miks komunizma sa patriotizmom (ne nacionalizmom), i [socijalnim] konzervatizmom, dakle- staljinizam.
Лепа замка, за данашњицу...тачније из данашње прспективе, ми и можда можемо поверовати, у теорију стаљинизма ношеном на крилима патриотизма. Али у то време, то није било тако. Кажеш, да у стаљиновом амалгаму политичке идеје није било места национализму!? Tешко да се с тобом сложи оно мало живих људи који су били протагонисти тог времена и тог типа ''социјалистичког уређења''.
Наиме не знам јели ти познато да пуно својих одлука Стаљин је вукао из антиципације кавкаског бившег православца, тачније кавкаског немуслимана. Поготово одлуке које се дотицале руском етносу, руским муслиманима, и народа Кавказа. Одговор да ли је Стаљин био грузински националист, или совјетски патриот потражи у ближој историји муслиманских кавкаских народа, пре свега Ингуша, Дагестанаца, и наравно Чечена.
Стаљинов совјетски патриотизам је био одлична платформа за простор Русије, православне делове Украјине, и Белорусије, једном речју оно што је раније претстављало у географско-етником појму
Русь, и сходно томе генерирање ново-совјетског патриотизма очекивало се да буде на тим вековитим руским земљама.
СССР сам више пута посетио , додуше не у Стаљиново доба, али је половина моје породице живела тамо у периоду баш његове владавине, мој деда (тачније дедин брат) херој Другог светског рата, 12 пута одликованог и седам пута рањеног на фронту, касније мајор ЦА (армију напустио са тим чином), лично одликован од Стаљина за своја достигнућа у професији, и универзитетски професор на једном од најстаријих универзитета старе Русије.... Кад узмем у обзир његов кредибилитет да прича о минулим данима, ја не могу а да не поверујем у те приче, а умереност у његовим речима ,истима је дала још већу тежину у његовој оцени стаљинове владавине. Зашто? Зато што никад није напао Стаљина, и његову политику владања, али му је савршено јасно било да је у то време постојао снажан протекционизам осигуран за кавкаске не-муслимане, тачније Грузине и малим делом Јермене .
Они су били повлашћени да продају робу на пијацима Москве, Кијева, Ростова, били су власници аутомобила (много лакше него Руси), а мимо воћа, поврћа, у свом асортиману се налазило и понеко вино или други алкохол (ствар за коју ако си Рус, рачунај да одрадиш пар година за државу у ГУЛАГ-у).
Риков, један од ретких етничких Руса у стаљиновом кабинету, због изнете истине, да се на рачун РСФСР гради и храни совјетско друштво, добио је метак у главу. Ако систирамо, сваку етничку националну идеју, жељу, потребу и национални интерес, зашто онда само Русија није имала своју КП?