorane...Daj reci da i ja jednu komšiski malo očerupam...

Ide stari zonfa:

Kupio čovek papigu da ima društvo i ovaj laprda li laprda i dani se nižu ko ribe na povorku...
Elem jednog dana začutao papiga i ni abera.Tužan se skupio u ćošku kaveza i čuti...
-Šta je nosonja,šta si se skupio,šta ne valja?
-Dosadno mi samom...Mogo bih i ja nešto da kresnem ...(Gazda mu bio opasan ybač i stalno privodio neke...)
-Hajd videću nešto...
Otišao gazda u prodavnicu domaćih ljubimaca i gleda papige sve skupo...Ode on na pijacu i vidi da prodaju kokoške i to žive.
Pošto? Hiljadarka! Daj jednu! I odnese je on kući i ubaci je papigi u kavez...
-Kolko si platio ovu? Pita papiga...
-Hiljadarka...
Papiga krenuo da čerupa kokošku,leti perje i gazda ga ljutito:
-Šta radiš to budalo?!
-Za te pare oću je golu!
 
Štaš komšija, mašta može svašta...

- - - - - - - - - -

A evo je sad jedna prava crtica...

* * *

Amfiteatar je pun studenata. Profesorka nebeske mehanike se svojski trudi da prisutnima objasni teoriju ledenih doba. Student Milojković kašlje glasnije nego što bi trebalo i ometa joj predavanje.

- Šta je kolega Milojkoviću? Začepljen vam je usisivač?

Svi se nasmejaše.

- Cvrc Milojko! – dodade ona još i ovo.

- Štrc profesorka! – odgovori joj student Milojković.

Studenti se još više nasmejaše. Profesorka pocrvene i objavi da neko od njih dvoje mora da napusti prostoriju. On ne odreagova i ona to učini.

Profesorka koja ne poznaje pravne nauke smatrala je da ima puno pravo da se ispogani na Milojka a da se on ne ljuti, a da Milojko nema pravo da svrši na profesorku.

- - - - - - - - - -

S obzirom da sam samo ja dostavio priče na konkurs, a da se isti završava vrlo brzo, da li mogu sebe smatrati za pobednika?
 
oi

kroz tok priče saznajemo nešto o junaku

miopijen knjigama, možda odvratno zainteresovan o svemu? svačemu? ničemu? možda o celom solarnom fenomenu, i tako dalje tako bliže ovde & nigde, košmar reankarnacija penzioner rodio se bez dana staža, nije sramota ne znati, sramota je priznati ^^^ šta danas ima od uloga u predstavi cinik i dobrica, lajf koč lajf iz kouč, nasilje, seks, naprezanje, poluprevrtljiv do praznine, duhovnost po principu pokušaja i nervnih slomova, religionar proklijava iz njega, ljudofil, kad bi znao ono što ja znam znao bi, mislim da nisam ništa od onog što mislim da nisam i jesam, nolaiferski vodič kroz galaksiju, republika panaceja, spremanje za veliku sreću, romantično ujedinjenje, no sabđekt

- - - - - - - - - -

Evo još jedna stara.

Lov

Bio je sveže januarsko jutro, i dečak je krenuo do reke. Možda jutros uhvatim nešto, mislio je.
Kada je stigao, nikog nije bilo, samo jedan stariji. Dobro jutro, reče dečak. Jutro, odgovori čovek.
Ima li šta?
Slabo trza, ne znam šta je, odgovori čovek.
Dečak je zabacio. Prođe neko vreme, a onda trznu. Posle kraće borbe, predala se. Lepa, srebrna. Onda još jedna. I tako pet.
Okrenuo se, nasmejan, i pogledao čoveka. A onda je uhvatio taj pogled. Nije mu se svidelo. Pustio je ribe i krenuo kući.
Razmišljao je predveče malo o tome. Taj pogled.
Legao je i uključio televizor. Bilo je nešto o nekom kriminalcu koji potpisuje autograme satima.
Gledao je to malo, a onda isključio televizor i zaspao.
 
Druga ti autentična...mislim da sam je delimično proživeo,ali Ordačni Bužap je duhovni pobednik...:lol:

- - - - - - - - - -

Zoran Jov:
Štaš komšija, mašta može svašta...

- - - - - - - - - -

A evo je sad jedna prava crtica...

* * *

Amfiteatar je pun studenata. Profesorka nebeske mehanike se svojski trudi da prisutnima objasni teoriju ledenih doba. Student Milojković kašlje glasnije nego što bi trebalo i ometa joj predavanje.

- Šta je kolega Milojkoviću? Začepljen vam je usisivač?

Svi se nasmejaše.

- Cvrc Milojko! – dodade ona još i ovo.

- Štrc profesorka! – odgovori joj student Milojković.

Studenti se još više nasmejaše. Profesorka pocrvene i objavi da neko od njih dvoje mora da napusti prostoriju. On ne odreagova i ona to učini.

Profesorka koja ne poznaje pravne nauke smatrala je da ima puno pravo da se ispogani na Milojka a da se on ne ljuti, a da Milojko nema pravo da svrši na profesorku.

- - - - - - - - - -

S obzirom da sam samo ja dostavio priče na konkurs, a da se isti završava vrlo brzo, da li mogu sebe smatrati za pobednika?
Kliknite za proširenje...

Ja znam o Milankoviću,ybla ga matematika,ali me sramota da ispričam...Mnogo je bezobrazna...:sad2:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top