Ако равнамо резултате српских спортиста са претходним олимпијским играма ствари иду у позитивном смјеру.
На ОИ у Рију освојено је 8 медаља, 2 злата, 4 сребра и 2 бронзе.
На овим ОИ освојено е 9 медаља, 3 злата,1 сребро, 5 бронзи.
Нешто је више на овим ОИ дисциплина него у Рију, али је много, барем за 20% јача и опакија конкуренција у буквално свим дисциплинама, самим тим је и теже било доћи до медаље. Уосталому Рију је 86 нација освајало медаље, на овим ОИ 93.
Многе нације, многољудније, економски много, много јаче од Србије улажу све више у спорт, обично одаберу неколико спортова иза којих стане држава са својим капацитетима, ту ће све теже бити конкурентан, у Паризу ће бири много, много теже доћи до неке медаље.
Сви српски спортисти заслужују похвале и свако поштовање за наступ на овим ОИ. Разочарао није нико, сви су дали највише од себе у датом моменту, покажали огромну жељу, хтијење. Освајачи медаља, Јована Прековић, Милица Мандић, Дамир Микец, Тијана Богдановић, Миленко Себић, Зураб Датунашвили, сјајни баскеташи, сјајне одбојкашице, фантастични ватерполисти заслужују дивљење и наклон до пода.
Дамир Микец и Зорана Аруновић у стрељаштву (пиштољ, микс), Новак Ђоковић тенис, сингл, НовакЂоковић и Нина Стојановић, тенис, микс, Ивана Шпановић, скок у даљ те кошаркашице, били су близу, јако близу медаље, 4.мјесто, Ивана да је поновила скок из квалификација узела би злато.
Овај пута фортуна их није погледала. Близу су били и веслачи Васић и Мачковић, 5.мјесто, имала је Србија још неколико заиста запажених наступа.
Са само мало више спортске среће, могло се до 12-13 медаља, то би био већ импресиван резултат, но и ово је изванредно.
Оно што је за мене посебно позитивно је однос спортиста према националној селекцији, колико страсти, жеље, емоција, уносе када наступају за Србију и колико им значе наступи за Србију.
Новак Ђоковић је посебна прича. Новак је у тенису освојио што нико није у историји, и нико неће, у свијету тениса олимпијске игре се цијене много мање од грен слема, отприлике као турнир из серије 1.000, но Новаку олимоијске игре, наступ за своју земљу, за свој народ страшно пуно значе, видјело се на свим ОИ на којима је наступао, а има их четири, посебно на овим са колико жеље и страсти игра, колико је ту емотивног набоја, његов наступ у миксу мотивисан је само једним разлогом, помоћи нацији да "болдује" биланс медаља, толико је страсти унио, толико желио да нацију обрадује олимоијским одличјем, у тој жељи и изгорио, на крају и сломљен завршио са два четврта мјеста, није успио, али памтићемо ту страст, ту жељу када игра за Србију.
Остаће жал што величанствену каријеру није крунисао олимпијским златом, мада опет ко зна, најавио се да ће играти и у Паризу, знајући коју дозу фанатизма посједује, све је могуће. Један и непоновљиви Новак Ђоковић.
Шта даље? Каква је перспектива у наредним временима? Биће јако тешко задржати овај ниво у Паризу, биће много опакија конкуренција. Ваља пуно улагати барем у дисциплине гдје би могли бити конкурентни.
Постоје неке назнаке позитивног заокрета, да се улаже у неке младе и надарене спортисте, но ваља истрајати у том процесу који траје годинама.
Како будемо сејали, тако ћемо жњети.
