Kongres DPS u Crnoj Gori i antipravoslavno i antisrpsko bezumlje.

  • Začetnik teme Začetnik teme iig
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Отац Гојко Перовић: Антицрквени тонови са Конгреса ДПС-а збуњују људе, свађају браћу и наносе друштвену штету
Антицрквени тонови који су се данас могли чути са Конгреса Демократске партије социјалиста (ДПС) збуњују људе, свађају браћу и наносе друштвену штету, оцијенио је ректор Цетињске богословије отац Гојко Перовић
Он је рекао да је предсједник Црне Горе Мило Ђукановић “неуморан у прављењу и продубљивању подјела”.


Није разумио грађане државе чији је предсједник, као што не разумије сопствену црногорску историју”, поручио је Перовић

Он је навео да је Српска православна црква (СПЦ), иако има национални предзнак, црква свих вјерника без обзира на њихову нацију.

“Као што је Црна Гора држава свих њених грађана, без обзира на њихов идентитет, иако је име насе земље, измедју осталог и име једне нације”, рекао је Перовић.


Он је поручио да СПЦ има јасан и недвосмислен континуитет са црквом из Краљевине Црне Горе, која је била и светосавска и видовданска и која је чувала јасну орјентацију ка обнови јединства са Пећком патријаршијом, које се и десило и које су подржали сви њени свештеници, владике и монаси.

Перовић је истакао да цркву не занимају идентитетске подјеле, јер је она за све људе добре воље.


“Али овакви антицрквени тонови са Конгреса једне номинално грађанске и секуларне странке збуњују људе, свађају браћу и наносе друштвену штету”, закључио је Перовић.
 
Отац Гојко Перовић: Антицрквени тонови са Конгреса ДПС-а збуњују људе, свађају браћу и наносе друштвену штету
Антицрквени тонови који су се данас могли чути са Конгреса Демократске партије социјалиста (ДПС) збуњују људе, свађају браћу и наносе друштвену штету, оцијенио је ректор Цетињске богословије отац Гојко Перовић
Он је рекао да је предсједник Црне Горе Мило Ђукановић “неуморан у прављењу и продубљивању подјела”.


Није разумио грађане државе чији је предсједник, као што не разумије сопствену црногорску историју”
, поручио је Перовић

Он је навео да је Српска православна црква (СПЦ), иако има национални предзнак, црква свих вјерника без обзира на њихову нацију.

“Као што је Црна Гора држава свих њених грађана, без обзира на њихов идентитет, иако је име насе земље, измедју осталог и име једне нације”, рекао је Перовић.


Он је поручио да СПЦ има јасан и недвосмислен континуитет са црквом из Краљевине Црне Горе, која је била и светосавска и видовданска и која је чувала јасну орјентацију ка обнови јединства са Пећком патријаршијом, које се и десило и које су подржали сви њени свештеници, владике и монаси.

Перовић је истакао да цркву не занимају идентитетске подјеле, јер је она за све људе добре воље.


“Али овакви антицрквени тонови са Конгреса једне номинално грађанске и секуларне странке збуњују људе, свађају браћу и наносе друштвену штету”, закључио је Перовић.
milo ima istu bolest ko qanonci
 
Crna Gora pod komunistima i pod Milom Srbinom.

142159226_1641929465990539_2657590748927036570_o.jpg


Komiti.jpg
 
Дамјановић: Одјеци неонацистичког конгреса ДПС – Марковић деградиран, као раније Маровић

Док је трајао 9-и, ванредни, конгрес ДПС-а Црном Гором се ширио задах баварских пивница, у којима су прије равно 100 година Адолф Хитлер и нацисти ширили мржњу према Јеврејима. Сличне флоскуле које је Мило Ђукановић јуче изрекао о Србима, Србији и СПЦ, проповиједао је и Адолф Хитлер о Јеврејима, називајући их непријатељима од којих се држава Њемачка мора бранити, оцијенио је аналитичар Игор Дамјановић, у изјави за ИН4С.





Стога, како је казао, нећемо претјерати ако јучерашњи конгрес ДПС-а оквалификујемо као де факто неонацистички.

https://www.in4s.net/damjanovic-odj...a-dps-markovic-degradiran-kao-ranije-marovic/
 
Двије струје политичко-организационих (са посљедицима по колективни идентитет) подјела постоје на простору Црне Горе (Дукље, Зете) још од времена Војислављевића па до данас. Струја која је тражила државну самосталност на приближно сличној територији данашње црногорске државе, и – она струја која је просперитет видјела у природном обједињавању.


Најприје са Србијом (Рашком) и Херцеговином (Хумском земљом). Рекох дакле, од Стефана Војислава, кога византијски извори сматрају рођеним Херцеговцем – условно преведено на савремено значење топонима и етницитета (зову га дословно ”Србин Травуњанин”); па преко Балшића и Бранковића, Петровића и Радоњића, све до данас.

И нема ништа драматично у креативном сусрету тих ”супротности” све док се не пробуде страсти крајности у којима се губи сваки сензибилитет за супротну опцију.

До 1918. Црна Гора је била просперитетна (ширила се и напредовала) као самостална и извјесно српска држава. Самостална и суверена, а усмјерена потпуно у правцу ”Онамо ’намо”.


