Alfred Aca Ljokaj
Obećava
- Poruka
- 77
Za čarobnjaka svet svakodnevnog života nije stvaran, niti je tu napolju, kao što mi verujemo da jeste. Za čarobnjaka stvarnost, ili svet koji svi znamo, jeste samo opis. Stvarnost našeg svakodnevnog života sastoji se od beskrajnog toka čulnih interpretacija koje smo mi, jedinke koje dele ođredeno članstvo, naučili da stvaramo zajednički. Ideja o tome da čulne interpretacije koje sačinjavaju svet imaju tok, slaže se sa činjenicom da one teku bez prekida i da su retko podložne sumnji. U stvari, stvarnost sveta koji znamo tako se prihvata bez dokazivanja, da bi osnovna premisa čarobnjaštva, da je naša stvarnost samo jedan od mnogih opisa, jedva mogla da se primi kao nešto ozbiljno.
Koncepcija čarobnjaka podrazumeva da su parametri uobičajene percepcije nametnuti kao deo socijalizacije, ne u potpunosti svojevoljno već i pod prinudom. Jedno viđenje ovih prinudnih parametara je sistem tumačenja koji čulne podatke prerađuju u smislene jedinice i uređuje odnose među ljudima u vidu strukture tumačenja. Naša normalna percepcija unutar uređenih društvenih odnosa zahteva slepu i vernu povezanost sa svim predmetima percepcije, od kojih ni jedan ne pruža mogućnost za neposrednom percepcijom energije.
Da bi se ostvario poduhvat uzdizanja percepcije, potrebna nam je unutrašnja energija. Stoga, problem da se unutrašnja energija učini dostupnom za postizanje ovakvog cilja postaje ključno pitanje za one koji se podučavaju čarobnjaštvu. Čarobnjaci, u zavisnosti od svog osnovnog temperamenta, dele se na dve komplementarne grupe: snevače i tragače. Snevači su oni čarobnjaci koji poseduju inherentnu sposobnost da ulaze u stanja izoštrenije svesti pomoću kontrole snova. Ova sposobnost se podučavanjem razvija u umeće snevanja. S druge strane, tragači su oni čarobnjaci koji poseduju unutrašnju sposobnost da se nose sa činjenicama i sposobnost da ulaze u stanja izoštrenije svesti putem manipulacije i kontrole sopstvenog ponašanja. Ova prirodna sposobnost se podučavanjem pretvara u umeće vrebanja.
Svi mi smo ubeđeni da u nama postoji dualitet, duh, kao nematerijalni deo i telo koje predstavlja fizički deo. Ovakva podela održava našu energiju
u stanju haotične podvojenosti i sprečava da se sjedine. Stanje podeljenosti je stanje ljudskog roda, ali ta podeljenost nije između našeg duha i tela već između tela, koje je boravište duha ili bića i drugog ja, koji je utočište naše osnovne energije.
Pre rođenja, čoveku nametnuta dualnost ne postoji, ali od rođenja nadalje, ta dva dela su razdvojena uticajem namere ljudskog roda.
Jedan deo se razvija prema spoljašnosti i postaje fizičko telo, dok se drugi okreće k unutrašnjosti i postaje dvojnik. Kada čovek umre, taj teži deo, odnosno
telo se vraća zemlji, dok se dvojnik oslobađa. Ali nažalost, pošto se dvojnik nikad nije usavršio, on doživljava slobodu samo na jedan tren pre no što bude
raspršen u svemir.
Imate reč.
- Sta mislite o konceptu čarobnjaka?
- Dali bi ste nešto dodali?
Koncepcija čarobnjaka podrazumeva da su parametri uobičajene percepcije nametnuti kao deo socijalizacije, ne u potpunosti svojevoljno već i pod prinudom. Jedno viđenje ovih prinudnih parametara je sistem tumačenja koji čulne podatke prerađuju u smislene jedinice i uređuje odnose među ljudima u vidu strukture tumačenja. Naša normalna percepcija unutar uređenih društvenih odnosa zahteva slepu i vernu povezanost sa svim predmetima percepcije, od kojih ni jedan ne pruža mogućnost za neposrednom percepcijom energije.
Da bi se ostvario poduhvat uzdizanja percepcije, potrebna nam je unutrašnja energija. Stoga, problem da se unutrašnja energija učini dostupnom za postizanje ovakvog cilja postaje ključno pitanje za one koji se podučavaju čarobnjaštvu. Čarobnjaci, u zavisnosti od svog osnovnog temperamenta, dele se na dve komplementarne grupe: snevače i tragače. Snevači su oni čarobnjaci koji poseduju inherentnu sposobnost da ulaze u stanja izoštrenije svesti pomoću kontrole snova. Ova sposobnost se podučavanjem razvija u umeće snevanja. S druge strane, tragači su oni čarobnjaci koji poseduju unutrašnju sposobnost da se nose sa činjenicama i sposobnost da ulaze u stanja izoštrenije svesti putem manipulacije i kontrole sopstvenog ponašanja. Ova prirodna sposobnost se podučavanjem pretvara u umeće vrebanja.
Svi mi smo ubeđeni da u nama postoji dualitet, duh, kao nematerijalni deo i telo koje predstavlja fizički deo. Ovakva podela održava našu energiju
u stanju haotične podvojenosti i sprečava da se sjedine. Stanje podeljenosti je stanje ljudskog roda, ali ta podeljenost nije između našeg duha i tela već između tela, koje je boravište duha ili bića i drugog ja, koji je utočište naše osnovne energije.
Pre rođenja, čoveku nametnuta dualnost ne postoji, ali od rođenja nadalje, ta dva dela su razdvojena uticajem namere ljudskog roda.
Jedan deo se razvija prema spoljašnosti i postaje fizičko telo, dok se drugi okreće k unutrašnjosti i postaje dvojnik. Kada čovek umre, taj teži deo, odnosno
telo se vraća zemlji, dok se dvojnik oslobađa. Ali nažalost, pošto se dvojnik nikad nije usavršio, on doživljava slobodu samo na jedan tren pre no što bude
raspršen u svemir.
Imate reč.
- Sta mislite o konceptu čarobnjaka?
- Dali bi ste nešto dodali?
