Konačni bilans medalja na OI: Bravo! Srbija na oborila rekord iz Rija i završila na 28. mestu

Већ сам се у посту осврнуо
Ако равнамо резултате српских спортиста са претходним олимпијским играма ствари иду у позитивном смјеру.
На ОИ у Рију освојено је 8 медаља, 2 злата, 4 сребра и 2 бронзе.
На овим ОИ освојено е 9 медаља, 3 злата,1 сребро, 5 бронзи.
Нешто је више на овим ОИ дисциплина него у Рију, али је много, барем за 20% јача и опакија конкуренција у буквално свим дисциплинама, самим тим је и теже било доћи до медаље. Уосталому Рију је 86 нација освајало медаље, на овим ОИ 93.
Многе нације, многољудније, економски много, много јаче од Србије улажу све више у спорт, обично одаберу неколико спортова иза којих стане држава са својим капацитетима, ту ће све теже бити конкурентан, у Паризу ће бири много, много теже доћи до неке медаље.

Сви српски спортисти заслужују похвале и свако поштовање за наступ на овим ОИ. Разочарао није нико, сви су дали највише од себе у датом моменту, покажали огромну жељу, хтијење. Освајачи медаља, Јована Прековић, Милица Мандић, Дамир Микец, Тијана Богдановић, Миленко Себић, Зураб Датунашвили, сјајни баскеташи, сјајне одбојкашице, фантастични ватерполисти заслужују дивљење и наклон до пода.
Дамир Микец и Зорана Аруновић у стрељаштву (пиштољ, микс), Новак Ђоковић тенис, сингл, НовакЂоковић и Нина Стојановић, тенис, микс, Ивана Шпановић, скок у даљ те кошаркашице, били су близу, јако близу медаље, 4.мјесто, Ивана да је поновила скок из квалификација узела би злато.
Овај пута фортуна их није погледала. Близу су били и веслачи Васић и Мачковић, 5.мјесто, имала је Србија још неколико заиста запажених наступа.
Са само мало више спортске среће, могло се до 12-13 медаља, то би био већ импресиван резултат, но и ово је изванредно.

Оно што је за мене посебно позитивно је однос спортиста према националној селекцији, колико страсти, жеље, емоција, уносе када наступају за Србију и колико им значе наступи за Србију.
Новак Ђоковић је посебна прича. Новак је у тенису освојио што нико није у историји, и нико неће, у свијету тениса олимпијске игре се цијене много мање од грен слема, отприлике као турнир из серије 1.000, но Новаку олимоијске игре, наступ за своју земљу, за свој народ страшно пуно значе, видјело се на свим ОИ на којима је наступао, а има их четири, посебно на овим са колико жеље и страсти игра, колико је ту емотивног набоја, његов наступ у миксу мотивисан је само једним разлогом, помоћи нацији да "болдује" биланс медаља, толико је страсти унио, толико желио да нацију обрадује олимоијским одличјем, у тој жељи и изгорио, на крају и сломљен завршио са два четврта мјеста, није успио, али памтићемо ту страст, ту жељу када игра за Србију.
Остаће жал што величанствену каријеру није крунисао олимпијским златом, мада опет ко зна, најавио се да ће играти и у Паризу, знајући коју дозу фанатизма посједује, све је могуће. Један и непоновљиви Новак Ђоковић.

Шта даље? Каква је перспектива у наредним временима? Биће јако тешко задржати овај ниво у Паризу, биће много опакија конкуренција. Ваља пуно улагати барем у дисциплине гдје би могли бити конкурентни.
Постоје неке назнаке позитивног заокрета, да се улаже у неке младе и надарене спортисте, но ваља истрајати у том процесу који траје годинама.
Како будемо сејали, тако ћемо жњети.
Српски спортисти на олимпијским играма остварили су изванредне резултате, и сви заслужују похвале и свако поштовање за наступ на играма.

Е сад, било би добро да о спорту пишу,барем када је новинарство у питању, или спортски новинари или макар заљубљеници у спорт, они оперисани од спорта или умова контаминираних политиком и који све па и спорт настоје упрљати политиком, било би добро да спорт заобиђу у својој обавезној дневној дози малициозности, посебно због спортиста који су пуно уложили у свој наступ, пуно посвећености, одрицања, ентузијазма, зноја, страсти, и нису заслужили да се прљају политиком.

Али не иде то тако, постоје пискарала која све морају упрљати политиком.Тако налетих на текст Medalje iz Tokija – fasada kojom će se Vučić hvaliti
у порталу који иначе промовипе радикални ислам, Ал-Џазира, од неког Ненада Кулачина. Не знам да ли је аутор Србин или шта већ, али да је ошинут, јесте, и један политички памфлет гдје је аутор ископао којекакве "гријехе" дежурних негативаца, убацио у текст обавезне злоће попут првог предсједника Српске, надробио свашта нешто, да је паметно, јок, ал зато да је глупо, што јес', јес',
Тако је аутор премудро детектовао да кошаркаши
Košarku je ova ista vlast dovela do toga da ljudi neće da igraju za Srbiju.
неће да играју за Србију због ове власти. Заправо у питању је један кошаркаш, Никола Јокић, којег тешко да је на такву одлуку приморала ова власт.
Па је онда нашао разлоге неуспјеха Ђоковића и Шпановићеве у "проклетству"
Realno, ogroman neuspeh, pre svega po njih same, predstavlja činjenica da Novak Đoković i Ivana Španović nisu došli do zlatnih medalja, ne bilo koje, već baš zlatnih. U nedostatku pravih odgovora za njihov fijasko, jer realno na svetu ne postoje bolji sportisti od njih dvoje u tenisu i u skoku u dalj, pitanje možda treba tražiti u prokletstvu.
U godini u kojoj je najavio pohod na “zlatni slem” Đoković se slikao i svoju slavu podelio sa glavnim vedetama Vučićeve vlasti – Goranom Vesićem i Aleksandrom Vulinom. Španović je otišla i korak dalje. Ona je svojevremeno, u ime Atletskog saveza Srbije, Vučiću poklonila zlatnu medalju sa prvenstva u krosu kao zahvalnost za sve sto je uradio za atletiku. Ovoga puta neće imati šta da pokloni Vučiću, jer je osvojila četvrto mesto u Tokiju.
И натанане објасни због чега су проклети.

Било би добро да овакви новинари, ако је овај тип уопште новинар, своје бљувотине оставе за политичке теме, имају брате толико прилика гдје могу "муницију" испуцати и оплести по одабраним злоћама, али ето, мора се и српски спорт упрљати. Прејадно.
 

Back
Top