Послије 1918. све до 1945. овај простор је био у саставу краљевине која је интегрисала велике јужнословенске просторе. Под влашћу династије Карађорђевић која је, временом, маргинализовала елементе државности како Србије, тако и Црне Горе, зарад опстанка веће државе. Али у тој маргинализацији србијанске и црногорске државности, чувани су, између редова, неки елементи (Београд – главни град, почетне строфе химне ”Боже правде”) државности Србије и државности (Цетиње – главни град Бановине; границе и ингеренције зетске бановине) Црне Горе…


Јесмо имали оружану побуну једног броја војника оданих краљу Николи, у околини Цетиња – током поступка уједињења; али смо исто тако имали и аболицију свих устаника од стране режима Карађорђевића. Такву да је један вођа устаника Јован Пламенац постао члан Пашићеве Радикалне странке, а други – Крсто Поповић био учесник чувених ”избора за предсједника цуцке општине” у којима га је побједио Никола Биговић. Аутору ових редова није познат ни један чувенији учесник оружаних сукоба на Божић 1919. међу присталицама краља Николе, а да исти није тражио и да није добио – помиловање Александра Карађорђевића!

Хоћу да кажем да је увијек чувана нека хармонија међу тим опцијама, како би се поменуте подјеле смањиле или држане на неком ниском нивоу.

”Велики државник” Мило Ђукановић први је направио тектонски поремећај на линији тих подјела тако што је одлучио и, не бирајући средства, истјерао до краја да државу прави са подршком половине становништа! Или значајно мање од тога, ако се скрајне дио настао услед широког спектра изборних манипулација које је бивша власт упражњавала деценијама. Дакле, не са 80 или 90 %, којом подршком су формиране друге државе бивше СФРЈ, и која гарантује елементарну грађанску стабилност, елементарни и неопходни договор грађана да хоће ”такву” а не ”онакву” државу. Него – пола. И да потцртамо – каквих пола? Пола (половина ) издејствована од оне владајуће гарнитуре која је на свим политичким изборима препозната (и од значајног броја ”суверениста”) као манипулаторска, коруптивна и нелегитимна. Да не говоримо о томе како је све чињено тако да ”побједничка половина” у себе усиса све мањинске и историјски не-државотворне етничке групе, док се у ”поражену групацију” гурао значајан, већински дио државотворног становништва.

Убрзо се на такву референдумску математику (”самосталну државу хоће тек половина њених грађана”) надовезала једна свађалачка идентитетска политика. Изгласавање државних симбола у полупразном парламенту. Потискивање језика којим говори највећи број црногорских грађана у ранг мањинских језика. И на крају – антисекуларни и антицивилизацијски јуриш државне управе на канонско устројство Православне Цркве. Таква политика је трајала пуних 15 година. Од референдума до избора 2020.

Зато су, у предизборним збивањима, црквеним протестима и прослављању изборне побједе у првој мирној транзицији власти (на изборима) у црногорској историји – букнули идентитетски детаљи који су били потискивани толико времена: тробојке, поруке о заједништву Србије и Црне Горе, разне химне и историјске пјесме.

Одлазећи режим је оптужио овај долазећи да долази са иконографијом подјела, а уствари је ријеч о симболима који су били потиснути свађалачком и авантуристичком политиком М. Ђукановића. Јесте да смо данас свједоци натегнутих подјела, али оне нијесу настале данас. Оне су имале свој политички пристојан историјски израз, све до ескалације кад је одлучео да се прави држава са подршком пола грађанства, и када, потом, није било мудрости да се ”друга страна” интегрише у пројекат обновљене државности, него се на свакој будућој политичкој манифестацији наглашавало да су гласачи за опцију ”не” на референдуму – противници државе!

Ипак, данас је тренутак за мудро пресијецање стања. У корист будућности наше дјеце. Искрени носиоци двије идентитетске политике у Црној Гори се могу сусрести на рационалном становишту, здравој унији политичке суштине својих тежњи. Једна страна је остварила самосталну државу са перспективом њеног јачања, посебно ако се елиминише криминално-коруптивнa аждаја бивше власти. Друга страна је показала снагу да се одупре суровим, нелегалним и нелигитимним притисцима (приватизоване) државе и на крају одбрани право на свој идентитет у таквој самосталној држави. Дакле, самостална држава настала на референдуму 2006, а у којој неће бити тијесно ниједном идентитету. Посебно не оном који је најприје тријумфовао на ”литијском плебисциту”, па последично и на изборима у августу 2020. Ако остваримо тај унутрашњи политички и идентитетски баланс, објединимо све реалне снаге, Црна Гора заиста може постати успјешна земља срећнијих људи.
 
Cirkus ... ipak je procenio da mu posao klovna donosi više od tačke na trapezu



POČETAK KONKRETNOG RADA NA REFORMAMA U DPS-u ”O kukavno srpstvo ugašeno”

Osim što je Đukanović jednoglasnim izborom za čelnika DPS-a potvrdio svoj autoritet, čini se da je na vanrednom devetom kongresu došlo do, ako ne radikalnih, onda očiglednih i konkretnih reformskih iskoraka. Najveći, ali ne i presudni, iskorak ka reformi partije urađen je time što se doskorašnji član predsjedništva Milan Roćen po prvi put neće naći na nekoj rukovodećoj funkciji


mrrreee.jpg



https://www.aktuelno.me/politika/po...-reformama-u-dps-u-o-kukavno-srpstvo-ugaseno/
 
Ђукановић приведен познанију права: ПОТПИСАО измјене Закона о слободи вјероисповијести

Актуелни предсједник Црне Горе Мило Ђукановић потписао је Указе о проглашењу закона које је Скупштина поново усвојила на сједници 20. јануара.



Дилеме које сам имао и због којих сам их вратио Скупштини на поновно одлучивање су остале. Надам се да су, након потписивања закона и њиховог објављивања у Службеном листу, чиме они тек постају дио правног система Црне Горе, створени услови за покретање процедуре од стране било којег субјекта у друштву за оцјену њихове уставности„, навео је Ђукановић на Твитеру.
 

Back
Top